Литургијско-подвижничко искуство вере

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                   I

Наставник

 

Наставна тема

Познање Бога кроз Исуса Христа у Цркви

Наст. jединица и број часа

[9.]Литургијско-подвижничко искуство вере

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објашњење вере као искуства и односа за разлику од вере као теоретског знања.

Развијање свести да богољубље подразумева човекољубље и обратно.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Распеће Христово), фотографија (породица на окупу, народ у Цркви), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и II разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Јевтић, Атанасије, Аскетика,

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа. Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика: - Шта значи реч „подвиг“ ?

- У чему се састоји хришћански подвиг ? - Шта су хришћанске врлине ?

Централни део (25-35 мин.)

Будући да једино Син Божији познаје Бога Оца као личност, јер је у вечној личној заједници с њим, тиме што се Син оваплотио, Бог је у њему открио људима самог себе. Зато и ми можемо познати Бога као личност једино у Христу и кроз Христа.

Овим откривењем, међутим, Бог је зажелео да оствари заједницу слободе, љубави са нама људима у Христу. У тој заједници Бог постаје и за нас људе Отац, а ми постајемо његове личности, њему драга и непоновљива бића.

Међутим, да би Бог за нас био заиста оно што он јесте - вечни Отац, личност, тј. да бисмо га познали као свога Бога и Оца, потребно је да и ми то желимо. Потребно је да и ми, људи, остваримо заједницу слободе, љубави с Богом у Христу. Јер некога као личност можемо познати једино ако с њим ступимо у заједницу слободе, љубави. У противном, он као личност остаје нам непознат.

Људи, као што су Богородица Марија, апостоли, мученици и други који су остварили личну заједницу са Христом, упознали су Бога као личност и истовремено су постали за Бога његове вољене личности као што је то Христос. Другим речима, у заједници с Богом кроз заједницу са Исусом Христом људи су се поистоветили са Христом - постали су синови Божији. На тај начин познање Бога у Христу ствара заједницу људи са Богом, односно ствара Цркву као заједницу која се поистовећује са Христом и у којој и кроз коју се открива сам Бог Отац. Тачније, Црква као заједница људи са Богом постаје Христос и открива Бога као Свету Тројицу: Оца и Сина и Светога Духа. (С тим што се Син открива као човек а Дух као заједница зато што је Свети Дух управо тај који твори ову заједницу, а што ћемо видети касније, а у њима се открива и Отац). Зато мимо Цркве, као конкретне личне заједнице људи с Богом, нико не може да позна Бога као личност, јер мимо Христа нема присуства Божијег у свету, односно нема откривања Бога као личности.

Кад остваримо, међутим, личну заједницу - заједницу слободе, љубави с Богом, од те заједнице зависи и наше постојање, као и присуство Божије у створеном свету као личности. Због тога се Бог открива у Христу, односно у Цркви као заједници личности, и то кроз конкретне људе. Зато мимо заједнице с људима не можемо имати заједницу с Богом.

Остварујући заједницу с Богом у Христу, ми се поистовећујемо са Христом, тј. улазимо у исту заједницу с Богом коју има и Христос са Богом Оцем; тако Бог постаје и наш Отац. На тај начин Бога познајемо на основу заједнице слободе, љубави с њим и зато је Бог за нас Отац. Ако би наше знање о Богу било само на основу Христових речи о Богу, онда ми не бисмо познали Бога као личност, као Оца. Једно је познати некога лично у заједници с њим, а друго је познавати некога на основу приче неког другог о њему. Међутим, кроз поистовећење са Христом ми познајемо Бога (Христовог) Оца као личност - не као неко далеко биће, него и као нашег Оца. То поистовећење наше са Христом може се реално остварити зато што се прво Христос поистоветио с нама, односно зато што је прво Христос остварио заједницу слободе, љубави с нама. Син Божији је сишао у свет и постао човек, Исус Христос, да бисмо ми, људи, у њему постали синови Божији.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Прочитати „Беседу на гори“.

Радни изглед табле

Литургијско-подвижничко искуство вере

 

подвиг (аскисис-гр.) – од гл. подвизатсја - ићи напред, ићи ка више