Личност или индивидуа?

Ово је цела прича

Радионица 1: ''Приче које чине наш живот''

Циљ ове теме је да ђаке упозна са тим да је наш идентитет, наша свест о себи одређена различитим повестима са којима смо повезани, особито са повешћу нашег спасења.


Задаци:
 

· дефинисати приче као описе замишљених или истинитих догађаја који обликују наше животе у односу на друге и у односу на Бога

· означити да су наше личности обликоване на посебан начин нашом породицом и сопственим искуством

· описати Библију као збирку прича и истаћи неког од личности које су у причама (Аврама, Мојсија, св. Илију, Јова, апостоле......)

· одредити разлику између историјских приповести и поучних прича

· описати нашу повезаност са другим људима из нашег окружења/заједнице

 
Вероучитељ би требало да се припреми за обраду теме користећи одговарајуће библијске, литургичке или светототачке текстове и Житија светих.
 

Библија: Понз 5: 6-21; 1 Сам 3: 1-10; Пс 23; ПрС 3: 19-20 и 11:2; Ис 52: 13-15; Мт 20: 1-16; Лк 10: 30-37; Рим 1: 7-15


Материјал

· ''Масни'' папир беле боје исечен на крупније пазле; од њих ће се правити слагалица; сваки од учесника добија свој квадрат; максималан број ђака у групи је 20-25. Ако их је више могу се поделити у две групе и правити две слагалице; у том случају се може организовати пријатељско такмичење ко ће пре довршити слагалицу. Ипак, овде би требало пазити да не дође до расправе. Предлог: Вероучитељ може да нацрта копију слагалице и да пазле означи бројевима; урадивши тако може да помогне ђацима ако иамју проблем око састављања слагалице.

· Један ''масни'' папир истих димензија као што ће бити слагалица. Овај ће бити искоришћен касније за постављања делова на њега те да буде оквир за слагалицу.
 

Радионица почиње молитвом.

''Људска слагалица''

Сваки учесник добија један део слагалице. На њему ће, крупним словима, написати своје име. Такође ће нацртати симболе који означавају његове интересе, занимања, омиљене предмете у школи, омиљену храну...Ови делови би требало да буду разнобојни и ведри.

Када сви заврше нека размењују идеје како би саставили слагалицу. Након неколико минута, вероучитељ почиње да записује предлоге на ''масни'' папир, Да се зна: сваки предлог је добар. Након краће дискусије, који поступак да се примени, нека вероучитељ пусти ђаке да се сами организују и да покушају да саставе слагалицу. Уколико им не иде од руке, даје им се ''масни'' папир на коме је исцртана схема. Када је слагалица готова, започиње дискусија. Вероучитељ може да потстакне дискусију намећући следеће теме:

· Свако од нас је различит баш као делови ове слагалице .

· Имамо различита занимања, интересе, потичемо из различитих породица....

· Ми изгледамо различито као сваки део ове слагалице.

· Премда различити, делови слагалице се уклапају у једну савршену слику. Ми се такође уклапамо када смо у стању да поштујемо различитости и ствари које нас сједињују.

· Важност сваког дела слагалице - ако бисмо узели или променили један део, цела слика би се променила. .

· Наше православно хришћанство ће бити јаче уколико размењујемо оно што нам је дато.

Када је дискусија завршена, учлесници треба да дају име својој групи. Слагалица се може залепити, урамити и поставити на зид у узчионици.
 

Обичаји и традиција

Време је да се размишља о обичајима и традицији. Потребно је направити избор пригодних текстова који говоре о српским обичајима из различитих крајева и традицији хришћанског карактера, Овде се може направити корелација са историјом и српским језиком и књижњвношћу и чак организовати заједнички часови са предавачима поменутих предмета. Избор је велики: народна епика, одломци из романа, драма, приповетке, уметничка лирика, историја свакодневног живота, савремена штампа...Ево неких примера:

· Народна песма Бановић Страхиња или приповетка Лазе Лазаревића, Први пут са оцем на јутрење (као сјајни примери љубави и праштања)

· Радош Љушић, Детинци, материце, оци. Радна свеска из историје за 7. разред основне школе, Нови Сад 2002.

· Народна песма: Марко Краљевић и Бег Костадин (пример поштовања старијих; слава - аутентични израз хришћанства у Србији)

· Разне приче које говоре о обичајима у крајевима где живе Срби или где се њихова традиција преплиће са традицијом других православних народа (Румуна, Бугара, Грка, Руса...)


Вероучитељ може да чита текстове на часовима или да замоли ученике да их сами прочитају код куће како би на часовима разговарали о прочитаном. Ђаци воле да дају објашњења за приче и чак могу да одиграју неки одломак, ако време дозвољава. Без обзира на то, важно је истаћи да се обичаји и традиција разликују од места до места, али да им је ипак заједнички хришћански карактер. Сами ученици могу да размене своја искуства будући да и сами потичу из различитих средин и да причају о томе какви су обичаји у њиховој породици везани са празновањем Божића, Цвети, Васкрса....

 

Након размене мишљења и дискусије и када сви имају педставу о традицији, свако од њих нека узме папир и изради свој део за групни колаж. Могу да залепе на своје парче папира символе, слике, уметничко дело или да нешто нацртају. Када свако заврши свој део, заједнички осмишљавају изглед целокупног колажа који могу да ураме и њиме украсе школски простор.

Када се свето заврши, ученици могу да запишу у своје дневнике најупечатљивије делове лакције/радионице. То може да буде подсећање на сопствену традицију и обичаје или откривање нечијих других обичаја. Најважније је да схвате да се традиција и обичаји разликују, али да је смисао исти.

Радионица се завршава молитвом.