Вера у Бога у Новом Завету

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                    II

Наставник

 

Наставна тема

Света тројица један Бог (Бог као биће заједнице слободе, љубави)

Наст. јединица и број часа

[04.]Вера у Бога у Новом Завету

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објаснити да пуноћа Откривења у Новом Завету.

Развити свест да је Оваплоћењем Христовим премоштен јаз између Бога и човека. У личности Христовој је склопљен Нови Савез.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Симеон Богопримац, Рођење Христово), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и II разред средњих школа, Београд, 2002.2. Поповић, Јустин, Догматика 1, Београд, 2000.

3. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа. Молитва Господња. Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика: -Са којом личношћу Бог склапа Стари Савез ? -Шта је представљо „обрезање“ за Израиљце ?

-Наведите места у СЗ која нам наговештавају да Бог није „сам“ ?

Централни део (25-35 мин.)

Нови Завет није друго до откривење Свете Тројице о Светој Тројици. У њему је потпуно откривен и објављен догмат о Светој Тројици, и то откривен Оцем, Сином и Светим Духом. Бог Отац шаље Сина и дејствује кроз Њега; Бог Син открива Оца, казује и низводи Духа; Бог Дух Свети објашњава Сина и наставља дело његово. Све, од почетка до краја, бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме, јер „Отац све твори кроз Сина у Духу Светоме". У свему новозаветном дејствује Света Тројица, јер све што се даје, даје се у Тројици (έν Τριάδι), и све је од једнога Бога. Спасење људи је заједничко дело Троличног Божанства. Сав живот, и рад, и учење оваплоћеног Сина Божјег на земљи јесте непрекидна проповед речју и делом о Триипостасном Богу. У Новом Завету је све од Свете Тројице и све у Светој Тројици, „јер је у Тројици савршенство" (έν τη Τριάδι γαρ ή τελεί ωσίς έστιν).

Нови Завет почиње Арханђеловом благовешћу светој Деви о Светој Тројици: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишега осениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. Пред сам почетак Спаситељеве проповеди, која ће и садржином, и силом, и дејством сва бити од Тројице у Тројици, Тројично Божанство објављује себе при крштењу Господњем на Јордану: Отац сведочи с неба за Христа који се крштава: ово је Син мој омиљени; а Дух Свети у исто време силази с неба, у облику голуба, на Сина, што је све надахнуто и беспримерно лепо изражено у богојављенском тропару:Во  JорданЪ  крещающуся ТебЪ,  Господи, Троическое явися поклонеше (ή της Τριάδος έφανερώθη προσκύνησις): Родителевъ бо гласъ свидЪтельствоваше ТебЪ, возлюбленнаго Тя Сына именуя, и Духъ во видЬ голубинЪ извЪствоваше словесе утверждеше, явлейся Христе Боже, и Миръ просвЪщей, слава ТебЪ. Сва Спаситељева проповед и речима и делима посведочава Божанство и Личност Оца, Божанство и Личност Сина, Божанство и Личност Светога Духа. Када на Тајној вечери Спаситељ открива ученицима последњу и завршну тајну, Он је своди на Тројично Божанство као на извор и увор сваког савршенства, истине, живота. А када се при вазнесењу свом растаје са ученицима, Он им у неколико речи сумира своје Еванђеље и оставља им као гесло спасења: веру и крштење у име Свете Тројице: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа... Ко узверује и крсти се, спашће се.

Свети Апостоли, непоколебљиво верни Спаситељу, целокупним животом и учењем својим друго и не раде него примењују и разрађују кратку формулу спасења: у име Оца и Сина и Светога Духа, и непобитно посведочавају да се спасење састоји у исповедању Тројичног Божанства. Апостол пише Коринћанима: Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Објашњавајући ове речи светог Апостола, свети Атанасије Велики пише: „Благодат и дар што се у Тројици даје (έν Τριάδι δίδοται), даје се од Оца кроз Сина у Духу Светоме. Јер као што дарована благодат јесте од Оца кроз Сина, тако и ми не можемо бити учесници дара осим у Духу Светоме. Јер поставши учесници његови, ми имамо љубав Оца, благодат Сина, и заједницу самога Духа".

Откривајући нам пресвету тајну Тројичног Божанства, Нови Завет нам јасно показује да је Бог троличан и по себи и у свом односу према свету. Та се ипостасна разлика између Божанских Лица непрестано повлачи и подвлачи у Светом Откривењу. О тој разлици и ипостасној самосталности Божанских Лица говори сам Спаситељ: Изиђох од Оца (παρά τού Πατρός), и дођох на свет; и опет остављам свет и идем Оцу. Богочовечанска делатност Спаситељева у ствари је истовремена делатност Оца и Сина као двеју различитих Личности: Отац мој до сада дела, и ја делам; Отац који борави у мени (ό δε Πατήρ ό έν έμοι μένον) Он твори дела. При свој разлици Лица очувано је јединство Божанске суштине: Ја и Отац једно смо (εγώ και ό Πατήρ εν έσμεν); нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син. Иако је постао човек, Син Божји је увек остао једно са Богом Оцем: Нисам сам, него ја и Отац који ме посла; ко има љубав к мени, имаће к њему љубав Отац мој. Никаква страдања нису могла да ослабе или поремете једносушност оваплоћеног Сина Божјег са Богом Оцем. Живећи у поруганом и страдалничком телу људском, Син се моли Оцу: Прослави ме Ти, Оче, у Тебе самога славом, коју имадох у Тебе, пре него што свет постаде. О разлици између Личности Оца и Личности Сина сведоче још и сва она места у Новом Завету која говоре о Господу Христу као истинитом, једином и јединородном Сину Божјем.

Повлачећи разлику између своје Личности и Личности Бога Оца, Спаситељ је јасно наглашавао такву разлику и с обзиром на Личност Бога Духа Светог. На Тајној вечери Он говори својим следбеницима: Ја сам пут, истина и живот; нико неће доћи Оцу до кроза ме... Ја ћу умолити Оца, и даће вам другога Утешитеља, да буде с вама довека: Духа истине. Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Прочитати прве две главе Јеванђеља по Луки.

Радни изглед табле

Вера у Бога у Новом Завету

 

Нови Завет (Савез)-савез Богочовеке, Исуса Христа са људима

Јеванђеље (гр.)-Блага (радосна) вест