Литургија-икона истинског постојања света

Путовање ка Пасхи 18+

Радионица 4: ''Велики четвртак''

Преглед

Вечера, Помазивање и издаја Христа-

 

Циљеви

 

До краја лекције, ученици треба да могу да:

-пореде и супротставе ставове Јуде и жене грешнице према сопственим гресима и према употреби новца

-оопишу евхаристијску молитву св. Василија Великог и повежу је са догађајима на Христовој вечери са Његовим ученицима

-испитају како се променила њихова спремност да следе Христа због искуства Свете недеље и Пасхе


Материјали

-икона Тајне вечере

-лични дневник (да се користи у свим сесијама)

-Библије

 

Извори:

-икона Тајне вечере

-Водич ка Великој недељи и Цвети

-Издаја и страдање нашег Господа (Јутрење Великог Петка са страсним Јеванђељима и царским часовима-увод: Пол Лазор

Када је Господ ишао на добровољно страдање, на путу је рекао апостолима, пазите, улазимо у Јерусалим, и Син Човечији ће бити предан, као што је писано. Ходимо дакле и ми с Њим, чистог ума, да се распнемо с Њим и кроз Њега умремо за задовољства овог живота. Тад ћемо живети с Њим и чути га како каже: "Нећу више патити у земаљском Јерусалиму, него идем Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем, подигнућу вас ка вишњем Јерусалиму у Царству небеском." (јутрење Великог и Светог Понедељка)

Овај стих из јутрења Великог и Светог Понедељка служи као одличан увод у Велику недељу, врхунац годишњег литургијског живота православног хришћанина. Почетак са вечерњем Цвети прати Христа путем Његовог добровољног страдања и смрти. Као сапутник Христу, особа, ако што индикује горњи стих, мора напустити светска задовољства. Мора очистити целокупно своје биће. Мора жарко тражити заједницу са својим Господом и Спаситељем. Живот цркве актуализује ове потребе у Светим тајнама исповести и причешћа. Само након очишћења и опроштаја у светој тајни исповести и чврстог сједињења са Христом у светој тајни причешћа православни верујући се може приближити светом пољу праћења Христа у великом часу Његовог рада на спасењу свих.

Јутрење Великог Петка, обично служено на Велики Четвртак увече и познато као "Поредак светих страдања нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа", или популарније као "Страдања" или "12 Јеванђеља", је врхунац читавог сета наших задатака током Велике недеље. Током ове дивне службе, пратимо Христа, корак по корак, од времена Његовог последњег говора са ученицима до његовог полагања у нови гроб од стране праведног Јосифа из Ариматеје и побожног Никодима. Сваки од 12 јеванђелских одељака који се читају током службе нас уводи у нову сцену: хапшење и суђење пред Аном и Кајафом, јеврејским првосвештеницима; трократно Петрово одрицање; суђење и друга дешавања пред Понтијем Пилатом; бичевање и ругање војника; ношење Крста; ангажовање Симона из Кирине; Распеће и различите судбине 2 разбојника распета са Христом; дирљив моменат кад Исус предаје своју мајку бризи свог верног ученика Јована; коначно Господња предаја духа и сахрана.

12 читања из Јеванђеља, су у сваком случају само део службе. Други велики део је састављен од литургијске химнографије. Ова химнографија (антифони, стихови и канони који се певају током службе) усклађује јеванђелска читања са свешћу целе Цркве, са целокупном њеном историјом и људима. јеванђелски текст приповеда о догађајима. Химнографија даје одговор Цркве, заједнице истинских верујућих хришћана свих векова, на ове догађаје. Она разјашњава и даје дубље значење као и прави осећај значаја: нарацијама према којима се Јеванђеље односи са таквом епском једноставношћу. Суочени смо и збуњени страхом и трезвењем:

Шта те нагна Јудо да издаш Спаситеља? Женик Цркве је прикован ексерима. Он Који се светлошћу одева као хаљином стоји огољен за суђење. Ударен је по образу рукама Онај Који их је сам створио. Грешни људи су приковали Господа славе на крст. Тад се црквена завеса подели на двоје, сунце се помрачи, немогући да поднесе призор осрамоћеног Господа, пред ким дрхти свака ствар, поклонимо Му се. (Антифон 10)

Теше и подижу нас знаци наде:

И ми, као покајани разбојник, вичемо ти с вером: Помени нас Господе у Царству свом (Блаженства)

Твој крст Господе је живот и васкрсење људи Твојих. Верујући у Њега, молимо ти се распети Боже наш, помилуј нас. (Антифон 15)

Потпуни ефект ове интеграције 12 делова из Јеванђеља и одговарајућа химнографија је уздизање сваког учесника службе у потпуни живот Цркве. У овом животу, прошлост, садашњост и будућност су једно, и наше праћење Христа није само драматично понављање прошлости и неважних догађаја, него стварност. Читав спектар чувања страдања нашег Господа је отворен пред нама, и ми смо у том оквиру.

У том оквиру долази нам и суд. Где смо ми у односу на све оне који следе Христа на путу Његових страдања? Да ли делимо исти дух са издајником Јудом, завереничким свештенством, уплашеним ученицима који су Га оставили, или Петром који Га се одриче? Да ли ми на било који начин проналазимо себе међу несталном и непокорном масом, или богохулном групом војника који се ругају? Да ли Пилатова равнодушност указује на било који начин на наш одговор Христу? надамо се, да видимо можда себе више у посвећености ученика Јована, или исповедајућег капетана, или верујућег Јосифа ариматејског, или, више од свега, у покајаном разбојнику. Јеванђелске речи нам долазе као конкретан и присутан суд:

А ово је суд што је светлост дошла на свет, а људи више заволеше таму него светлост, јер дела њихова бијаху зла. (Јн.3,19)

 

Јуда

Дајући свој одговор, Црква посебно наглашава извесност догађаја страдања. Један такав догађај, Јудина издаја, добија посебну пажњу. Чак и пре читања јеванђелских делова пред нама је природа овог дела, као и особе која га је учинила. Јегда славни ученици на умовени вечери просвјешчахусја, тогда Јуда злочестивиј среброљубијем недуговав омрачашесја, и безаконим судијам Тебе праведнаго судију предајет, вижд имјени рачитељу сих ради удављеније употребивша: бјежи неситија души, учитељу таковаја дерзнувшија, иже о всјех благи Господи, слава Тебје! (Кад се славни ученици за време Вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља, помрачиваше и Тебе, праведнога Судију предаје неправедним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио; бежи од ненасите душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. према свима добри, Господе, слава Ти!) (тропар)

Човек који је учинио ово ужасно дело није био губитник или странац. Био је један од дванаесторице. Он је такође био ту у значајним моментима Господњег земаљског служења. такође је имао пуну могућност да учи код ногу Учитеља. И био је кад је Он прао ноге. Али одбио је да разуме. Чујемо исти овај контраст поновљен у брзом следу песама које прате прво јеванђелско читање.

Због васкрсења Лазаревог, Господе који волиш род људски, јеврејска деца су ти клицала осана, али Јуда преступник је био нерад да схвати.

На вечери Твојој, Христе Боже, објавио си ученицима својим, "Један од вас издаће ме", али Јуда преступник је био нерад да схвати.

Кад си им прао ноге, Христе Боже, наредио си ученицима својим: "Чините оно што видите да ја чиним." али Јуда преступник је био нерад да схвати.

"Бдите и молите се да не паднете у искушење," рекао си ученицима Боже наш, али Јуда преступник је био нерад да схвати.(Антифон 3)

Црква збуњено стоји пред злом Јудиног дела.

Како је Јуда могао, који је једном био Твој ученик, да планира да Те изда? Тај издајник и грешник преварно је јео са Тобом и отишао свештеницима и рекао: "Шта ћете ми дати да вам га издам, Њега који је прекршио закон и обесветио суботу?" Дуготрпељиви Господе, слава Теби! (Катизма, глас 8)

Тражимо мотив за ово срамно дело.

Јуда, шта те је навело да издаш Спаситеља? Да ли те је отерао из реда апостола? Да ли је од тебе узео дар исцељивања? Да ли те је удаљио од стола док је вечерао с другима? Да ли је опрао њихове ноге а поред тебе прошао? Како си могао да заборавиш таква добра дела? Позната је твоја незахвалност, али је Његово безгранично трпљење и велика милост објављена свима. (Катизма, глас 7)

Мотив је била Јудина похлепа, његова грамзива њубав према новцу. Уводни тропар говори о његовом болу са похлепом, и његовој грамзивој души. У ширем смислу, песеме повезују Јудину похлепу са генералном љубављу према бригама овог живота и упозоравају нас да не следимо његов пут.

Понудимо Христу наша чиста осећања. Као Његови пријатељи жртвујмо своје животе за Његов циљ. Да нас не приземље замељске бриге као Јуду, него плачимо у скривеним одајама свог срца: "Оче наш, који си на небесима, избави нас од злога." (Антифон 1)

Јуда није усамљен у свом издајничком акту издаје Господа. Он кује заверу са безаконим већем свештеника и народних вођа. Одмах након првог Јеванђеља певамо:

Владаоци народа се скупише на Господа и на Христа Његовог. Јуда пожури безаконим књижевницима и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам. За 30 сребрника и издајнички пољубац, Господе, Јевреји тражише да Те убију, али безакони Јуда је био нерад да разуме. (Антифони 1,2,3)

Поново, користећи технику контраста, песме пореде дивни Христов рад са злом Његових људи:

Овако рече Господ Јеврејима: народе мој, шта ти учиних, или како вас увредих? Слепима вашим повратих вид, очистих губаве, подигох узетог са одара његовог. Шта ти учиних народе мој, и како ми узвраћаш? Уместо мане, жуч; уместо воде, сирће: уместо љубави прикивате ме за крст. Не могу више да поднесем. Нејевреје ћу назвати мојим. Они ће ме прославити са Оцем и Духом, и даћу им живот вечни. (Антифон 12)

Издаја је дело Јуде и оних са којима је ковао заверу. Љубав према новцу и светска задовољства су представљена као мотив који је иза овог ужасног дела. Пред нама је суд: колико дубока је наша сопствена привезаност према стварима овог света, колико смо ми спремни да их жртвујемо у име Христа?

 

Покајани разбојник

Показавши нам безнадежност и зао пут Јуде и безаконих народних вођа, песме службе почињу да усмеравају нашу пажњу према нечему што улива наду-пут покајаног разбојника. Према његовим сопственим речима, овај разбојник, за разлику од Христа, је био заслужено распет. Он је био криминалац-али његово покајање у последњем моменту живота је било дубоко и искрено. У понизном признавању свог зла и безвредности, али с вером молећи Христа да га се сети, он нам показује пут ка спасењу.

Разбојника, чије су руке биле упрљане крвљу, прихватио си као свог сапутника. Уброј и нас са њим Господе, јер си добар и волиш човека. (Антифон 14)

Његов пут морамо следити:

Али ми, подражавајући покајаног разбојника, вапијемо с вером: сети се и нас Спасе у Царству свом! (Блаженства)

Чак иако се темељи саме земље могу потрести, пример разбојника нам показује да човек који исповеда Христа и нада се у Њега, никад неће погинути.

Када те гледаше распета, Христе, сва твар дрхташе. Темељи земље се потресоше због страха од Твоје моћи. Сакрише се светила небеска, и црквена завеса се расцепи на двоје. Планине се потресоше и камење распаде, и са нама покајани разбојник ти вапије, Спаситељу: Сети ме се у Царству свом! (Блаженства)

Коначни суд је, могли ми бити или не, просветљени као разбојник, ту присуством Господа на крсту пред нама.

Мудрог разбојника си учинио достојним раја у једном моменту Господе; Просвети и мене крстом и спаси ме. (светилен)

 

Они који су окруживали Христа

Људске, личне реакције оних који су окруживали Христа у време Његових страдања, су, као и наше, биле многе и разнолике. Служба их детаљно износи, посебно бол Богородице. Њена прва реакција пред страдање Њеног Божанског Сина је неверица:

Где идеш чедо моје? Зашто тако брзо напушташ? Сигурно нема другог венчања у Кани на ком би сад брзо претворио воду у вино?..Не пролази поред мене у тишини...Ти си син мој и Бог мој. (икос)

Њена завршна патња је сажаљиво састрадање са Њеним Сином:

Данас беспрекорна девојка виде Тебе на крсту, Речи. Жалила је у себи и била крајње сломљеног срца. Јечала је у болу из дубине душе...(Апостих)

У време распећа са Маријом је био Јован. Он једини од ученика није напустио Господа. Остао је веран до самог краја и био је ту примивши Исусову последњу наредбу: "Жено, ето ти сина!...Ето ти мајке"(Јн.19,26-27)

Симон Петар је хтео да остане са Христом. АЛи његова вера је ослабила и одрекао се Господа 3 пута, као што је Господ и рекао:"Одрећи ћеш се Симоне Петре чим те питају, и уплашиће те изненадно приближавање слушкиње", рекао је Господ. "Али након горког плача, бићеш помилован од Мене, кога сва твар благосиља и прославља у све векове." (Канон, ода 8)

Највреднији пажње је пагански капетан који је осетио страхопоштовање пред распетим телом ненарушеног величанства Христовог и узвикнуо: "Заиста овај беше Син Божији" (Мт.27,54)

У оштром контрасту са капетаном је други разбојник који је био распет са Христом. Његова реакција је била иста као код оних које и Јеванђеље и литургијски текстови означавају као "гомилу". Ругао се Христу и тражио чудесни знак да би поверовао. "Зар ти ниси Христос? Спаси и себе и нас" (Лк.23,39). Он каже да "Он је цар Израиља; нека сиђе сад са крста и повероваћемо у Њега" (Мт.27,42)Универзални значај Христових страдања

Православна Црква никад не губи из вида универзални значај Христових страдања. Слављење рана, крви и тортуре које је Христос искусио нема своје порекло у једноставном страхопоштовању пред људском патњом. У позадини сцене људске Христове патње је реалност Његовог рада на спасењу свих људи. Он је Богочовек. Он ради оно што не може ниједан човек. Он узима на себе грехе свих и уништава моћ греха. Он пати и умире за све да би сви могли проћи кроз то и тако нашли нову наду у страдањима и смрти. Песме набрајају сваки аспект Христове човечанске патње:

Сваки део Твог светог тела подноси бешчашће за нас. Твоја глава-трње, Твоје лице-пљување, Твоји образи-шамарање, Твоја уста-укус сирћета помешаног са жучи, Твоје уши-безбожна богохуљења, Твоја леђа-бичевање, Твоје руке-трску, Твоје цело тело-распињање на крсту, Твоји зглобови-клинове, Твоје ребро-копље.

Али стих се овде не завршава. Он повезује све људске патње са Божијим планом за обновљење свих људи:

Твојим патњама пожурио си да нас избавиш од патњи. У својој љубави према човеку погнуо си се да нас подигнеш. Свемоћни Спаситељу, помилуј нас. (Идеомела, глас 3.)

Чак и Христово прободено ребро се види као извор духовне снаге читаве Цркве:

Из Твог животворног ребра, Христе, потече извор као из раја, дајући пиће Твојој Цркви као живом рају. Одатле се подели правећи 4 реке Јеванђеља, натапајући свет, радујући твар, и учећи народе да се клањају Твом Царству у вери. (Блаженства)

Коначно, песмама сам Христос узвикује праву сврху својих страдања:

Дао сам леђа своја не бичевање, нисам окренуо своје лице од запљувања, стајао сам пред Пилатовом судијском столицом, и издржао крст, за спасење света (Идеомела, глас 6)

У овој секцији, морамо се померити од универзалног ка специфичном. Христос је патио и страдао не због користи неке безличне "људске масе", него за јединствене људске личности-за вас и мене. У овој чињеници лежи нада и радост за сваког хришћанина,

Био си распет мене ради, да бих добио опроштај. Твоје ребро је прободено тако да потоци живота могу потећи из мене. Твоје руке су биле приковане клиновима да бих, уверен у величину Твоје моћи кроз дубину Твојих страдања, могао вапити Теби, Христе, Даваоче живота: Слава Крсту Твоме и страдањима Твојим, Спаситељу!Закључци

Следеће тачке могу послужити као резиме овом кратком уводу у јутрење Великог и Светог Петка. 1) Страдања Исуса Христа од стране православног хришћанина никад не могу бити виђена као прошли догађаји који немају никакве везе са данашњим животом. Сваке године, богослужбено искуство Јутрења Великог Петка нас у ствари уводи у праћење Христа на путу Његових страдања. 2) Ово искуство нас ставља међу личности и догађаје страдања и моменат за моментом суочава нас са судом над нама самима. 3) Ми смо такође позвани да тачно разумемо природу и крајњи циљ страдања. Кроз њих, спасење за нас постаје стварна могућност. И више од тога, пример агоније кроз коју је Христос прошао у овом свету нам најјасније показује да "за Њега, Који изнад свих ствари тражи Царство небеско, преображавање почиње од овог живота на земљи."

Димитри Оболенски, Дневник руског свештеника, Фабер и Фабер, Лондон, 1967, стр.7

Евхаристијска молитва: Прими ме данас Сине Божији за причасника Твоје тајне вечере, јер нећу открити тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, него као разбојник исповедам Те: помени ме Господе у Царству свом.Додатни извори

-канон св.Козме (9.песма): приђите верни, наслађујмо се Господњим гостољубљем, трпезом бесмртности! У горњој соби уздигнутог ума, примимо узвишене речи Речи, Кога величамо!

Процедура

1 Уводна молитва
У име Оца и Сина и Светог Духа. Амин.Царе небески, Утешитељу, Душе истине, Који си свуда и све испуњаваш, ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси Благи душе наше.

2 Почетак дискусије

Поделите разред у групе од по 3 или4 и замолите их да прочитају Мт.26,6-16 заједно. Онда их замолите да заједно размотре ставове жене и Јуде. Какав изгледа она има став према љубави, и коришћењу новца. А Јуда? Нека свака група напише по 5 придева да опише жену и 5 да опише Јуду.

Као следећи извор за разматрање на табли напишите ове стихове из јутрења Велике Среде:Док је грешница доносила мирисно уље, ученик је склопио договор са издајницима

Она се радовала да излије оно што је било веома драгоцено, Он се журио да прода Оног Који је непроцењив

Она је признала Христа као Господа, он се одвојио од Господара

Она је постала слободна, а Јуда је постао роб непријатеља.Замолите представника сваке групе да изнесе резултате до којих је дошла свака група, и нека их цео разред продискутује. Које придеве су нашли као најадекватније и зашто? Постоје ли придеви који су заједнички већини група?

3 Лично разматрање

Кажите Ђацима да у своје личне дневнике запишу своју реакцију на студију и дискусију о ставовима Јуде и грешнице. Можда ће желети да процене своје сопствене ставове базиране на ономе што су научили. Можда ће желети и да размисле о томе шта би променили у свом животу због оног што су научили.

4 Преглед песама

Рецитовањем, певањем или слушањем траке замолите ђаке да погледају текст евхаристијске молитве св.Василија Великог и песме која се пева непосредно пред причешће уместо песме Богородици.

Евхаристијска молитва (Вечери Твојеја тајнија)

Канон св.Козме (9.песма) (Странствија Владичња)

5 Разматрање молитви

Замолите ђаке да размисле о речима "горња соба" и "уздигнут" и "узвишен". Зашто се ове речи користе у канону св. Козме, и шта нам оне говоре о томе шта се од нас очекује?

6 Групни рад

Нека Ђаци раде поново у групама од 3 или 4. Нека прочитају Мт.16,21-23; 19,23-30 и 26,57-75. Замолите сваку групу да напишу "писмо пријатељу" од Петра, говорећи како је сваки од сусрета утицао на њихово разумевање Христове мисије. Ако добије шансу да пред Исусом оправдава то што Га је напустио, шта мисли, каква би била Исусова реакција?

7 Разматрање молитве

Нека Ђаци поново погледају евхаристијску молитву светог Василија. Као Петру, потребан нам је водич да би разумели мисију Исуса Христа. Дискутујте: Како нам ова молитва помаже да разумемо?

8 Активност

Нека групе поделе своја "писма од Петра" са целим разредом.

9 Резиме

Позовите ђаке-свакога ко брине-да подели нови увид у ствари који је стекао током ове разредне сесије.

10 Завршна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Прими ме данас, Сине Божији...