Литургија – икона истинског постојања света

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                             III

Наставник

 

Наставна тема

Литургија као икона истинског постојања света-Царства Божијег

Наст. јединица и број часа

[21.]Литургија – икона истинског постојања света

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Указати на структуру литургијског сабрања.

Развити свест о значају лаичке службе у Цркви.

Наставна средства

Табла, креда, икона (Светитељи), фотографија (Литургија), текст (Нови Завет)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за III и IVразред средњих школа, Београд, 2002.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Алфејев, Иларион, Тајна Вере – Увод у православно догматско богословље, Краљево, 2005.

4.Зизиулас, Јован, Еклисиолошке теме, Нови Сад, 2001.

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање часа.

Молитва Господња.

Символ Вере

Упознавање ученика са темом.

Наставник проверава знање ученика:

-Наведите службе у Цркви.

-Шта значи појам „лаик“ ?

Централни део (25-35 мин.)

Пророштва о доласку Царства Божијег, како она из Старог завета, тако и из Новог (Мт 25, 31-34), говоре о томе да ће Царство Божије доћи када Христос, Син човечији (како се Христос другачије назива), дође у сили и слави, што значи у Духу Светом, окружен анђелима и светима и тада ће се сабрати око њега сви народи на земљи. Тада ће бити суд свету и Царство Божије. Овај опис одговара Литургијској пројави Христа, где он као начелник Литургије стоји окружен свештеницима, ђаконима и народом Божијим. Зато је Литургија икона, тј. предокус Царства Божијег. Ово показује и сам поредак Литургије, као и символи који се употребљавају у њој, епископска и свештеничка одела, као и ђаконска, унутрашње украшавање Цркве где се служи Литургија итд. Шта, међутим, треба разумети под тим да је Литургија икона Царства Божијег, а не право Царство Божије?

 

Појам иконе у хришћанском предању води порекло од тога да је човек икона Божија. Човек није икона Божија по својој природи, већ као личност, односно на основу начина постојања те природе. Човек иконизује Бога, чини га присутним у створеном свету када постоји тако што слободно остварује заједницу с Богом. Будући да је Бог постао човек, Исус Христос, човек остварује заједницу с Богом једино у Христу и кроз Христа и на тај начин показује, иконизује присуство Божије у историји. После вазнесења Христовог на небо, Христос присуствује у створеном свету кроз Литургијску заједницу, односно као Литургијска заједница. Другим речима, начин служења људи Богу, тј. Литургија пројављује Бога, односно Царство Божије, сад и овде у историји, у икони, као заједницу људи с Богом која је посебног типа.

 

Начин постојања људи у Литургији иконизује Царство Божије, чини га присутним, али оно не постоји још у домену природе њених чланова. Тачније, докле год чланови Литургијске заједнице умиру, а смрт је смрт њихове природе, дотле се Царство Божије пројављује у икони, а не у потпуности. То нам показује и Христово васкрсење. Бог је Христа прославио у потпуности васкрснувши га из мртвих. Са свеопштим васкрсењем мртвих и коначним уништењем смрти, да ништа што је створено више не умире, доћи ће и Царство Божије у пуноћи, односно биће све у свему Христос.

 

Долазак Царства Божијег у пуноћи неће укинути Литургију, односно Цркву. Црква ће прерасти у Царство Божије кроз васкрсење свих својих чланова, тј. када чланови Литургије буду бесмртни не само као личности, већ и по природи, по телу, саобразно васкрслом Христу. Литургија је однос њених чланова кроз Христа и у Христу са Богом Оцем и тај однос никад неће престати, јер управо он, однос, тј. личност, чини да природа постоји као бесмртна, као Христос. Литургија је икона Царства Божијег зато што њени чланови начином постојања у њој, као личности, дакле, оприсутњују Царство Божије у историји. Умирући, међутим, истовремено показују да Литургија још увек није Царство Божије. Јер, у Царству Божијем неће више бити смрти.

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација.

Радни изглед табле

Литургија – икона истинског постојања света

 

Литургија (гр.)-заједничко дело

 

Епископ

Светеници

Ђакони

Лаос (верни народ)