Бог као личност

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                     I

Наставник

 

Наставна тема

Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији

Наст. јединица и број часа

[17.]Бог као личност

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Индивидуални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Упознавање ученика са суштином хришћанског учења о Богу.

Развој свести о Откривењу као извору хришћанске антропологије.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Страозаветни пророци, Хришћански мученици), фотографија (манастир, монах), текст (Библија)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и IIразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа. Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика: - Којој старозаветној личности је Бог открио своје име ? - Шта значи ЈХВХ ?

Централни део (25-35 мин.)

И поред вере у једног и истог Бога, Нови завет, међутим, у односу на Стари, доноси и неке новине. У чему се те новине састоје?

Прва новина, коју по питању вере у Бога доноси Нови завет у односу на Стари, јесте да је један Бог Отац Господа Исуса Христа. Али - запитаће се неко - у чему је овде новина? Зар нису и Јевреји називали Бога Оцем? Свакако, и у Старом завету је Бог називан Оцем и схватан као Отац. На то указује име „АВВА" за Бога, које су користили Јевреји, а означавало је Оца. Али Бог за Јевреје није био Отац као личност, који је то што јесте, у заједници са Сином, и зато ово име за Бога није код Јевреја било једино којим су му се обраћали. Јевреји су, поред тог имена, имали и друга имена за Бога. Међутим, име које је највише одговарало Богу, у складу са јеврејским схватањем Бога, било је оно којим је Бог сам себе назвао кад се открио Мојсију: „Онај који јесте", конкретан, али ипак не и личност.

За разлику од старозаветног схватања Бога, Нови завет указује на то да је један Бог Отац Господа Исуса Христа: „Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа" (Ι.Πτ 1, 3). Дакле, Бог није Отац просто зато што га и тако можемо назвати, већ зато што има Сина - Исуса Христа. Бог је Отац само Господу Исусу Христу. Сам Господ Исус Христос је Бога називао својим Оцем, а то је и показао целокупним својим животом на земљи: Бог коме се Христос обраћа био је у правом смислу речи само Његов Отац, односно он није имао другог Оца осим Бога Оца (Лк 2, 48-49), као што ни Бог Отац нема другог Сина до Исуса Христа. Специфичност Божијег очинства у Новом завету у односу на Стари завет потврђује се и посебним односом који има Господ Исус Христос, а затим и његови ученици, према Богу Оцу - за разлику од старозаветних праведника. Тај посебан однос огледа се у Христовом обраћању Богу са АВВА. То је арамејска реч која значи отац, и коју је користио Исус Христос у обраћању Богу, а изражава најсуптилнију, личну везаност за онога коме се обраћа. За разлику од Христа и његових ученика, старозаветни праведници су се бојали Бога. Христови ученици нису се обраћали Богу као Оцу ни на који други начин осим преко Христа и као Оцу Господа нашег Исуса Христа (видети Гал 4, 4-6). У општењу с Богом Оцем преко Христа, са којим су били у личном заједништву, и Бог им је био ближи него што је био праведницима у Старом завету.

Дакле, за разлику од старозаветног схватања Бога, за хришћане је Бог конкретно биће, личност, тј. вечни Отац, зато што вечно има Сина Исуса Христа. Бог је вечни Отац и то чини његов вечни идентитет, јер је у вечној заједници слободе са Сином који га зове Оцем и познаје га као Оца. На крају, како може Бог бити вечни Отац ако нема вечно Сина? Бог је Отац и вечна личност у заједници са Сином.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Протумачити „Молитву Господњу“.

Радни изглед табле

Бог као личност

 

Авва (арам.) – Оче

„Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа" (1.Πт 1,3)

Лк 2, 48-49

Гал 4, 4-6