Проблем сазнања

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

             I

Наставник

 

Наставна тема

Појам о Богу у Хришћанству

Наст. jединица и број часа

[7.]Проблем сазнања

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објашњење појма гносеологија.

Развијање свести да се истинско знање темељи на љубави.

Наставна средства

Табла, креда, текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и IIразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Алфејев, Иларион, Тајна Вере – Увод у православно догматско богословље, Краљево, 2005.

4. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа.

Молитва Господња.

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

- На основу чега верујући људи говоре о Богу?

Централни део (25-35 мин.)

У зависности од тога на који начин приступамо питању Бога зависи и наш однос према њему, односно да ли верујемо у Бога или не. Свим верујућим људима својствено је да о Богу говоре на основу вере. Други људи, пак, питању Бога приступају на основу „знања". Познат је проблем односа вере и знања. Тај проблем се изражава кроз дилему: или верујеш, или знаш.

Наведена дилема, која се појавила на хришћанском западу, произлази из специфичног схватања вере и знања. Знање свега што постоји, па и Бога, поистовећено је са објективним познањем некога или нечега, тј. познањем на основу природе, а вера - са одсуством таквог знања. Овакав вид сазнања је и довео до појаве атеизма, јер Бога по природи нико никада није видео и на тој основи га и не познаје. Зато је овакво знање негирало веру у Бога, односно негирало је само постојање Божије, јер је Бог по природи невидљив и несазнајан.

И док је знање схваћено као сакупљање информација о ономе што постоји на основу испитивања његових видљивих - природних својстава и логичног закључивања о томе, вера у Бога је ту само претпоставка да Бог постоји. Зато се мисли да се вера појављује управо тамо где одсуствује овакво знање, и она је поистовећена са незнањем. Другим речима, њихов је став: да би верујући људи и даље остали верујући, потребно је да много не истражују. Отуда изрека: „Веруј и не истражуј".

Насупрот томе у источном хришћанству не постоји дилема између вере и знања. Вера у Бога и знање о Богу се поистовећују зато што се у православљу другачије приступа питању познања Бога. Како и на који начин? Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је најпре да видимо шта је то знање и коју улогу оно има у откривању постојања Бога.

Знање је идентификација, поистовећење нечега или некога с њим самим или одређење нечега да је то, а не нешто друго, односно некога да је тај, а не неко други. Када нешто не можемо да идентификујемо, то значи да га и не познајемо. Признати да Бог постоји и говорити о њему значи познавати га. Сазнање претпоставља постојање онога кога или шта сазнајемо. Другим речима, познавање некога или нечега има везе са постојањем. Оно што не познајемо - то за нас и не постоји.

Пре него што будемо говорили о могућностима познања Бога, најпре треба да објаснимо како и на које све начине познајемо, идентификујемо свет који нас окружује. Треба нагласити да се једним и истим методом сазнања не могу идентификовати и ствари и људи, јер у зависности од тога на који начин нешто сазнајемо зависи и идентитет онога што сазнајемо.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Прочитати 20. главу Јеванђеља по Јовану.

Радни изглед табле

Проблем сазнања

 

Гносис (гр.) – знање

Гносеологија – теорија сзнања (део философије који се бави изворима, облицима и методама сазнања)