Христос – Посредник између Бога и света

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                 I

Наставник

 

Наставна тема

Хришћанство је Црква

Наст. јединица и број часа

[3.]Христос – Посредник између Бога и света

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Упознавање ученика са богочовечанским ликом Исуса Христа. Објашњење појма „Месија“.

Развијање свести о човеку као посреднику између Бога и света.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Исус Христос), фотографија (Свештенство, Народ у храму), текст (Свето Писмо)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и III разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Алфејев, Иларион, Тајна Вере – Увод у православно догматско богословље, Краљево, 2005.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа. Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава знање ученика: - Ко је Исус Христос ? - Чији је он Син ?

- Због чега је постао човек ?

Централни део (25-35 мин.)

Бог је вековима припремао људски род за овај сусрет између Себе и народа Његовог, за сусрет између Неба и земље. У Светоме Писму Старога Завета има много места на којима се, на више или мање јасан начин, пресдказује долазак Месије. У једном малом месту, надомак Јерусалима, Витлејему рођен је дуго очекивани Месија – Исус, син дјеве Марије, која је на чудесан начин зачела од Духа Светога. Његовим рођењем обистинила су се старозаветна пророшта и откривен је Божији промисао о свету и човеку: „Бог је постао човек да би човек постао Бог“.

Првостворени Адам није успео да изврши задатак који је пред њега био постављен – да непрестаним усавршавањем достигне обожење и Богу приведе сав створени свет. Грехом прародитеља, Адама и Еве, човек се одвојио од Бога – Извора бесмртности, нашао се изван заједнице са Творцем. Човек и свет су могли задобити вечни живот и остварити своје назначење једино у заједници са нествореним Богом.            У том стању одвојености од Бога, која је проузроковано прародитељским грехом, - смрт за човека, као и за  целокупну творевину, постала је неминовност. Адам је својим промашајем повукао и целокупну природу у смрт, која је од благослова Божијег постала проклетство за човека.

Међутим, када је дошла „пуноћа времена“, Бог шаље Сина Свога и у Његовој личности склапа „Нови Савез“ са људима. У личности Богочовека Исуса Христа, божанска и човечанска природа су сједињене „нераздељиво и несливено“. Та свеза, заправо, представља претпоставку спасења створене природе јер једино у заједници са нествореним, створено може постојати вечно.

Својим животом, смрћу и васкрсењем - Исус Христос је избавио творевину од ропства „греху и смрти“ и отворио нам врата „Царства Божијег“. До другог Христовог доласка, заједницу са Богом и предокус Његовог Царства имамо у Цркви – на Светој Литургији.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Почитати пролог Јеванђеља по Јовану.

Радни изглед табле

Христос – Посредник између Бога и света

 

- Стари Завет је по речима апостола Павла „педагог за Христа“

Мих 5,2-4 и Лк 2,1-20 Витлејем је родни град Јесеја, оца Давидовог, из чијег племена ће се родити Месија.

- Месија (јевр. Машија, грч. Христос) – Помазаник.

У Староме Завету: свештеници, цареви и пророци.

- Исус (јевр. Јешуа) – Спаситељ

Лук 1,26-38

Адам=Земљанко. Бог је створио Адама од „праха земаљског“ (Пост 2,7)

Амартиа (гр.) – грех, промашај.

Пост 3,17 и даље

Гал 4,4-