18 питања и одговора о веронауци

1. Зашто је веронаука важна?

Религијска култура један је од темељних стубова културе и образовања уопште. Познавање великих традиционалних религија изузетно олакшава разумевање историје, филозофије, књижевности, сликарства, вајарства, архитектуре, музике, опере, балета, позоришта, филма, екологије... Образован човек не може бити онај ко не познаје своју верску традицију, као и традицију других великих религија.

2. Да ли ученици у другим европским државама имају веронауку?

Верска настава је природан и неопходан део школовања у готово свим демократским земљама (Грчкој, Русији, Немачкој, Аустрији, Шведској, Енглеској, Ирској, Данској, Белгији, Чешкој, Финској итд.)

3. Колико има верујућих људи у нашој земљи?

Последњи попис из 2002. године показује да 97% наших грађана чине верници.

4. Зашто је веронаука важна баш за ваше дете?

Поред верског образовања у ужем смислу, веронаука се бави и васпитањем детета. У школи деца стичу многа знања из разних области, али ни један предмет се директно не бави изграђивањем и оплемењивањем дечје личности. Веронаука је ту и да помогне да се лакше и лепше друже са својим вршњацима, да боље разумеју и више поштују своје родитеље, да се уче лепом понашању, да схвате значај породице, пријатељства, хуманости и љубави.

5. Како веронаука штити ваше дете?

Деца су данас изложена многим опасностима и пороцима, као што су дрога, алкохол, дуван, секте, сида... Због убрзаног начина живота и општег отуђења савремена породица, на жалост, није увек у стању да их заштити. Заштита деце од ових опасности јесте један од важних задатака веронауке и вероучитеља.

6. Како веронаука ствара хуманије друштво?

Деца ће повремено, нарочито о великим верским празницима, уколико буду желела, посећивати болесне и старе, другу болесну децу, а посебно своје другове и другарице. По потреби ће организовати и друге хуманитарне подвиге.

7. Како веронаука штити животну средину?

Стална брига веронауке и вероучитеља јесте и брига о човековој животној средини, како духовној тако и оној физичкој. Свест о духовној чистоти нашег света претходи сваком озбиљнијем бављењу екологијом. Велики мудраци често истичу да све на свету, и биљке и животиње и читава планета, чека на љубав од човека. Веронаука ће код деце развијати, поред поштовања и љубави према другим људима, и љубав према биљкама, животињама и шире - према читавом животном окружењу. Деца ће, предвођена вероучитељима, повремено предузимати и разне еколошке подухвате.

8. Како ће веронаука учинити да ваше дете заволи књигу, школу и уопште образовање?

Поред уџбеника из веронауке, веронаука ће од ове године имати и сталну лектиру, са којом ће бити снабдевене школе, а која ће се углавном састојати од по неколико књига и ЦД-а, како визуелних тако и музичких. У ову лектиру ући ће најплеменитије и најлепше странице из верске културе, књижевности, историје, филозофије, психологије као и најдуховнија дела музике, филма, сликарства... Деци ће бити понуђена дела која имају моћ да огреју душу и осветле и олакшају животни пут.

9. Како ће веронаука помоћи вашем детету да се лепо изражава?

Традиционалне цркве и верске заједнице негују вештину лепог говора, па ће тако и веронаука наставити ову племениту традицију, која може деци бити од велике користи у комуникацији са другим људима, посебно приликом јавних обраћања и наступа.

10. Да ли постоји сукоб између науке и вере?

Сукоб између науке и вере не постоји; модерна наука се све више приближава вери. Скоро 90% врхунских научника су религиозни људи. Чувени физичар Њутн је рекао: "Људи који се не баве науком погрешно схватају да научник због свог већег знања мора да не буде религиозан. Напротив, наш рад доводи нас ближе Богу".

11. Да ли веронаука подразумева да дете мора да буде верујуће?

Не. Веронаука деци оставља пуну слободу. Она је ту да их обавести, образује и заштити. Вера подразумева слободу избора сваког појединца, али да би човек могао да буде слободан да изабере да верује, или да не верује, он мора најпре бити у ситуацији да се упозна са оним што вера поучава.

12. Да ли веронаука дели децу?

Веронаука предвиђа не само познавање своје вере и културе већ и упознавање других верских традиција, посебно оних присутних у нашој земљи. На овај начин веронаука развија толеранцију, демократију, жељу да се поштују људска права, као и права мањина у мултиетничким друштвима. Деца у мешовитим срединама имаће повремено заједнички час веронауке на коме ће се упознавати са оним вредностима које су заједничке за њихова верска учења. Тек онај који истински разуме и поштује своју верску традицију и културу у стању је да поштује и разуме и туђу верску традицију.

13. Како се оцењују и награђују ученици веронауке?

Ученици веронауке оцењују се описним оценама: истиче се, добар, задовољава. Ученици који се нарочито истакну у настави веронауке (литерарним и ликовним радовима, или у другим активностима везаним за веронауку) биће посебно награђени од Министарства вере и традиционалних цркава и верских заједница - поклоничким путовањима, новчаним наградама и књигама...

14. Ко су вероучитељи?

Вероучитељи су факултетски образовани наставници, који су завршили богословски факултет, духовну академију или неки од хуманистичких факултета, с тим да су посебно оспособљени за извођење верске наставе. Они се такође усавршавају и кроз стручне семинаре за веронауку, које организује Министарство вера и Министарство просвете, као и традиционалне цркве и верске заједнице. Међутим, поред образовања вероучитеља, Министарство вера, у сарадњи са традиционалним црквама и верским заједницама, посебну пажњу поклања личности вероучитеља, у жељи да деца поред образованог наставника у вероучитељу препознају оличене оне вредности којима веронаука учи.

15. Ко брине о веронауци?

О веронауци брине у првом реду Министарство вера, а затим и Министарство просвете. У Министарству вера Комисија за верску наставу, сачињена од стручних представника традиционалних цркава и верских заједница, као и педагога, психолога и других културних и јавних радника, брине о изради наставних програма, уџбеника, лектире, програма семинара као и о свим другим питањима везаним за овај предмет.

Веронаука је за нас најважнији предмет, зато се о њему брину два министарства.

16. Коме можете да се обратите у вези са веронауком?

Ако имате предлоге везане за план и програм веронауке, или примедбе у вези са самом наставом веронауке, обратите се вероучитељу, директору школе или Министарству вера и Министарству просвете.

17. Ко су традиционалне цркве и верске заједнице?

Право да имају наставу веронауке имају традиционалне цркве и верске заједнице, то јест, оне цркве и верске заједнице које имају историјски и законски континуитет у нашој земљи: Српска православна црква, Исламска заједница, Католичка црква, Словачка евангелистичка црква а.б., Јеврејска заједница, Реформаторска хришћанска црква и Евангелистичка црква у Србији - Војводини. Од укупног броја верујућег становништва 98% припада историјским црквама и традиционалним верским заједницама.

18. Када се одлучујете за веронауку?

За веронауку се опредељујете на почетку школске године, на родитељском састанку, у присуству вероучитеља, наставника грађанског васпитања и учитеља.

Да ли је веронаука, као неопходан мост између школе и живота, уистину савремен и насушно потребан предмет вашем детету - остављамо вама да размислите...