Лична заједница са Богом – основ вере у Бога

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

              I

Наставник

 

Наставна тема

Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији

Наст. jединица и број часа

[11.]Лична заједница са Богом – основ вере у Бога

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Развијање свести да знање о Богу црпимо кроз искуства личне заједнице са Њим.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Исус Христос, Светитељи), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и II разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

3. Јанарас, Христо, Азбучник вере, Нови Сад, 2000.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа.

Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава знање ученика стечено на претходном часу:

- Шта значи реч „подвиг“ ? - Због чега је Хришћанаство „подвижничка“ вера ?

Централни део (25-35 мин.)

На претходним предавњима смо истакли да је Бога немогуће познати методама којим познајемо ствари. Божије постојање превазилази категорије простора и времена, и самим тим Он остаје несхатљив и несазнатљив за нас.

Међутим, рекли смо да познање личности претпоставља један метод који се суштински разликује од начина на који познајемо ствари и предмете. Једино слободом и љубављу можемо познати некога као јединствено и непоновљиво биће, тј. као личност. То,  исто тако, подразумева слободну жељу некога да буде познат. Човек се открива другоме као личност само у заједници слободе, ако жели и воли онога који њега воли.

Бог је Личност par excellence. Као такав, Бог се може познати једино на начин на који се позанју личности, односно кроз заједнштво са Њим.

Испричаћу вам једну причу. Људи су се били толико искварили да су чак и у молитвама тражили од Бога да им испуни свакојаке зле жеље и прохтеве. Бог је због тога решио да се сакрије од људи, да га не могу наћи и да више не слуша греховне жеље. Тада је Бог сазвао сабор Анђела да се са њима посаветује – где би могао наћи згодно место где би се могао сакрити, а на ком га људи сигурно неће тражити. Једни су му саветовали да се сакрије на дно океана, други да се сакрије на тамну стану месеца... На крају је устао свети Архангел Михајло и рекао: „постоји само једно место где човек неће завирити да потражи Бога... То је људско срце.“

У чувеној «Беседи на гори», Христос нам је открио јединствени метод богопознања рекавши: «Блажени су чистога срца јер ће Бога видети.»

На основу овог стиха, можемо рећи да је срце орган познања Бога. Међутим, ово захтева додатно појашњење. Овде није реч о простом осећању. Љубав није само емоција, јер осећања могу бити усмерена и ка самоме себи – што нас доводи до индивидуализма тј. затворености за било какав истински однос са другима. Због тога су Оци Цркве самољубље окарактерисали као «смртни» грех. Љубав, у правом смислу те речи, подразумева однос који се заснива на слободи и прихватању другог без обзира на његова природна својства и особине. С'друге стране, емоције могу често бити резултат познања другога на основу његових природних својстава, што другога, заправо, претвара у предмет – ствар за задовољавање наших потреба. Таква «емоција», коју ми често називамо «љубављу», се на крају показује као «страст» - нешто због чега страдамо и због чега смо спремни и друге да жртвујемо (нарочито ако одбију да буду познати на такав начин) . То нас, на крају крајева, онеспособљава да истински заволимо некога...

Бога називамо «Љубав», не као емоцију, већ као Онога који вечно постоји у заједници слободне љубави: Отац од вечности љуби Сина и Духа, Син – Оца и Духа, Дух Свети – Оца и Сина. Љубављу се означава начин на који Бог постоји од вечности.

Малопре смо рекли да је предуслов познања другога као личност, слободна жеља другог да буде познат. Због тога, да бисмо познали Бога потребно је, најпре, да нам се Бог открије. У супротном га не бисмо могли познати. Бог је, међутим, благоизволео да нам се открије кроз Свога Сина – Исуса Христа. Ради тога и ради нашега спасења (обожења) Син Божији постаје човек.

Једино Син Божији познаје Бога јер се једино Он налази  у љубавном односу, који открива, чини познатим идентитет Бога као Оца – као личности. Према томе, нико не може познати Оца до Син и само је кроз Сина могуће познати Оца. (прочитати Јов 1,18; 8,19 и 14,6-9) Дакле, можемо да закључимо, да једино кроз синовски однос тј. кроз онакав однос какав Исус Христос има са Богом, можемо позбати Бога као Оца. То је могуће остварити једино кроз Исуса Христа тј. у Цркви која је «Тело Његово». О свему томе ћемо више на наредном часу.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Прочитати „Химну љубави“ – 1.Кор 13.

Радни изглед табле

Лична заједница са Богом – основ вере у Бога

 

„Блажени су чистога срца, јер ће Бога видети" (Мт 5,8)

-Јов 1,18; 8,19 и 14,6-9

-1.Кор 13.