Хришћанство - Црква као заједница

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

/ I

Наставник

 

Наставна тема

Хришћанство је Црква (заједнички литургијски живот као израз вере у Бога)

Наст. jединица и број часа

[2.] Хришћанство-Црква као заједница

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објашњење појмова Црква, Евхаристија и Литургија.

Развијање свести да заједница са Богом подразумева заједницу са другим људима.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Исус Христос, Велики четвртак, Причешће, Црква), фотографија (хришћански храм, народ у храму, причешће), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и III разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Алфејев, Иларион, Тајна Вере – Увод у православно догматско богословље, Краљево, 2005.

4. Таушев, Аверкије/Светогорац, јерм.Григорије, Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, Београд, 2007.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа. Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика: Шта је Црква ? Када и због чега идемо у Цркву ? Ко су Хришћани ? Да ли има Хришћана и ван Цркве ?

Централни део (25-35 мин.)

Погрешна схватања Цркве:

-Црква као једна од многих институција

-Црква поистовећена са клиром

-Црква као «религиозни сервис»

Хришћанства нема без Цркве” - говорио је почетком двадесетог века један знаменити епископ. Грчка реч за Цркву - Еклисиа, која значи: скупштина, скуп, сабрање...,  потиче од глагола еккалео – призивати. Црква је, дакле, скупштина људи које је призвао сам Бог, да имају заједницу са Њиме. Старозаветна праслика Цркве био је Јеврејски народ (Израиљ) којег је Бог изабрао и издвојио од осталих народа. Новозаветна, хришћанска Црква, појављује се доласком Исуса Христа (приказати икону Исуса Христа). Још у најранијим хришћанским списима видимо да су се “Хришћанима” називали људи који су се, сједињени вером у Господа Исуса Христа,  окупљали (сабирали) на поједина места да би вршили Евхаристију (Свету Литургију). У првим вековима Хришћанства, Хришћани  су били прогоњени а хришћанске заједнице су од појединих римских императора биле проглашене за “забрањено друштво”. Из тог разлога, Хришћани нису смели подизати храмове (цркве) већ су се тајно окупљали по приватним кућама, гробљима, катакомбама (приказати слике катакомби)... “Храм” је, у ствари, било свако место где су се сви они који су поверовали у Исуса Христа и који су били Крштени окупљали око својих епископа и свештеника да би “ломили хлеб”.

На шта су се они заправо сабирали и шта је за њих, као и за нас данас, представљало то ломљење хлеба ?

На тзв. “Тајној вечери” (приказати икону Великог Четвртка), Христос је установио Свету Тајну Евхаристије (Причешћа) рекавши својим апостолима да је “чине” у Његов “спомен”. (читање Мт 26, 20-26, о значају „хлеба“ Јов 6, 27-58) И заиста, ученици Христови су се, обично Недељом (на дан Христовог Васкрсења) сабирали на заједничке вечере љубави, након којих су се Причешћивали “хлебом и вином”  тј. “Телом и Крвљу” Господа Исуса Христа.

Све то нам указује на чињеницу да и поред тога што Хришћани нису имали храмове, јесу имали Цркву тј. да су они сами сабрани на Евхаристију чинили Цркву.

Након “Миланског едикта”, Хришћани су могли да несметано подижу храмове (приказати слике хришћанских храмова)  у којима су вршена богослужења.* Временом, због своје намене тј. сабирања “народа Божијег у Христу”, храм је поистовећен са Црквом. Припадност Цркви се пак одувек изражавала учествовањем на евхаристијском сабрању и Хришћанима се нису могли називати људи који нису на њима учествовали или који су из разноразних разлога били изопштени из заједнице.

Првобитно Хришћанство није познавало било какав индивидуализам, приватну побожност – “ја и Бог”.О значају заједнице за хришћански живот речито говори једна ранохришћанска изрека: Unus christianusnulus christianus. Напротив, Хришћани су свој однос са Богом остваривали – увек у заједници са својом браћом и сестрама у Христу: где су два или три сабрана у моје име, онде сам и ја међу њима (Мт 18,20). Крштењем су ступали у ту заједницу, кроз коју су остваривали своје назначење – заједницу са Богом. (приказати икону Цркве и Причешћа)

Напомена:

Ако дозволи време, на табли нацртати основу хришћанског храма и причати о литургијском смислу: припрате, наоса и олтара.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

- На основу свега реченог, како схватате речи апостола Павла који каже:“А ви сте Тело Христово, и удови понаособ.“

Радни изглед табле

Хришћанство – Црква као заједница

 

Еклисиа (гр.) – скупштина, сабор, сабрање...

Евхаристија (гр.) – Благодарење, захвалност

Литургија (гр.) – Служба, служење, јавно дело

Агапе (гр.) – „вечере љубави“

Unus christianus, nulus christianus – један хришћанин, ниједан хришћанин

„А ви сте Тело Христово, и удови понаособ.“ (1.Кор 12,27)