Блумова таксономија

1956. године Бенџамин Блум, амерички школски психолог, је са својим колегама развио класификацију нивоа учења. Он је приметио да 95% питања на тестовима захтева од ученика да мисле само на најнижем нивоу… понављање информација. Постоје три домена образовања, односно начина усвајања одређеног садржаја.

- Когнитивни домен - усвајање знања,

-Афективни домен - ставови, вредности и интересовања,

- Психомоторни домен - вештине

Сваки од ових домена има своје нивоу усвајања информација. Ми ћемо се задржати на когнитивном домену, на нивоу знања, јер с е са тиме најчешће срећемо у школи. Блум је идентификовао шест различитих нивоа учења унутар когнитивног домена, од најједноставнијег (понављања чињеница) преко сложенијих манталних нивоа до највишег (евалуације).

Ови нивои носе одређене глаголе помоћу којих дефинишемо дубину усвајања садржаја. Те глаголе можемо представити следећом табелом:

 

Знање

Разумевање

Примена

Анализа

Синтеза

Евалуација

памти претходно научени садржај

овкадава значењем садржаја

користи научено у новим и конкретним ситуацијама

разуме садржај и структуру материјала

формулише и гради нове структуре од постојећих знања и вештина

просуђује о вредности садржаја за дату сврху

цитирати
дефинисати
нумерисати
идентификовати
указивати
обележити
навести
лоцирати
подесити
именовати
кратко описати
поентирати
сетити се
препознати
изабрати
изјавити
репродуковати
писати
саставити табелу

постизати
артикулисати
асоцирати
окарактерисати
разјаснити
класификовати
конвертовати
разликовати
означити
описати
дискутовати
објаснити
навести пример
лоцирати
парафразирати
предвидети
направити преглед
резимирати
пребодити

утврдити
прилагодити
применити
именовати
рачунати
класификовати
комплетирати
прорачунати
спроводити
конструисати
склопити
демонстрирати
одредити
открити
успоставити
проценити
запослити
истраживати
изложити
утицати
илустровати
истражити
правити
манипулисати
одржавати
модификовати
оријентисати
изводити
вежбати
предвидети
производити
обезбедити
успоставити однос
поставити
симулирати
решити
користити

анлизирати
расчланити
категоризовати
упоредити
правити контраст
успоставити узајамни однос
изводити закључак
детектовати
разликовати
одвајати
испитивати
уобличити
груписати
управљати
повећати
смањити
наћи најбоље решење
наручити
кратко описати
одабрати
обучити
трансформисати

утврдити
склопити
направити буџет
кодирати
комбиновати
саставити
конструисати
креирати
обрадити
дизајнирати
развити
проширити
олакшати
уопштити
побољшати
интегрисати
организовати
планирати
припремити
производити
довести у везу
исправити
направити редослед
спецификовати

оживети
оценити
комуницирати
закључити
размотрити
консултовати
критиковати
приказати
одлучивати
одбранити
откривати
извести
проценити
оценити
рангирати
преводоти
просуђивати
оправдати
мерити
предвидети
преписати
ранкирати
оправдати
класирати
бодовати
тестирати
дати валидност
верификовати

 

Како то нама наставницима може користити?

Када добијете предмет који ћете држати наредне године, ви пронађете у службеном гласнику наставни план за тај предмет у коме углавном стоје садржају које требамо пренети ученицима. Међутим увек остаје отворено питање до које дубине требамо иће када преносимо знање, вештине … То је у нашим старим наставним плановима препуштено наставницима, што није добро. Мислим у сваком случају то одређује наставник али не на овакав начин. Из ког разлога? Па може се десити да два наставника који предају исти предмет истом профилу, чак у истој школи различито траже од ученика. Е то није добро.

У новим наставним плановима, где је образовање засновано на исходима, исходи су реченице које почињу неким од ових глагола из горње табеле. И наставник зна да ако прочита да ученик наброји, нема потребе да тражи нешто више од њега. Наравно наставник то може радити али не би требао то оцењивати, него се држати само исхода.

Натавници који раде по старим наставним плановима у којима нема исхода, требали би само направити исходе и са својим колегама ускладити глаголе и дубину коју траже од ученика.Ово не значи д асе наставници слепо држе тог нивоа приликом преноса знања. Наставник ће увек ученику пренети мало више садржаја али касније када оцењује неће тражити од њега ништа више него што пише у исходу у наставном плану.

Узмимо случај предмета Основи електротехнике. Тај предмет се јавља и у III степену и у IV степену електротехничке струке. И ако узмете наставни план видећете да има исте теме : електро-статика, електро-динамика … Овде наставник мора одредити ниво до кога ће ићи код ученика у III степену а до кога у IV степену. Нпр. код III степена иде само до нивоа разумевања, док код IV иде до анализе. И самим тим глаголи у тим колонама му дефинишу оно шта треба тражити од ученика.

Овиме ћемо јасно направити градацију оцена и решили смо једна велики проблем, оцењивање. Ако вам је у исходу тражња: наброји државе Балканског полуострва, и ако ученик само наброји, та оцена је чиста петица. Јер је задовољио исход који је за његов профил (нпр. конобар). А ако у његовом исходу пише: објасни зашто су баш те државе на балканском полуострву, ако ученик само наброји добиће нижу оцену а ако зна и да објасни онда оцена пет, јер му тако пише у наставном плану (нпр. туристички техничар.)

Блумова таксономија је одличан репер наставницима када планирају своју наставу. Поготову што нам говори до којих нивоа да идемо прииком рада са ученицима. Углавном требамо поставити високе критеријуме и тражити од ученика за оцену 5 нивое анализе, синтезе или евалуације и ако нам ученик пуко преприча само оно што смо ми њему пренели …. оцена мора бити драстично нижа јер је то ниво знања.

Блум је то открио 1956 године и тада су постављени темељи квалитетног образовања, док резултати код нас говоре да су наши ученици још увек на нивоу знања, бар велика већина њих.

Аутор текста је Зоран Милојевић, дипл.инг.елтех., преузето са http://www.skolskidnevnik.net/?p=411, Skola bez zidova