Свети Дух-треће лице Свете Тројица (улога Духа Светога у икономији спасења)

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

Школа / разред

                           II

Наставник

 

Наставна тема

Онтолошке последице вере у Свету Тројицу као једног Бога

Наст. јединица и број часа

[14.]Свети Дух-треће лице Свете Тројица (улога Духа Светога у икономији спасења)

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Групни

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Објаснити улогу Духа Светога у икономији спасења.

Развити свест да се благодаћу Духа Светога ослобађамо ограничености створене природе.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Педесетница), фотографија (Крштење), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за I и II разред средњих школа, Београд, 2002.

2. Поповић, Јустин, Догматика 1, Београд, 2000.

3. Зизиулас, Јован, Догматске теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа.

Молитва Господња.

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава предзнање ученика:

-Наведите библијска сведочанства о божанству Духа Светога ?

Како гласи осми члан Символа Вере ?

Централни део (25-35 мин.)

Још једна новина коју доноси Нови завет, а која је везана за веру у Бога, јесте да је и Свети Дух Бог, тј. треће лице Свете Тројице. По вазнесењу на небо Господ Христос је својим ученицима обећао „другог утешитеља" - Духа Истине који од Оца исходи, а кога ће им Он послати. Другу личност у односу на Оца и Сина, који је такође Бог јер од Оца исходи и који ће наставити дело Сина на земљи. А та личност је Дух Свети, као трећа личност Свете Тројице, која својом делатношћу, заједно са Сином, доноси у историју Царство Небеско, Царство Божије (видети Мт 12, 28), тј. доноси ослобођење створене природе од смрти кроз њено сједињавање са Сином Божијим.

Дакле, и дело које чини Дух такође припада Богу, што указује на то да је и Дух Свети Бог. По вазнесењу Христовом на небо, Царство Божије које твори Дух на земљи јесте заједница тела Христовог, тј. литургијска заједница. У њој Дух раздаје различите дарове-службе људима, који су због тога дарови за вечни живот, јер се преко њих чланови Цркве сједињују са Христом, Сином Божијим, до поистовећења с њим. Дух Свети низводи Сина до људи и природе и сједињује људе и природу са Сином, чинећи их Христом. Тако Дух, који је Бог, пројављује Царство Небеско у историји, односно чини присутним самога Бога, у личности Сина Божијег, у свету кроз Христа, а затим, после Христовог вазнесења, чини Христа присутним у Литургији и као литургијску заједницу кроз чланове Литургије док он и физички поново не дође. Без Духа Светога, такође, нема спасења тварној природи, као што нема спасења ни без Оца и Сина. На тај начин се Дух појављује у историји као Бог, раван Оцу и Сину по божанству. Између осталог, Дух Свети потврђује своје божанство и чудима која чини у Цркви.

Дакле, Бог у кога хришћани верују јесте један Бог Отац који вечно има, односно рађа Сина и има, односно исходи Духа. У исто време, и Син и Дух су конкретне и непоновљиве личности јер су у вечној заједници слободе, односно у љубави са Оцем. Другим речима, хришћански Бог јесте Света Тројица: заједница личности Оца са Сином и Светим Духом.

Ту своју веру хришћани исповедају од почетка кроз крштење, (видети Мт 19, 28), а затим и кроз Свету Литургију, као и жртвовањем својих живота за ту истину.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Домаћи задатак:

Научити поледња четири члана Символа Вере.

Радни изглед табле

Улога Духа Светога у икономији спасења

 

„други утешитељ“ – Дух Свети

Педесетница-силазак Светога Духа на Апостоле („рођендан“ Цркве)