05 Епилог

Дионисије Аеропагит (500)

 

Сада неки од наших писаца о светим стварима имају појам назван “Ерос” да буде божанственији од “Љубави”. Игњатије Богоносац говори:”Мој ерос је распет”. А у “Уводу” Писма,наћићете неке који говоре о Божанској Мудрости:” Ја чезнем за њеном лепотом”. Морамо дакле да знамо, да избегавањем овог наслова “Ерос”не требамо да будемо узнемирени или преплашени било чиме што неко може о овоме да каже. Ја мислим да су Свети Писци били обазриви приликом писања наслова “Ерос” или “Љубав”; и када су говорили о еросу у небеском смислу, радије су га означавали речима “прави”због непогодних предрасуда неких људи. Будући да се наслов “Прави Ерос” не употребљавамо само ми већ и Писмо,људски род ( не похлепан већ јединствен када се Ерос приписује Богу) осећа према својим склоностима мишљење о,физичким,и делимичним квалитетима,које нису прави Ерос већ бледа слика Правог Ероса,или боље речено његов одпад. Људски род углавном не може да схвати једноставност Божанског Ероса, дакле, због грехова који имају многи људи, Божанска Мудрост се користи да их води и подиже ка сазнању Правог Ероса док не буду ослобођени од свих грехова; и често у другу руку када је могуће да се просте мисли сматрају за оно што није одговарајуће,речи које се држе са већим поштовањем односећи се на нас.

“Ваша љубав” неко је рекао,”долази до мене као љубав жене”.За онога који пажљиво слуша Свето Писмо.Реч “Љубав”користи се код Светих Писаца у Божанском Откривењу са истим значењем које има и реч “Ерос”.То представља моћ слагања и сједињења, стварајући посебно заједничко мешање Доброг и Лепог: способност која је пра –постојала у корист Лепог и Доброг,и ширила се из свог Постанка ка свом Крају, држећи ствари заједно у истом поредку и узајамној вези, покрећући узвишене да мисле о онима који су ниже и утврђујући оне који су лошији у стање које тежи ка висини.

Божански Ерос доноси усхићење,не дозвољавајући им већ само објекту њихове љубави да их додирне и да им припадне. Овај принцип се показује код узвишених ствари у односу на њихову бригу према слабима, и преко оних који су изједначени узајамним везама које их уједињују ,а слабији путем стремљења ка божанском достижу висину.И велики апостол Павле гоњен божанским Еросом, који је добио удео у његовој усхићујућој моћи, био је инспирисан да каже : “Не живим ја,него Христос живи у мени”:права Сладост Срца које има и (као што сам каже) бити крај Њега у Богу,и немати свој сопствени живот већ волети живот Који нам је Он подарио. Можемо се усудити да тврдимо (јер то је истина)да је Творац универзума Он Сам у Својој Доброти и Лепоти Ероса помоћу универзума,кроз прекомерно тражење Свога Божанства,послао Себе Својим промислом и делаљем ,свим живим бићима,и додирнут сладостима Божанског,Љубави,и Ероса, он је повучен са свог трансценденталног трона над свим стварима, да пребива у срцима свих бића ,кроз над-суштинску и усхићену снагу при чему Он остаје у Себи.Зато Су га ,учитељи назвали “љубоморним”.Јер је он силан у Свом Божанском Еросу према свету,и због тога што Он покреће ревнитеље да чезну толико да ревнитељи увек осећају бригу за и жељене према стварима,пошто је и Он имао ревност за сва створења за која је бринуо.Укратко,обоје и Ерос и његов Предмет припадају Лепом и Богу,и налазе ту своје пра-постојеће корене и због тога постоје и прелазе у биће.