Религија или Црква?

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                      I

Наставник

 

Наставна тема

Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији

Наст. јединица и број часа

[19.]Религија или Црква?

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објашњење сличности и рзлика између појмова „Црква“ и „религија“.

Развијање свести о животу у Цркви као превазилажењу „религиозности“.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Исус Христос, Лествица), фотографија (храмови различитих религијских заједница), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и IIразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Јанарас, Христо, Азбучник Вере, Нови Сад, 2001.

4. Милин, Лазар, Апологетика 1, Шид, 1995.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа.

Молитва Господња.

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

- Шта значи појам „религија“ ?

- Набројте традиционалне верске заједнице у Србији ?

- Које су највеће религије ?

- Набројте монотеистичке религије ?

Централни део (25-35 мин.)

Када говоримо о хришћанству и о хришћанима, треба да имамо на уму пре свега то да је хришћанство Црква и да је хришћанин члан једне конкретне евхаристијске заједнице - Цркве. На тај начин хришћани су чланови будућег Царства Божијег, а хришћанство, односно Црква, показује да није религија.

Дакле, хришћанство није ни идеологија ни, просто, једно од многобројних религијских учења, нити, пак, религија. За разлику од Цркве која ставља акценат на лично заједништво као једини основ живота, и то на заједништво слободе човека са другим човеком и Богом, и због тога је незамислива без евхаристијског сабрања, религија је индивидуални однос са Богом, а религијска заједница је скуп индивидуа које уједињују заједничка начела.

Будући да хришћанин не може постојати мимо заједнице слободе, и то истовремено са Богом, другим човеком и природом, тј. мимо литургијске заједнице, онда се подразумева да је хришћанство Црква, конкретна заједница личности -литургијска заједница верних једнога насеља на једноме месту. Заједница слободе човека с Богом, са другим људима и са природом има, такође, посебну структуру, која извире из будућег Царства Божијег, а показује се у Литургији, јер будуће Царство Божије једино је истинско постојање света и човека за хришћане. Зато, нико не може да буде хришћанин ако није члан Цркве, као конкретне заједнице, односно ако се не сабира у недељни дан са свима осталим хришћанима једнога места на Евхаристији, која је икона будућег Царства Божијег. Нико не може да буде хришћанин сам за себе, тј. мимо литургијске заједнице. Како каже једна стара латинска пословица: unus christianus, nullus christianus (један хришћанин једнако је ниједан хришћанин). Међутим, религиозан човек може да буде религиозан и мимо Цркве, односно и мимо личне заједнице слободе с Богом и са другим људима, која се показује у Литургији. Другим речима, Црква се разликује од религије у начину постојања људи и природе.

Завршни део часа (5-10 мин).

Дискусија.

Рекапитулација.

Радни изглед табле

Религија или Црква?

 

religare (lat.) - везати

relegere (lat.) - издвојити нешто од обичних ствари

монотеизам (моно-један; теос-Бог) – веровање у једног Бога

политеизам - многобоштво

unus christianus, nullus christianus (lat.)-један хришћанин, ниједан хришћанин.