Етика

Аутор: Радомир Маринковић, Седма београдска гимназија

 

Школа/ разред

 

I

Наставник

 

Наставна тема

Познање Бога кроз Исуса Христа у Цркви

Наставна јединица

[9.]Литургијско-подвижничко искуство вере

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални

Методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објашњење појма „етика“. Предмет, циљ и обележја хришћанске етике.

Развијање свести да богољубље подразумева човекољубље и обратно.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Стварање Адама, Распеће Христово), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и IIразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Хопко, Томас, Православна вера – 4. књига, Крагујевац, 2009.

3. Јевтић, Атанасије, Аскетика, Београд-Србиње-Ваљево, 2002.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа.

Молитва Господња. (+ Символ Вере или Благодарствени акатист)

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

- Шта је „етика“ ?

- На чему се заснива хришћанска етика?

- Зашто Бог даје „заповести“ човеку?

 

Централни део (25-35 мин.)

У старогрчкој философији именом „етика“ означавала се група наука које су имале задатак да изучавају човечије делање (владање). Сам термин „итикос“ употребљен од Аристотела (од речи „то итос“ – навика, обичај, нарав, карактер) послужио је његовим ученицима да њиме означе оне његове списе у којима се изучава владање човеково – „та итика“. Под етиком се данас подразумева философска дисциплина која се бави изучавањем људског деловања (понашања, владања), људског морала.

Неки од праваца Етике:

- Хедонизам: (од грчке речи „хедоне“ – задовољство, наслада) схватање по којем су задовољство и уживање највећа срећа и добро и главни животни циљ. Представници: Епикур, Аристип, Томас Мор...

- Утилитаризам: („утилус“ – користан) сматра да је циљ човековог деловања корист и благостање било појединца, било заједнице – „што већа срећа за што већи број људи“ (Бентам).

- Евдемонизам: (евдемонија – блаженство, срећа) сматра блаженство и срећу као главни циљ људског деловања: Спиноза, Лајбниц, највећи број грчких философа...

По критеријуму порекла моралних вредности, етика се дели на:

- хетерономну етику: учи да је извор морала изван човека. Морал зависи од религијског или неког другог ауторитета.

- аутономну етику: учи да је извор морала у човеку самом. Сам човек се обавезује да чини добро и због ове самообавезе морал је аутономан.

Хришћанска етика не зна за принципе које поставља човек, већ истиче вољу Божију као принцип морала. Хришћанска етика говори о добру и злу на основу натприродног Божијег откривења.

Она се заснива на личности, а не на безличним начелима или вредностима. Тројични Бог је личносно и изворно добро. Зло је одрицање добра, тј. Бога. Циљ хришћанске етике је поново успостављање везе човека са извором добра, са Богом.

Основна обележја хришћанске етике:

1. Љубав – Хришћанска етика је етика неограничене љубави, љубави која у свој загрљај прима и непријатеља („љубите непријатеље своје“ Мт 5, 44), онога ко прети самом нашем постојању. Но, таква љубав без перспективе васкрсења представља чисти апсурд. Само онај ко верује у васкрсење може заволети и онога ко прети његовом животу. Бог је љубав и извор љубави. Људи треба да воле Бога и једни друге као што Бог „заволе нас“ (Јн 13,34). Две највеће заповести су, управо, заповести о љубави према Богу, ближњима и према себи:

- Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.

- Љуби ближњега свога као самога себе.

2. Слобода – Хришћанство је (поред осталог) слобода, па је свака принуда унапред искључена, што значи да се моралне норме хришћанске вере разумеју као понуде, а верник је слободан да их прихвати или одбије. Хришћанска етика је етика истинске слободе, слободе која избавља човека и од саме смрти. Само онај који је престао да робује страстима, захтевима своје пале природе, је истински слободан. Христове заповести немају за циљ ограничавање људске слободе, већ управо супротно, оне помажу да се она задобије.

Део чувене „Беседе на гори“ који називамо „Блаженства“ (Мт 5, 2-12) садржи основна начела хришћанске етике и уједно нам открива њен циљ. На следећем часу ћемо протумачити овај одељак.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Прочитати „Беседу на гори“.

Молитва (Богородице Дјево).

Радни изглед табле

Литургијско-подвижничко искуство вере

(хришћанска етика)

 

етос – нарав, обичај ...

 

 

 

„Природно је да људи желе добро. Бог је добар“.-свети Василије Велики

 

 

 

Две највеће заповести:

 

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.

 

2. Љуби ближњега свога као самога себе.

 

 

 

„Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тако чините и ви њима“. (Мт.7,12)

 

 

 

„Ако се добро не учини на добар начин - није добро“.