Исус Христос – Син Божији (сотериолошки значај Оваплоћења Христовог)

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                       II

Наставник

 

Наставна тема

Онтолошке последице вере у Свету Тројицу као Једног Бога

Наст. јединица и број часа

[10.]Исус Христос – Син Божији (сотериолошки значај Оваплоћења Христовог)

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Протумачити део Символа Вере који се односи на личност Исуса Христа.

Развити свест да ван Цркве, ван Христа, нема спасења (обожења).

Наставна средства

Табла, креда, икона (Синајски Христос, Сабор Српских Светитеља), фотографија (Литургија), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и IIразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Поповић, Јустин, Догматика 1, Београд, 2000.

3. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа.

Молитва Господња.

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

-Наведите новозаветна сведочанства која нам сведоче да је Христос истинити Бог.

Централни део (25-35 мин.)

Друга новина, по питању вере у Бога, коју доноси Нови у односу на Стари завет јесте да је Исус Христос Син Божији. У Старом Завету ниједна од поменутих личности које су биле у заједници с Богом није себе назвала, нити је од других названа Сином Божијим и Месијом као што је то случај са Исусом Христом. Христос је за себе говорио да је Син Човечији, Месија, и њега су за Сина Божијег и Месију исповедали не само његови ученици већ и многи други.

Христос је и сам за себе говорио да је Син Божији који је дошао у свет да испуни вољу Очеву, што је и Црква прихватила. Читав живот Исуса Христа је потврђивао да он није само човек већ и Син Божији - на тај начин што је Христос, пре свега, био лично везан за Бога Оца, за кога је и свој живот дао на крсту. На крају, сам Бог Отац је потврдио да је Христос његов Син љубљени, јединородни, који је по његовој вољи. То је најупечатљивије потврдио васкрсењем Христа из мртвих. Бог је подигао Христа из мртвих Светим Духом, показавши на тај начин да је Христос Син његов љубљени, за кога је и Бог Отац лично везан.

Ово указује на закључак да је хришћански Бог, Бог Отац, који је то што јесте, вечни Отац, личност, управо због тога што од вечности има Сина. Али и Господ Христос, Син Божији је такође Бог и Син, тј. вечна личност, зато што је вечни Син Бога Оца, односно зато што је у вечној заједници слободе, тј. у љубави са Богом Оцем. Имена Отац и Син изражавају личности, као и то у каквом односу стоје те две личности једна према другој.

На крају, рана Црква управо то и сведочи - да је један Бог Отац и да је Господ Христос Син Бога живога, који је рођен од Бога Оца и пре него што су векови створени, односно пре сваког времена.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Научити Символ Вере до 8.члана.

Радни изглед табле

Сотериолошки значај Оваплоћења Христовог

 

Исус (Јешуах) - Спаситељ

Христос (Машијах) - Помазаник

Исус Христос – Богочовек  - Син Божији и Син Човечији

Омоисиос (гр.) - једносуштан