Глобални и оперативни план рада

ПЕДАГОГИЈА-ДИДАКТИКА-МЕТОДИКА

Педагогија је "теорија васпитања".

Дидактика је "теорија образовања" - грана педагогије која проучава опште законитости наставе и учења, али и других облика учења и образовања изван наставе.

Методика је "примењена дидактика" - примена дидактичких начела, законитости, метода... у поједином наставном предмету или подручју.

Шема - педагогија

 

 

Методика у првом плану има конкретан наставни садржај из конкретног наставног предмета који ученици треба да усвоје као знање или вештину.

· Како су методе, облици и наставна средства специфични за поједине наставне предмете, то су развиле методике појединих наставних предмета, па и целина унутар предмета.

· Методике се изводе из међуодноса више наука: психологије (ученик са својим карактеристикама), матичне науке (наставни садржаји), педагогије (како се ученику преносе наставни садржаји), социологије, етике, логике ...

Сличност дидактике и методике: баве се наставом, садржајем образовања, структуром наставног процеса, наставним методама, организацијом наставе...

Разлике: дидактика је "општа методика"

ПОЈАМ ОБРАЗОВАЊА

Образовање као једна од основних педагошких категорија обухвата знање и способности.

Шема 2 - педагогија

 

Знање је систем чињеница и генерализација о објективној стварности које је човек усвојио и трајно задржао у својој свести.
Стицање знања је материјална страна образовања.
Способност је квалитет личности који је тако формиран да успешно обавља неку делатност (рад, активност, функцију).
Способности могу бити сензорне (чулне, перцептивне), практичне (мануелне), способности изражавања, интелектуалне (менталне) способности.
Развијање способности је функционална страна образовања.

ОБРАЗОВАЊЕ И НАСТАВА
Традиционалана дидактика истиче дидактички троугао у коме су фактори наставе: наставник, ученик и наставни садржаји.
Задаци наставе су:
·    материјални - стицање знања (упознати, показати, указати, уочити, разумети, схватити, поучити, научити...),
·    функционални - развој способности (развити, оспособити, усавршити, јачати, формирати, увежбавати, изграђивати...) и
·    васпитни - усвајање васпитних вредности.
Врсте наставе у школи:
·    редовна настава - изводи се по прописаном програму рада за поједини разред исто за све ученике,
·    допунска настава - за слабије ученике којима треба накнадна допунска помоћ наставника,
·    продужна настава - као допунска на крају школске године,
·    додатна настава - за напредне ученике ради проширивања и продубљивања садржаја,
·    изборна настава - ученици бирају предмете који се оцењују као и редовни предмети,
Остале врсте наставе:
·    курсеви (семинари) – за време или после редовног школовања,
·          е-образовање (e-learning): учење на даљину, online учење.

Увођењем рачунара као моћног наставног средства у наставу, наставна техника добија на значају, а дидактички троугао је проширен у дидактички четвороугао додавањем и нове наставне технике, односно рачунара као универзалног наставног средства.

Шема 3 - педагогија

Увођењем рачунара у наставу мења се садржај образовања. Јављају се нови наставни предмети чији је садржај учење о рачунару (у првом циклусу основношколског образовања и васпитања ОД ИГРАЧКЕ ДО РАЧУНАРА, у другом циклусу основношколског образовања и васпитања ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО, општеобразовни предмет у средњој школи РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА и низ стручних рачунарских предмета у појединим подручјима рада).
Други тренд је све више учења помоћу рачунара. Рачунар се може продуктивно применити у било ком предмету и било ком разреду.
Квалитетно и критичко увођење рачунара у наставу је сложен посао који захтева темељне припреме и школе и наставника. Захтеви се односе на:
HARDWARE (набавка рачунара);
SOFTWARE (набавка образовних програма / израда алата и материјала за учење);
LIFEWARE (рачунарска и методичка обука наставника);
ORGWARE (планирање и увођење нове организације у васпитно-образовне процесе).


УЧЕНИК
У средишту пажње у настави треба да буде ученик.
Треба полазити од тога шта можемо очекивати од ученика и чиме га можемо оптеретити? Планиране активности треба да у складу са могућностима ученика и његовим искуством и потребама. Претерани захтеви као једини резултат дају фрустрацију ученика. Тежина захтева треба да буде тако одмерена да, оно што данас ученик уради са наставником сутра је у стању да уради сам!
НАСТАВНИК

Наставу у школи остварује наставник.
Задатак наставника јесте да стручним знањем осигурају постизање прописаних циљева и задатака уважавајући предзнања и посебне могућности деце и ученика.
Реформа образовног система тражи од наставника промену улоге:

СТАРА УЛОГА    НОВА УЛОГА      
•    ИСПОРУЧИЛАЦ ИНФОРМАЦИЈА
•    ПРЕДАВАЧ
•    ИСПИТИВАЧ

•    ВОДИЧ / МЕНТОР
•    СТРАТЕГ НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА
•    ОРГАНИЗАТОР НАСТАВЕ
•    САВЕТНИК
•    ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ВОЂА
•    УПРАВЉАЧ НАСТАВНИМ ПРОЦЕСОМ У КОМЕ СЕ ЗНА ШТА КО РАДИ, ЧИМЕ СЕ СЛУЖИ И КАКВЕ РЕЗУЛТАТЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ОСТВАРИ     

Врсту образовања наставника прописује
ПРАВИЛНИК О ВРСТИ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ НАСТАВНИКА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ("Службени гласник РС - Просветни гласник", бр. 6/96, 3/99, 10/02, 4/03, 20/04, 5/05, 2/07, 3/07, 4/07, 17/07, 20/07, 1/08, 4/08, 6/08, 8/08, 11/08 и 2/09)

Правилник  о врсти стручне спреме наставника који изводе образовно-васпитни рад из изборних програма у основној школи  ("Службени гласник СРС - Просветни гласник", број 27/87 и 1/89 и "Службени гласник РС - Просветни гласник", број 4/03, 10/04, 3/05, 9/05, 4/07, 17/07, 1/08, 6/08 и 8/08 - испр.)

Стручност, владање разредом (групом) и резултати су основни критеријуми за процену рада наставника.
Стручност наставника не огледа се само у томе што је стекао одговарајућу формалну врсту образивања. Наставник мора потпуно владати градивом које предаје, као и градивом које му је претходило и које се надовезује на њега.
Добар наставник влада разредом, својим излагањем мотивише ученике за рад и има позитиван однос према њима, ствара радну атмосферу тако да ученици знају шта уче и шта се од њих тражи да ураде, не држи се круто планираног темпа већ се прилагођава ученицима – ако треба неке делове објашњава више пута или пак убрзава темпо ако је потребно.
Наставна начела су основна правила и законитости којима се руководи наставник у наставном раду да би успешно остварио његове задатке. од посебног значаја су:

 

1. Начело систематичности и поступности

2. Начело примерености и напора

3. Начело пажње

 

· систематичност подразумева обраду наставних садржаја у одређеном логичком редоследу, са наглашеним упориштима око којих се концентришу остали садржајни елементи

· поступност је прелаз од лакшег ка тежем, од једноставног ка сложеном, од познатог ка непознатом, од конкретног ка апстрактном

· градиво се излаже поступно у једној години и слојевито гледајући све године у пресеку

· у свакој следећој години се понавља познато и на то додаје ново знање

·

· настава по садржају и начину рада не би смела бити ни претешка ни прелака

· сви задаци морају бити из ученику познатих подручја

· корелација са другим наставним предметима како би се задали примерени задаци

 

· пажња осигурава усвајање чињеница, апстрактност усвајање генерализација

· све што се може показати практично или нацртати има већу вредност од усменог препричавања

· у осигурању пажње важна је улога мултимедије

 

4. Начело индивидуализације и социјализације

 

5. Начело активности и развоја

 

6. Начело рационализације и економичности

 

· поштују се индивидуалне карактеристике ученика тако да сваки ученик напредује својим темпом

· развој интерперсоналних односа међу ученицима у разреду

· знање и способности стичу се властитом активношћу што води до развоја личности

· успех ученика у настави пропорционалан је уделу властите активности

· постићи највећи могући учинак са што мањим утрошком времена, средстава и снага.

 

 

Наставник треба да настоји да буде иноватор. Иновирање наставе се често поистовећује са употребом савремених наставних средстава. Рачунар јесте савремено наставно средство. Добар наставник не поистовећује иновирање наставе са пуким коришћењем рачунара у настави, већ непрекидно иновира наставу праћењем развоја ИКТ и проналази путеве за подстицање креативног приступа решавању проблемских задатака, те повезивању раније стечених знања из различитих наставних области и њиховој адекватној употреби.

За планирање нису прописани обрасци.
ГЛОБАЛНИ ПЛАН  израђује предметни наставник приликом припреме за наставу за одређену школску годину  полазећи од наставног програма, дистрибуције наставних тема по разредима, својих искустава, познавања ученика, услова за реализацију наставе, договора с наставницима других наставних предмета ради корелације.
Анализом циљева и задатака КОНКРЕТНОГ предмета по разредима, а полазећи од табеле:

 

образовни

да се стекну знања

присећања, препознавања, репродукције, досећања, решавања проблема

чињенице и генерализације (дефиниције, закључци... по којима се делује)

упознати, показати, указати, уочити, разумети, поучити, научити

функционални

да се развијају /формирају способности

менталне-интелектуалне, психомоторне, сензорне, телесне

способност изражавања, повезивања, вештина руковања, сналажење у новим приликама, разборитост

развити, оспособити, усавршити, јачати, формирати, увежбати, навикавати, изграђивати, изоштрити, изражавати, мислити

васпитни

да се развијају/формирају вештине, усвајају васпитне вредности

психомоторне, мисаоно-вербалне, социјалне, сензорне

развијање позитивних особина, тачност, уредност, савесност, марљивост, култура рада/навика, осећај личне вредности, одлучивање, прихватање других или аргументација, однос према имовини

развијати, формирати, односити се, мотивисати.

 

и груписањем прописаних и предложених садржаја и њиховим слагањем у логички след какав захтева учење наставник идентификује образовне целине (наставне теме) и број часова за њихову реализацију.
Глобални план рада наставника најчешће садржи попис наставних тема према редоследу реализације и број предвиђених часова за реализацију сваке теме. 

ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ради се (месечно) унапред. На основу годишњег плана и реализације у претходном месецу утврђују се садржаји које треба реализовати у наредном месецу. У овим плановима наставне теме су рашчлањене на наставне јединице које се обрађују у оквиру једног школског часа. Елементи оперативног плана најчешће су: назив наставне теме, редни број часа, назив наставне јединице, тип часа, облик рада, наставне методе, наставне средства, корелација са сродним наставним предметима.