Црква као будуће Царство Божије-циљ света

Ово је цела прича

Радионица 5: Искрено у нашој причи
Циљ радионоице је да ученици схвате да неко од њих макар био и једини православни хришћанин у својој школи или свом граду ипак он припада Цркви коју је основао Христос и коју су апостоли ширили и која има милионе чланова по целом свету.

Задаци:
На крају ове радионице ђаци ће моћи да:
-наброје шта ми то можемо да радимо као православни хришћани
-објасне како Цркви одувек припападају људи различитог порекла и нивоа образовања те да ми разумемо ове разлике, што је битно
-опишу како је православна Црква иста у целом свету иако се можда обичаји и спољашње карактеристике Цркава разликују од области до области
-сажето изложе ''приче'' о којима се говорило у свих пет радионица
-ближе упознавање ученика са животом Српске православне цркве и са начинима на који они могу да допринесу њеној мисији
-осете да су они настављачи православне традиције у Србији

Текстови који могу да користе вроучитељу за прирпему и реализацију радиноице:(библијски, литургијски, житија светих...)

Устав СПЦ
http://www.spc.rs/sr/zivot_crkva_i_mladi?page=1

Материјал:
-илустрацује и фотографије различитих православних цркава на којима се може уочити разлика међеу архитектонским стиловима
-карта света
-фотокопије приче која је у прилогу
-за децу која добро владају енглеским, снимак песме A new commandment
(може да помогне и наставник енглеског језика)
-за прављење свећа: восак, фитиљи, листићи и дрвцад који предтсваљају палмине гранчице, песак или земља, стари излупани лонац, плехови од алуминијума

Ток радионице

1. Радионица почиње молитвом.

2. Питај ђаке да ли неко од њих може да наброји неке друге помесне православне цркве мимо СПЦ. Испиши то на папиру. Разматрајте значење речи јурисдикција и епархија (иста вера, различит епископ).

3. Кажи им да ћете неко време посветити упознавању са причама деце из различитих православних средина. Представи приче из Светосавског звонца; објасни им као ће оне бити читане.

Пази: Ако је група ученика мала, можеш да изабереш ученике који би читали приче наглас, а други би их слушали. Најбоље је да буду подељени у групе од 4-5 ученика и нека један по један читају редом. Ако неко заиста не жели да чита наглас, не треба га терати. Нека само седи и слуша.

4. Време након читања прича је згодно да се разговара о њиховим личним причама, особито ако има оних који су обраћеници у православље. Питај ђаке зашто смо читали ове приче. Ако су још увек подељени у групе (или једна већа група), нека кажу три разлога због којих смо можда ове приче укључили у овој радионици. Вероучитељ би требало да их подстиче питањима, на пример: '' Шта си ново научио?... Како би могао да се поистоветиш са дететом у овој причи?''...

Пази: Ако су подељени у групе, свака може да добије различиту причу и након што ђаци добро савладају своју тему, нека размене оно шпто су научили. Слободно користи облик и методу рада које се најбољр уклапају у временске оквире. Предлог активности

5. Прављење свећа. Током прављења свећа у восак треба додати листиће и гранчице. То би требало да симболизује листиће и гране којима је гомила махала поздрављајући Христов улазак у Јерусалим на Цвети.

6. Прочитај им 1 Кор 1: 10-17. Објасни им да смо ми, иако припадамо различитим парохијама или епархијама, исте вере. Ово је била веома важна чињеница у раној цркви, а може бити и данас. Нисмо ми за овог епископа или оног, већ је Христос глава православне Цркве. Он нас све уједињује. Свето предање православне цркве је текући живот Божијег народа. Наш је шризив да живимо у скалду са Светим предањем и у парохијама и код куће.

7. Разматри колико су наше црквене заједнице и колико је наша служба у Цркви слична са оним из ране Цркве. Шта су људи радили у раној цркви? Да ли се то много разликује од онога што ми данас чинимо у Цркви?

8. Прочитај им 1, 7, 39 и 108. члан Устава СПЦ. (члан 39 и 108 став 3 особито за лаике). Прочитај им и текст о мисији цркве који је у прилогу. Објасни им речи које су тешке (аутокефална..) и упути их на чињенице о којима се говорило: апостоли, јурисдикција, Свете тајне, језици. Причајте о томе како деца виде деловање Цркве у свету. Чиме они могу да допринесу? Како наше личне разлике и слилчности побољшавају њено дејство? Како можемо да спречимо да нас разлике не повређују и да не повређују саму Цркву. Прочитај им неки текст са странице http://www.spc.rs/sr/zivot_crkva_i_mladi?page=1. Разговарајте о томе.
9. Прочитај им текст из прилога. Кажи да је то дело младих православних хришћана из Америке. Увери се да су разумели какав је њихов утицај на живот Цркве. Разговарај о њиховим утисцима везаним за чланак о младим православцима у Америци.

Разговарајте о наставку учења, о заједничким одласцима на богослужења, о укључивању у летње школе православног катихизиса...Направите листу могућности дејствовања у Цркви. Нека предлози буду конкретни. Треба укључити молитве за друге, настојање да разумемо једни друге..

Радионица се завршава молитвом

Прилози

Наше виђење Цркве

Задатак нас, православник хришћана, је да останемо у вери у Бога и да трагамо и радимо на спасењеу душа. Ми смо позвани да будемо живо присуство Христа и његовог царства. Док одржавамо трајност живог и непрекинутог предања Цркве, настојимо да разумемо изазове са којима се православни хришћани данас сусрећу.

Црква јединства: Као аутокефална православна црква, упућени смо на канонско јединство Српске православне цркве. Такође смо упућени на јединство са другим православним помесним црквама, на поштовање богатог правсолавног наслеђа широм света. Црква служења: Посвећујемо се образобању народа Божијег, било да је реч о младима или старијима, разумевању вере и животу у вери. Ослањамо се на свештенички ред који разумно надзире живот парохијских заједница и на пораст броја образованих и учених лаичких предводника. Црква посланства: Црква са радошћу прима све који траже спасење. Надамо се дану када ће се људи са свих страна радовати што су препознали сведочанство православне цркве и постају активно укључени у Христово дело кроз његову Цркву. Ми стога себе и једни друге предајемо проповеди Христовог Јеванђеља. Допиремо до сваке особе која тражи божанску истину кроз Христа и његпвп Тело, односно Цркву. Молимо се да бисмо, Божијом милошћу, могли да показујемо свету спасоносну Истину и почетак живота у Божијем Царству.

Нови пријатељи, нова места (Веома необично место)

''Да ли је пустиња заиста тако пуста? Има ли неког дрвећа? Живе ли тамо неке животиње?'' Марко је имао много питања у вези са данашњим путовањем.

''Ускоро ћеш се сам уверити'', одговори мајка. ''Понела сам ти ручак да једеш у колима, а ево и белог шала да поктријеп лице када ветар почне да наноси песак са свих страна.''

Марко је обмотао шал око врата и отрчао доле до аута. Отац је управо завршавао паковање аутомобила у којем су били поклони и потрепштине за монахе.

''Шта раде монаси? Какмо могу да живе у пустињи? Је л' они стварно живе у пећинама?''

Марков отац се насмејао. ''Има ли краја твоме испитивању данас? Улази у ауто и ускоро ћеш и сам видети. Ава Пимен нас очекује пре мрака. Било би добро да стигнемо у манастир пре Вечерње.''

Марко је ушао у ауто. Толико се надао овом путу. Данас ће коначно видети праву пустињу, а не само пешчане крајеве који допиру до града. А видеће и један веома стари манастир, место где живе монаси. Често је виђао монахе како се моле у његовој цркви овде у Каиру, али није знао мног о њима. Данас ће их стварно посетити у видети како живе!

'' Колико времена треба да се стигне у пустињу?'' -питао је Марко.

''Чим угледаш пирамиде, знај да почиње пустиња.'' Отац је возио према крају града. Шиљати врхови чувених египатских пирамида се могу видети са кровова кућа.

''Ено их''. Марко је показивао док су се приближавали огромним каменим грађевинама. Са које год стране станеш, пирамиде увек изгледју као троуглови. ''Личе на мале планине.'' - рече марко док су пролазили поред њих.

Ускоро су пирамоде остале иза њих, а напред је била пустиња- километри и километри песка, све док се види оком. Али било је и других ствари да се види, брда, долине, гребенове, јаруге. Сунце је играло по песку који се пресијавао у различитим бојама. Марко није видео дрвеће, али је видео сасушену траву и неколико пустињских цетова.

''Јесте ли ви сигурни да тамо има манастир? Не изгледа мо да би могао да се сагради на оваквом месту.'' - каза Марк. ''Има много манастира у пустињи.'' -рече отац. '' Неки су овде хиљадама година, откад је свети Антоније дошао у пустињу да живи као монах. У почетку су монаси живели на местима где је пустиња каменитија, где има планина, у пећинама. Ксније, будући да је дошло више људи, удружили су се да саграде цркве и друге зграде. Користили су песак и камен да направе бетон и блоковен за емеље и зидове. ''

Марко је гледао и геледао, али је могао да види само брда песка и по који камени облик. Врео ваздух га је успавлјивао. Појео је сендвич и маслине које је његова мама спаковала за ручак и онда је заспао.

''Буди се, Марко! Ускоро стижемо!''

Марко је отворио очи и погледао кроз прозор. Пустиња се изменила; сада брежуљци изгледају као мале планине. Неравни рубови и отвори у великим стенама крајолик су учинили разноврснијим. Зашли су за кривину и Марко је узвикнуо: ''Гле, зар оно није крст?Да. То је црква. А ено и манастира.''

Марко се наместио како би имао болљи погледа. Ускоро су били на манастирској капији. Брадати младић у лепршајућој црној одећи дошао је да их дочека. ''Добродошли. Ја сам брат Атанасије. Ава Пимен вас очекује.''

Марко је био веома узбуђен, хтео је да врисне, али било је нечега у вези са манастиром га је спречавало. Свеје било тако мирно и тихо. Чак се могло чути и сосптвено дисање. Није било аута нити машина ни гужве да праве буку. Марко је видео неколико људи који у тишини ходају од својих келија (соба) до цркве. Један човек је седео пред вратима своје собе и плео корпе од рогози. Марко је хтео да види још тога али га је брат Атанасије одвео у велик просторију где га је дочекао други човек у тамној одећи. Имао је светле очи и дугу белу косу и браду.

Добро дошли, децо моја. Сигурно сте уморни после дуге вожње. Ава Пимен их је благословио и замолио их да седну. Други монах им је донео воде да пију. Након дуге вожње по врућини марко је помислио да никада ништа лепше није окусио. Марко је мирно седео док је његов отац разговарао са Авом Пименом. Након неколико минута, ава Пимен је устао и рекао Марку: '' Дођи, сигурно си нестрпљив да видиш наш манастир. Показаћу ти како живимо овде.''

Дивилилу су се унутрашњости и спољашњости омањих зграда. Неке зграде су изгледале као да су саграђене у стенама. У неким собама, Марко је видео монахе који плету асуре и кропе. Други су правили канапе. Неколицина их је плела крстиће од танких кожних гајтана.

''Ја имам такав крст!'' рече Марко.

Управо тада зачуо је звона. '' Време је за Вечерње'', рече ава Пимен.Марко и његов отац су ишли за монахом до цркве где се служило вечерње богослужење. Сунце је залазило док су прелазили уско двориште. У цркви су гореле свеће које су пружале осветљење за читање и појање псалама и химни. Црква је мирисала на тамјан. ускоро су Марко и његов отац били окружени људима у црној одећи који певају вечеење молитве. Осим различитог окружења, то је мАрка подсећало на службе у цркви у Каиру.

Након службе, брат Атанасије је повео њих до просторија за госте на лагану вечеру.

''Понекад људи дођу овде на неколико дана ради мира и тишине'', отац каже Марку. '' Дане проводе у читању, молитвама или проето шетајући по манастиру.''

''Да, тако је'', рече брат Атанасије. '' Неки разговарају са старијим монасима о томе како да буду бољи хришћани у животу, а током главног оброка слушају док монаси читају житија светих. Каткад чују причу о светом који је живео баш овде, у овом манастиру, стотонама година раније. ''

'' Време је спавању, младићу'', рече отац. Монах је чекао са свећом како би им показао њихову собу где ће преноћити. Био је мрак. Небо је било пуно звезда а ваздух је био веома благ. Марко је изговорио своје молитве и попео се на кревет.

Црквена звона су позвала монахе на полуноћницу. Али Марко их је чуо кроз сан.

Древни Египат

Марко живи у Египту. Његова породица је хришћанска и они су чланови Коптске цркве. Већина египатских хришћана су копти; Копт је, у ствари, друга реч за Египат или Египћанин. Маркова породица води порекло од времена када Египћани још нису били чули за Исус Христа. Маркови преци су древни Египћани.

О старим Египћанима знамо захваљујући споменицима и горбницама које су градили. Најпознатије су пирамиде. То су гробнице египатских фараона. Пирамиде су веома велике и стреме ка небу као неке степенице ка рају. У стара времена, краљево тело је сахрањивано у гробницу у у пирамиди док је около било много његових личних ствари за које су мислили да ће му бити потребне у новом животу. Јетан такав краљ је био врло млади Тутанкамон. Многи предмети који су нађени у обој гробници били су недавно изложени у музејима у Америци. Можда сте видели њихове фотографије.

Према споменицима, цртежима и сликама које су нам остале из древног Египта, можемо да закључимо какав је био живот у Египту некада давно. Древни Египћани су били велики градитељи. проучавали су многе ствари које и данас људи проучавају. Знали су математику и физику. Били су одлични инжењери и знали су да припреме већину земљишта за обраду. Проучавали су звезде да би знали више о свету. Такође су проучавали и медицину. Ми још увек данас покушавамо да сазнамо колико су заиста древни Египћани знали о животу и њвету.