Свети Дух – треће лице Свете Тројице (библијска и светоотачка сведочанства)

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

Школа / разред

 
 

 II

Наставник

 

Наставна тема

Онтолошке последице вере у Свету Тројицу као Једног Бога

Наст. јединица и број часа

[13.]Свети Дух – треће лице Свете Тројице (библијска и светоотачка сведочанства)

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални, групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Указати на библијска и светоотачка сведочанства о божанству Духа Светога.

Развити свест да у икономији спасења учествују све Три Личности Свете Тројице.

Наставна средства

Табла, креда, икона (), текст (Библија)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и II разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Поповић, Јустин, Догматика 1, Београд, 2000.

3. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа.

Молитва Господња.

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

-Шта значи „Оваплоћење“ ?

-Како се Оваплотио Исус Христос ?

Централни део (25-35 мин.)

Нови Завет је завет у Ду­ху Светом, зато се пуноћа новозаветног Откривења састоји у објављењу и посведочењу истине о Божанству Светога Духа као трећег Лица Свете Тројице. У Новом Завету се Дух Свети стварно назива Богом. Када апостол Петар прекорева Ананију што је слагао Духу Светоме, он Духа Светог право назива Богом: Зашто испуни Сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Људима ниси слагао него Богу (τώ Θεω). Као треће Лице Божанске Тројице Дух Свети исходи од Оца (παρά τοϋ Πατρός εκπορεύεται), једносуштан је са Оцем и Сином, и у свему подобан и раван њима по Божанству, што Спаситељ изрично објављује својом заповешћу о крштавању свих народа во имя Отца и Сына и Святаго Духа. То исто уче и свети Апостоли кад год говоре о Светој Тројици. А то све показује да је Дух Свети у сваком дејству свом нераздељиво сједињен са Оцем и Сином, јер где је Дух Божји тамо је Бог. Но највећи доказ, по светом Василију Великом, о јединству Духа Светог са Оцем и Сином јесте тај што је речено да Он има исти однос према Богу какав има према свакоме човеку дух који се налази у човеку. Јер je речено: Ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечјега који живи у њему? тако и у Богу шта је Божије (τα του Θεού) нико не зна осим Духа Божјега (ειμή το Πνεύμα τού θεού) (1 Кор. 2, 11). Пошто је по природи Бог, Дух Свети је свезнајући, свемоћан, свудаприсутан. Имајући сва божанска својства, Он има и сва божанска дејства: препорођава крштењем, управља Црквом Христовом, отпушта грехе, усиновљава људе Богу, чини људе Христовима, освећује, оправдава и врши све благодатне функције, јер је извор истине и светлости, раздаје духовне дарове, сарађује у свима добрим делима, чини чудеса, чини људе храмом Божјим, храмом својим, јер је сам Бог, чини Свето Писмо богонадахнутим говорећи преко Пророка и Апосто­ла. Царство Божје је царство благодати Духа; оно је „прав­да и мир и радост у Духу Светом (έν Πνεύματα άγίφ)", за­то се и остварује Духом Светим. Приписујући Светоме Духу сва ова божанска својства и дејства, Нови Завет јасно и непобитно показује да је Дух Свети Бог, у свему раван Богу Оцу и Богу Сину. „Божанство Духа Светога веома је јасно показано у Светом Писму, вели свети Григорије Бого­слов. Обрати пажњу на ове чињенице: Христос се рађа — Дух претходи (Лк. 1, 35); Христос се крштава — Дух сведочи (Јн. 1, 32-34); Христос се куша — Дух га изводи (Мт. 4, 1); Христос чини чудеса — Дух сарађује (Мт. 12, 28); Хри­стос се узноси — Дух га наслеђује (Д. А. 2, 4)." Пошто је Дух Свети у свему и по свему Бог, то и Њему припада бо­жанска слава, поштовање и поклоњење, као Оцу и Сину. Ту божанску узвишеност и неприкосновеност Светога Духа наглашава сам Спаситељ када објављује духохулним фарисејима, да ће се сваки грех и хула опростити људима, па и хула на Сина човечјега, али се хула на Светог Духа неће опростити ни на овоме свету ни на ономе.

Богооткривену истину Новог Завета о Божанству Светога Духа Црква је увек исповедала, чувала и бранила као зе­ницу ока. То је она чинила и чини кроз Символе и вероисповедања, кроз свети живот светих Отаца и Исповедника и свих верних и покајаних, који су живели у вери и умирали за веру у Триипостасног Бога и Господа. Све то своје богооткривено учење и благодатно искуство о Божанству Светога Духа Црква је богомудро и неизменљиво за сва времена изразила кроз духоносне Оце другог Васељенског сабора у осмом члану Символа вере: И въ Духа Святаго, Господа, Животворящаго, иже отъ Отца исходящаго (το έκ τού Πατρός έκπορευόμενον), иже со Отцемъ и Сыном спокланяема и сславима (συμπροσκυνοΰμενον και συνδοξαζόμενον), глаголавшаго пророки.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Научити 8.члан Символа Вере.

Радни изглед табле