Свети Дух - треће лице Свете Тројице (улога Духа Светога у икономији спасења после Вазнесења Христова)

Радионице: Моја православна породица 18+

Лекција 4: Чланови Божије породице
 

Тема

Рано хришћанство; нови живот у нашим парохијама
 

Задаци

На крају ове лекције, ученици би требало да:

- препричају шта је апостол Павле писао о животу у Христу у Посланици Римљанима
- наведу као пример људе који радо примају нове чланове у Цркву
- наведу на које све начине можемо пожелети добродошлицу новим члановима наших парохија


Материјал
    примерци Библије
    папир
    оловке
    Житије светог Инокентија Аљаског


Извори

Свети Инокентије Аљаски

Празнује се 31. марта

Свети Инокентије (Венијаминов), митрополит московски и коломенски (август 26.1797 - Марта31.1879), канонизован је 6. октобра 1977-канонизовала га је Руска православна црква. Рођен је у селу Ангинску у Иркутској области. Просветитељ је Америке и Сибира; проповедао је јеванђеље''чак до краја земље": на Алеутским острвима (од 1823), на острву Ситка (од 1834) на шест локалних племенских дијалеката, међу; стигао је до најудаљенијих крајева Камчатке (од 1853), међу Корјацима, Тунгузима у Јакутску и Северној Америци; у области Усуријска и Амура (од 1860).
Пошто је већину живота провео путујући, свети Инокентије превео је катихизис и јеванђеље на алеутски језик. На овом језику написао је године 1833. једно од најбољих дела православног мисионарства: ''Путокази ка Небеском царству''.

Године 1859. Јакути су први пут чули Реч Божију на свом јеуику. Двапут (1860. и 1861.) се свети Инокентије срео са св. Николом, просветитељем Јапана. Њих су двојица разменили духован искуства тада.

Ненадмашни прорповденик, св. Инокентије рекао је: "Когод је везан вером и љубављу, може имати реч и мудрост и срце не може одолети да им не служи."

Апостолски рад је започео као парохијски свештеник, а завршио га као митрополит Московски (5. јануар 1868 - 31. марта 1879). Читавог живота покоравао се Божијој речи или, како је речено у његовом погребном говору: ''Господ утврђује путеве сваког човека и мио му је пут његов.'' (Пс 37:23).

 

Свети Инокентије Аљаски

Равноапостолни, просветитељ Северне Америке (1797 - 1879.)

Рођен 26. августа 1797, у удаљеном сибирском селу, Јован Попов (који је касније узео име Венијаминов) учио је богословску школу у Иркутску. Након женидбе Катарином Шарином (1817) и након рукополагања у свештеничи чин (1821), отац Јован се пријавио за добровољни мисионарски рад на Аљасци.

Дошавши са породицом на Алеутска острва (1824), отац Јован започео је своју изузетну каријеру мисионарског свештеника и епископа у најудаљенијим крајевима Руског царства - Сибира и Аљаске. Након смрти своје жене (1839), замонашио се и узео име Инокентије и изабран за првог аљаског епископа. (1840-58).

Будући особа која зна многе вештине и има широка интересовања, отац Јован пажљиво је проучавао традиционалну културу свог народа и природно окружење. Пројектовао је и изградио цркве као што је, на пример Мисионарска кућа и Катедрала св. архангела Михајла у Ситки.


Како су му страни језици ишли од руке, научио је различите локалне варијанте сибирског и алеутског језика Док је служио на Унаљасци, научио је унангански, језик Алеута који живе на острву Фокс. Заједно са алеутским вођом Иваном Панковим, саставио је граматику и писмо, а затим је на тај језик превео Јеванђеље по Матеју и литургијске текстове. Његова духовна расправа '' Путокази ка Небеском царству'' најпре је штампан на унанганском језику и тио је прва књига која је објављена код Алеута.

Касније је изанран за Митрополита московског. У сваком случају, ревност у проповедању јеванђеља код св. Инокентија никада није ишчезла. Године 1868, основао је '' Православно мисионарско друштво''. Умро је у Москви у 31. марта 1879. Канонизован је 6. октобра 1977.

 

План лекције
 

1. Молитва на почетку часа

Царе небески

2. Уводни разговор

Читајте Посланицу Римљанима 12: 9-21. Питај ђаке:

Ако се питамо на који на чин да доведемо новог човека у нашу парохију: позивањем, занимљивим причама, добродошлицом новим, како нам ове речи могу помоћи? Како парохију учинити привлачном људима који траже свој дом у Цркви?

Кажи им: Каткад се плашимо да би дуге службе могле да одврате људе од придруживања нашим парохијама. Али истраживање направљено са људима који су напустили хришћанске Цркве показује да је лицемерје основни разлог због кога људи одлазе из Цркве; трајање богослужења је на последњем месту. Дакле, ако је лицемерје основни проблем, како нам речи апостола Павла помажу да не будемо лицемери?

Ђаци, радећи самостално или у паровима, нек напишу речи апостола Павла и, ако желе, нека кажу шта је мислио. Када сви заврше са писањем, нека кажу шта су написали; након тога следи расправа како Павлове речи могу да нас одврате од лицемерја.

3. Проучавање Библије

Читајте опис Лидије у Дап 16: 15 и 16: 40. После тога читајте о св. Инокентију Аљаском. Питај их: Шта је то што су Лидија и св. Инокентије урадили што је могло да привуче људе вери? (Лидија је учинила гостопримство. Осим тога, прихватила је Павла без обзира што су неки људи мислили лоше о њему. Св. Инокентије је освојио људе тиме што је научио њихов језик и што им је помагао у свакодневним пословима. Путовао је у далеке крајеве да пронађе људе чиме им је показао колико му је стало до њих.)

Подстакни ђаке да да размисле на који начин гостопримство, освајање људи и прихватање њих онаквим какви су може да помогне да твоја парохија постане кућа за оне који трагају и за новодошавше. Направите списак свих ствари које би могле да привуку ове људе и којима би им се пожелела добродошлица.

4. Завршна молитва

Господе, подари нашој браћи и сестрама здравље, мир, љубав, дуг живот и Твоју милост да могу да те следе на Твом светом путу и да ти угађају. Дај нам да дан проводимо у миру и љубави, јер шта је боље и лепше него да сви живимо као браћа и сестре? Чуј молитву нашу и помилиј нас јер си Ти милостив и човекољубац и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. (према Orthodox Prayer Book, published by Holy Protection Orthodox Monastery, Fort Qu’appelle, Saskatchewan, Canada, 1990.)