Природна разлика (али не и одељеност) између Бога и твари

Богородица 18+
Радионица 1: ''Рођење пресвете Богоридице''

Преглед: Маријина повезаност са људском природом (човечанством) и Божијом љубављу

Крајњи циљеви:

До краја лекције, ученици би требали да:
-         одговоре зашто су Јоакимово и Анино стрпљење и понизност важни у Божијем плану.
-         суоче (истакну супротности између) послушност Марије, нове Еве, са непослушношћу прве Еве
-         опишу сличности између иконе рођења Марије и иконе рођења Господњег
-         дају примере вечне љубави Божје која је кулминирала (доживела врхунац) у Маријином рођењу.

Материјали:

-         Можда пожелите да направите копије упутстава за групне активности тако да свака од 3 групе име свој примерак
-         Направите копију/копирајте приче о Богородичином рођењу за сваку групу
-         Библија, папир и оловке ће бити потребне свакој групи
-         Постање, 2. и 3.глава
-         Литургијски текстови
-         Икона рођења Богородице
-         Икона рођења нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа
-         Икона Васкрсења (изабетите ону на којој може да се види Христос како вуче Еву као и Адама из канџи смрти)
-         Икона Аниног зачећа
-         Књига икона (осим иконе Аниног зачећа користити описе из књиге за дискусију о иконама са учесницима)

Извори:

Предвиђени:

-         Кондак рођења Богородице (ноте)
-         Рођење Богородице (скица)
-         Икона рођења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа
-         Икона рођења Богоридице
-         Преглед/увид рођења Богородице

Секундарни/изборни/алтернативни:

-         Тропар рођења Богородице
-         Икона Маријиног зачећа
-         Улазак Богородице/Ваведење
-         Химна Богородици
-         Рођење Богородице - литургијски текстови
-         Прича о Богородичином рођењѕ
-         Прича о Богородичином рођењу (18+)
-         Књига икона – слике

ТОК НАСТАВЕ

Уводна молитва

Тропар – 4. глас

                        Рођење твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени.
                        Јер из тебе засија сунце правде, Христос Бог наш,
                        Који разрушивши проклетство, даде благослов,
                        и уништивши смрт, дарова нам живот вечни.  
                         
Прича о Богородичином рођењу

Тражите од групе да размисли о начинима на којима се испитује/проверава наша вера и стрпљење. Ми често морамо да чекамо одговор Божији на наше молитве и да живимо у околностима које заиста испитују/тестирају нашу веру.
Заједно онда прочитајте причу о рођењу Богородице (из Извора). Тражите од учесника да не забораве ствари које сте поменули док сте читали.

Икона рођења Богородице

Представите групи следећи цитат из дела оца Александра Шмемана. Нека мисле о томе док посматрају икону празника рођења Богородице/Мале Госпојине.Тражите да се изјасне/коментаришу значење -посматрати икону ''нашим духовним очима'':

            ''Овај догађај се нигде не помиње у Писму. Али зашто би требао (да буде поменут)? Има ли нечег необичног, нечег посебно јединственог у обичном рођењу детета, рођењу као сваком другом? Иако је Црква почела да обележава догађај посебним празником, то није зато што је рођење био некако јединствен или чудесан или ван уобичајеног: већ зато, насупрот саме чињенице да је то рутина открива нешто ново и значајно о свему што називамо ''рутина'' и обично/редовно/обичај; то даје нову ширину ''незапаженим'' детаљима људског живота.

Шта видимо на празничној икони/икони празника када је погледамо нашим духовним очима? Овде на кревету лежи жена, Ана по Црквеном Предању, која је управо родила ћерку. Поред ње је отац детета, Јоаким по истом Предању. (у многим верзијама иконе) неколико жена стоји поред кревета купајући по први пут новорођенче/новорођену бебу. Чиста рутина, ништа необично.

Да ли је? Да ли би могло да буде да Црква говори кроз икону да је свако рођење, сваки улазак сваког новог бића у свет и живот чудо над чудима, чудо које одбацује/уништава сваку рутину,стога показује почетак нечег бескрајног, почетак  јединственог непоновљивог људског живота. Почетак нове личности/особе. И сваким рођењем је свет сам у неком смислу створен наново и дат као поклон новом бићу да буде његов живот, његов пут, његово дело/творевина.''

5.      Молитва за крај
Завршити молитвом користећи једну или више химни/песама као део ове  молитве.

ПРЕПОРУЧЕНИ ТЕКСТОВИ И МОЛИТВЕ (литургијски текстови)

Преглед рођења Богородице

Поделите учеснике у 3 групе, свака да има Библију, одређену икону(е), папир оловке. Нека првој и другој групи буде доступно да погледају Књигу икона. Консултујући/користећи и Библију и причу коју читате, свака група ће размотрити нека питања и идеје и записаће своје закључке. Након тога ће се вратити већој групи/одељењу да то заједно продискутују. Тражите да свака група прави белешке сввоје дискусије и изабере једну или више чланова да известе целу групу/одељење. Ово су посебне инструкције/упутства за сваку групу:

ПРВА ГРУПА ће размотрити Тропар празника и икону Васкрсења:

1.Прочитајте заједно празнични тропар. Помиње се ''проклетство'' које    неки тумаче као проклетство Еве (оне која је наговорена/заведена на грех) или жена генерално.Погледајте заједно Постање 3,13-14. Коме се Бог обраћа када говори о проклетству? Да ли укључује/рачуна Еву? (Не. Само змију и њу је Бог проклео.)

2. Заједно погледајте Постање 3,20. Која почасна титула је дата Еви? (Названа је ''мати свима живима''.) Следеће прочитати Постање 2,8-15. Како знамо да нам је Бог наменио задовољство и достојанство одговорности? (Овде читамо да је Адаму била дата лепота и милина раја као и одговоран посао да гаји врт.)

3. Погледајте заједно икону Васкрсења. Шта нам на икони говори да је Ева део васкрсења целог људског рода, као Адам и друге личности Старог завета? (Христос је извлачи својом сопственом руком из Ада.)

4.  Коначно/на крају прочитајте поново први ред/стих Тропара. Шта нам говори да у личности Богородице Бог поштује жене? (Песма нам говори да се преко Маријиног рођења, та радост објављује свету. Она је неопходан део спасења свих људских бића.)

Планирајте да презентујете и одговорите горе наведена питања када се вратите целој групи/одељењу.

ДРУГА ГРУПА ће размотрити Кондак празника и икону Зачећа Богородице.

1. Прочитајте заједно Кондак празника. Погледајте три групе људи које се у Кондаку помињу као ''ослобођени''. Како су све ове групе ослобођене Маријиним рођењем? Погледајте их једну по једну:

1. Јоаким и Ана су ослобођени/добили слободу својим дугим стрпљењем и својом спремношћу да верују/имају певерење у Бога чак када су други могли да изгубе наду да ће имати дете. Да нису имали то стрпљење и ревносну веру, Бог не би могао да их благослови ћерком.

2. Адам и Ева су уништили блискост коју су имали са Богом. Прочитајте у Постању 3,8-9 како је та блискост изгледала и како се променила. (Бог је уобичавао да са својом творевином шета вртом. Само када су изабрали да изневере Његово поверење почели су да Га се боје. Ева (заједно са Адамом) изабрала је да не послуша Бога. Марија је имала исту могућност, да каже ''да'' или ''не'' Богу. Изабрала је да каже ''да'' и послуша Га. Због тога се назива ''нова Ева''. Прочитајте Пост. 3,21. шта нам говори да Бог наставља/и даље воли своју творевину чак и после њихове издаје? (Не послушавши Бога, били су посрамљени зато што су голи/наги и требала им је одећа. Бог је то омогућио. Иако ће Адам и Ева, представљајући цео људски род, сада патити у палом свету, Бог ће их и даље волети  и бринуће се за њихове потребе.)

3.  Трећа група ''ослобођених'' по песми смо сви  ми или речима песме ''народи твоји''. Кривица греха је грех непослушности. Маријина послушност Богу учинила је рођење Спаситеља могућим. Њено рођење догодило се кроз веру и послушност њених родитеља Јоакима и Ане Божјој вољи.

2.      Погледајте икону зачећа Богородице. Она показује љубав између ово двоје људи који су уједињени у вери. Наша вера је потребна да се испуни Божији план. Ми поштујемо Јоакима и Ану зато што имају такву веру. 

Планирајте да презентујете и одговорите горе наведена питања када се вратите целој групи/разреду.

ТРЕЋА ГРУПА ће размотрити химну Богородици, икону рођења Господа нашег и икону рођења Богородице.

1. Прочитајте заједно химну Богородици. Прва два реда/стиха нам говоре шта Бог чини да учини деву мајком. Још нас трећи и четврти ред/стих подсећа да ''у теби, Богородице, и једно и друго је било испуњено''. Шта нам то говори о људском уделу у Божјем плану? (Очигледно је наша сарадња неопходна). Последњи стих тврди да ће сви народи на земљи стално величати/славити Богородицу. Наравно постоје хришћанске цркве које не славе или не уздижу Богородицу. Могли бисмо да упитамо:'' Да ли постоји библијска основа за ово величање? Проверите Лк1,48 да то откријете.

2. Заједно погледајте иконе Христовог и Маријиног рођења. Обратите пажњу на детаље (као што су (мед.) сестре/бабице и други присутни) који нам говоре да је у оба случаја реч о људском рађању/рађању људи. Обратите пажњу да је Јосиф сметен и да га ђаво куша. Суштина је јасно наглашена, да он није отац Исуса Христа.

3. Како ''реалност/стварност'' рођења и Јосифова сумња допуњују наше разумевање/поимање значења ова два рођења? (Чињенице указују да Бог дела кроз људе/људска бића да испуни/оствари своју вољу у оба рођења. Али Јосифова сумња нас такође подсећа да Бог заиста чини чудо – Христос је рођен без људског оца.)  

Планирајте да презентујете и одговорите на горе наведена питања када се вратите целој групи/разреду.

Улазак Богородице/Ваведење

Као трогодишње дете Марију су довели родитељи, Јоаким и Ана, у јерусалимски Храм где је она ''посвећена дому Господњем''. Првосвештеник је уводи у Светињу над Светињама, један необичан/неуобичајен чин, јер је само првосвештеник једном годишње ту улазио.

Улазак (посвећење) Богородице у Храм. Маријини родитељи, Јоаким и Ана, су се увек молили Богу и били су Му верни. Након што је Марија навршила три године/када јој је било око три године, отишли су у јерусалимски Храм да принесу жртву (дар) Богу зато што их је благословио посебном девојчицом.

Храм је био велика грађевина, подељена на неколико делова. Постојао је олтар са многим бродовима и намештајем покривеним златом. Било је просторија где су свештеници приносили жртвене животиње и посебни делови где су горели тамјан и свеће. Било је златних лампи, пехара, бокала или чинија у којима су свештеници прали руке, стојећи(?)/подигнути олтар за упаљени слтатко миришљави тамјан, злато и сребро смештено у ризници. Овај дивни Храм налазио се на великом каменом брду и могао би се видети одасвуд.

Када су ушли у Храм, Јоаким и Ана су повели своју девојчицу Марију ка месту које се звало ''Светиња над Светињама'' (као Светиња, олтар у нашим црквама). То је било место у Храму у које је било дозвољено само свештеницима да иду, где су приносили молитве и разговарали са Богом. Изван Светиње биле су собе у којима су свештеници живели и друге просторије за људе који су помагали око Храма/водили бригу и посетиоце Храма.

Јоаким и Ана су повели своју ћерку према Светињи да је посвете Богу, али се нешто веома необично догодило. Како су се приближили степеницама, изашао је првосвештеник. Повео је Марију ка светом месту, где би само он могао да иде само једном годишње. Онда је, што је изненађујуће, првосвештеник узео Марију за руку и повео у Светињу, најсветију Светињу! Јоаким и Ана нису били сигурни шта се догодило, али су веровали да је Господ благословио њихово дете на посебан начин.

Много људи је дошло из далека да се помоли и принесе дарове и жртве у Храму као Јоаким и Ана. Често су остајали у зградама око Храма за време великих празника где су се о њима бринуле жене које су им помагале да обезбеде храну и уточиште/смештај. Маријини родитељи су старили и били су старији од већине родитеља са малим дететом. Бринули су о томе шта ће бити са Маријом након њихове смрти. Ко би се бринуо о њој? Након што су видели чудновату ствар која се догодила Марији у Храму, разговарали су са женама које су тамо помагале. Договорили су се да Марија живи у близини Храма са њима и да им помаже око бриге око Храма. Могла би да живи тамо док не буде довољно стара да ступи у брак/да се уда или да одлучи да остане као девица са осталим женама.

Прича о рођењу Богородице

Свако од нас среће или зна за посебне људе, мушкарце и жене који се истичу као добри, вољени, корисни чланови/припадници људске врсте/рода. И ако мислимо о томе како су постали оно што јесу, могли би да кажемо:''Мора да имају добре родитеље.''

Тако је са Богородицом, Дјевом Маријом, Мајком Божјом. Знамо да је она веома посебна личност која је од Бога одабрана да буде мајка Његовог Сина. Када прослављамо њен долазак, што значи рођење, ми такође славимо њене родитеље Јоакима и Ану. Ми смо захвални Марији на њеној спремности да испуни вољу Божију. Захвални смо њеним родитељима који су је подигли/васпитали/одгајили да буде верна и послушна Богу.

Прича о Маријином рођењу се не налази/појавњује у Библији. Ми знамо причу из других дела која нису део Новог завета. Ова дела се још увек користе у Цркви и говоре нам о некима од Божијих људи и стварима које су им се догодиле.

У тим делима ми срећемо Јоакима и Ану. Они су били вољени пар, веран Богу и одан једно другом. Године њиховог брака им никада нису донеле дете. Свакодневно су се молили за благослов, сина или ћерку, али су године пролазиле и дете није рођено/нису добили дете.

У јеврејском друштву у Јоакимово и Анино време, био је највећи благослов имати много деце. Тако, као што можда претпостављате, неимање деце/немати деце био је велики проблем. Људи су гледали на пар без деце као да нису задобили Божију милост. У ствари, говоре нам да је једног дана када је Јоаким отишао да се помоли и принесе жртву Богу, био отеран/враћен зато што није био отац и стога није био вредан/достојан да учини жртву Богу. Није било ништа што би Јоаким могао да уради/ништа друго му није преостало да уради осим да полако и тужно оде/врати се кући.

Можете да замислите какоје Јоакиму и Ани било болно да живе без деце. Гледали су своје пријатеље како се веселе рођењу детета, смејући и играјући се са њима. Видели су друге како су радосни и поносни гледајући своју децу како расту и започињу свој живот.

Још Јоаким и Ана нису кривили Бога. Нису узимали за зло срећу својих пријатеља коју су имали као родитељи. Стрпљиво су чекали и молили се и Бог је учинио нешто што нико не би очекивао. Када су Ана и Јоаким били стари Он им је дао дете. И оно није било које дете. Оно је имало најдивнију судбину коју би неко људско биће икада имало: било би (дете) Богородица, Давалац Живота /Живота дародавац, Мајка Господа нашега и Бога и Спаситеља Исуса Христа.

Прича о рођењу Богородице (18+)

Наше химне и молитве у Православној Цркви су испуњене хвалом и захвалношћу Марији, Богородици, Даватељки Живота, Богомајци, за њену спремност да послуша Бога и буде мајка Сину Његовом. Али Марија је била дете двоје родитеља и ми смо им захвални што су истрајали у својој вери током дугог и тешког периода и што су је поставивли на пут вере тако да је могла да буде спремна/кадра за велику судбину коју јој је Бог припремио.

Прича о Маријином рођењу не налази се у Библији. Ми је знамо/знамо за њу из других дела који, иако нису део Новог завета, су још увек у употреби у Цркви/Црква их још употребљава. Она су део црквене традиције/Црквеног Предања.

У овим делима сусрећемо Јоакима и Ану. Они су били вољени пар, веран Богу и одан једно другом. Године њиховог брака им никада нису донеле дете. Свакодневно су се молили за благослов, сина или ћерку, али су године пролазиле и дете није рођено/нису добили дете.

У јеврејском друштву у Јоакимово и Анино време, био је највећи благослов имати много деце. Тако, као што можда претпостављате, неимање деце је сматрано страшном несрећом и недобијањем/губитком Божије милости. У ствари, говоре нам да је једног дана када је Јоаким отишао да се помоли да принесе жртву Богу, био отеран/враћен зато што није био отац и стога није био вредан/достојан да учини жртву Богу.

Ана је такође јако патила због недостатка деце. Као и њен муж осећала је стид и понижење због тога. Остарели пар је гледао друге како се радују када се бебе/деца роде. Видели су друге како су радосни и поносни гледајући своју децу како расту и започињу свој живот. Читамо да је Ана понекад посматрала птице како скупљају храну и дозивају своје птиће. Осећала је да су чак и ова сићушна створења могла да ураде нешто што она није могла.

Али Јоакима и Ану се за разлику од многих није вређала туђа срећа. Нису ''одустали'' од Бога или престали да верују и да Му се моле. Стрпљиво су чекали и наставили да траже да им оствари жељу за дететом. И Бог је учинио нешто што нико не би очекивао. Дао им је дете. Она је имала најдивнију судбину коју би неко људско биће икада имало: била би Богородица, Давалац Живота /Живота дародавац, Мајка Господа нашега и Бога и Спаситеља Исуса Христа.

Кондак глас 4:

Јоаким и Ана од срамоте бездетности, и Адам и Ева од
трулежи смртне ослободише се, Пречиста, у светом рођењу
Твоме. То признају и народи твоји избављајући се од
кривице греховне, да би ти клицали:Неплодна рађа
Богородицу и хранитељку живота нашег.

Химна Богородици:

Достојно је уистину, да блаженом зовемо Тебе,
Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер
Бога нашега, Часнију од Херувима и неупоредиво
Славнију од Серафима; Тебе што Бога Реч непорочно
Роди, уистину Богородицу, величамо.