Путовање ка Пасхи 18+

Лекција 1

Лазарева субота

Испуњење 40 дана

Лекције назване Путовање ка Пасхи, почиње Лазаревом суботом и иде ка Васкрсењу. У овој лекцији почињемо са паузом да би се осврнули на пут ка Пасхи који почиње Триодом и наставља се Великим постом. Путујемо да бисмо научили о себи и нашем односу са Христом. Гледајући унатраг утврђујемо шта смо научили о себи, какве користи смо добили постећи и чему нас учи Лазарева субота тако да можемо наставити даље ка Пасхи.

Циљеви

До краја ове лекције, ученици би требали да:


-вреднују и разумеју користи, борбе и разлоге држања поста

-примете различите ставове Марије и Марте у време смрти њиховог брата и Исусове посете

-кажу како нас учешће у служби Лазареве суботе учи разумевању живота, смрти и њихове везе са Христом

Материјали

-икона Васкрсења Лазаревог

-Лични дневник

-помоћни материјал за Васкрсење Лазарево

Помоћни материјали

Обавезни:

-Водич ка Великој недељи и празнику Цвети:

(Овај водич се може ископирати и чувати за употребу у разреду или цркви)

Мој водич за Велику недељу и празник Цвети

Цвети

Цвети је дводневни празник који пада између Поста и Велике недеље. То су и дани славља и најава "почетка Крста" и Пасхе (могућност свеопштег васкрсења). Сећамо се два догађаја:

-(субота) Васкрсавање Лазара (Јн.11,1-45)

-(недеља) Улазак нашег Господа у Јерусалим (Јн.12,1, 9-19. Видети такође Мт.21,1-9; Мк.11,1-10; Лк 19,28-38)

Током вечерње на Лазареву суботу пева се следећа химна:

Завршили смо 40 дана који су користили нашим душама.

Сада да молимо Човекољупца;

омогући нам да видимо Велику недељу Твог страдања,

да можемо славити Твоју моћ,

Твој дивни план нашег спасења, певајући једним срцем и гласом, о Господе слава Теби!

Тропар празника је исти за оба дана

Уверавајући нас пре Твог страдања у опште васкрсење, из мртвих си подигао Лазара Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који иде у име Господње!

Химна Богородици (9.песма Канона) каже:

Бог и Господ нам се јавио, уведите празник и веселећи се приђите да узвеличамо Христа с палмовим гранчицама и песмама кличући: благословен је Онај који долази у име Господа Спаситеља нашега!

На ове ствари посебно обратити пажњу:

1. Благосиљање палми (врбе) и гранчица током јутарње службе у суботу вече (после читања Светог Јеванђеља)

2. Свештеничке одежде су празничне, уместо пурпурне или црне (као у Посту или Великој недељи).

3. У неким црквама, деца иду у поворци са врбиним гранчицама у суботу(српска традиција) или у недељу (средњи исток, Грчка). То је такође локални обичај на другим местима.

Запишите овде које посебности сте приметили током овог двоструког празника:

Неке основне карактеристике Велике и Свете недеље Господњег страдања

1. Службе прва 3 дана се називају "Женикове службе" због теме 2 песме које се понављају сваке вечери, а односе се на Христа, Женика, Који долази у поноћ

Стражите! Женик долази у поноћ, и благо оном слузи кога нађе спремним; и, опет, тешко оном кога затекне немарног.

Пази, дакле, о душо моја, немој заспати, да не би отишла у смрт, и била избачена из Царства.

Него пробуди се, вичући: "Свет, свет, свет си Боже, Богородицом помилуј нас!"

О Спаситељу, видим украшену твоју брачну одају, али немам свадбено рухо да уђем, о Даваоче светлости обасјај моју душу и спаси ме.

2. Друга главна тема из јеванђелских читања је "крај", време Суда. Женик долази у поноћ, по мраку, да суди свим људима у светлости своје истине. Стихови нас позивају да будемо спремни и стражимо, јер не знамо дана ни часа у који ће Господ доћи (Јн.12,31-36; Мт. 25,13).

3. Током Велике и Свете недеље страдања нашег Господа, помера се уобичајено време служби. Јутрење следећег дана почиње да се прославља од вечери, док се вечерње (са Литургијом Пређеосвећених Дарова) служи ујутру. Велики Понедељак, нпр, почиње са јутрењем у недељу увече.

4. Литургијски знаци Великог Поста су с нама да среде: молитва св.Јефрема Сирина, великопосне мелодије песама, дужа читања (катизме)из Псалтира, и Литургија Пређеосвећених дарова.

Велики и Свети Понедељак, Уторак, Среда

Јеванђелске приче и њихове теме ових дана су:


Понедељак
  

Јутрење:Мт.21,18-43

Пређеосвећена Литургија:Мт.24,3-35

   

Неплодна смоква, симбол света који је створен да донси духовне плодове али није одговорио Богу

Знаци и најава краја-"Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи."


Уторак
  

Јутрење: Мт.22,15-23, и 39

Пређеосвећена Литургија: Мт.24,36-26,2


Осуда фарисеја-слепе и лицемерне вере; оних који себе виде као вође и светлост света, али који уместо тога "затварају људима Царство небеско."

Параболе краја: мудре и луде девојке; и таланти-показују потребу да се буде спреман, припремљен за долазак Женика. Такође, парабола о Страшном суду, када ћемо бити позвани да положимо раћун како смо волели и служили ближњима.


Среда
  

Јутрење: Јн.12, 17-50

Пређеосвећена Литургија: Мт.26,6-16


Исус говори:"Сада је суд овом свету." Христос долази као светлост у овај свет, али онима који више воле таму и не верују у Њега, ни Оца Који Га је послао, биће суђено по Његовој Речи.

Жена која је излила скупоцено уље на Исуса је слика љубави и покајања, који нас сједињују са Исусом Христом. Она је супротност Јуди, који је издао Христа због љубави према новцу.


Прочитајте одељке из Библије сваког дана пре него што одете у цркву. Изаберите 1 или 2 реченице које ће вам помоћи да запамтите значење овог дана.

Велики и Свети Четвртак

Главна тема је Последња вечера. То је изражено у главној песми дана "Вечери Твојеја тајнија...". Она се пева много пута током вечерње литургије св. Василија Великог; она замењује Херувимску песму и "Да исполњатсја уста наша (песма после Причешћа); то је такође и причасни дана. Друга песма је песма пре Причешћа, уместо песме Богородици.

Вечери Твојеја тајнија, днес Сине Божиј причасника мја прими: не бо врагом твојим тајну повјем ни лобзанија ти дам јако Јуда, но јако разбојник исповједају Тја: помјани мја Господи, во Царствији Твојем (Прими ме данас Сине Божији за причасника Твоје тајне вечере, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те, помени ме, Господе, у Царству Свом)

Странствија владичња, и бесмертнија трапези на горњем мјестје, високими уми, вјерни придите насладимсја, возшедша Слова, от Слова научившесја, јегоже величајем (Приђите верни да се насладимо гостољубљем Владике и трпезом бесмртности, на горњем месту са уздигнутим умом примимо узвишене речи Речи, Кога величамо!)

Ове последње ноћи са својим ученицима, Христос је узео хлеб, благословио и преломио. Дао га је ученицима и рекао: "Узмите, једите, ово је Тело моје." И узео је чашу, и давши хвалу, дао им је, говорећи: "Пијте из ње, сви; јер је ово крв моја Новог Завета, која се за многе излива на опроштење грехова." После вечере, Исус је одвео ученике у Гетсимански врт да се моле. тамо је Јуда дошао и издао га војницима.

Господње вечере се сећамо током вечерње литургије у Четвртак ујутру. У катедралним храмовима, пратећи литургију, епископ пере ноге дванаесторици свештеника, следећи Христов пример, Који је, као слуга, опрао ноге својим ученицима.

Велики и Свети петак-Јутрење

Јутарња служба Великог и Светог Петка се састоји од 12 читања из Јеванђеља која нас подсећају на последње речи Христа ученицима током вечере. Она говоре о Јудиној издаји Христа, Његовом суђењу пред првосвештеником и намесником Пилатом. Наставља се са читањима о Распећу, смрти и сахрани. Између читања су песме које дају значење ових страшних догађаја у нашим животима. Такође, за свако јеванђеље се удара у клепало.

Током јутарње службе крст се ставља на сред цркве. У неким црквама носи се у поворци док се пева песма 15.антифона (између 5.-ог и 6.-ог читања)

Данас се Онај Који је поставио земљу на водама поставља на дрво,

Цар анђела је овенчан трновим венцем.

Онај Који обавија небо облацима обавијен је пурпурном ризом и ругају му се

Ономе Који је ослободио Адама на Јордану ударају шамаре.

Женик Цркве је прикован ексерима за крст.

Син Дјеве је прободен копљем.

Клањамо се страдању Твоме Христе.

Клањамо се страдању Твоме Христе.

Клањамо се страдању Твоме Христе.

Покажи нам и Твоје славно Васкрсење.

Егзапостилар (светилан) нам говори да никад није касно за покајање и да се од Бога моли опроштај, јер је и Христос опростио разбојнику на крсту који је рекао:" Сети ме се Господе у Царству Твом." Христос је одговорио: "Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају."

Мудри разбојник се удостојио раја у последњем часу Господе;

просветли ме крстом и спаси ме.

Велики и Свети Петак-вечерње

Током вечерње службе, сећамо се смрти и сахране Господње. Ближећи се крају службе, уз певање "Праведни Јосиф" свештеници из олтара износе платно на ком је приказано Христово тело (Плаштаница) и стављају га на гроб на средини цркве.Људи клече док поворка пролази, ахор пева ове песме:

Благообразниј Јосиф с древа сњем пречистоје тјело Твоје, плашчаницеју чистоју обвив, и воњами во гробје новје покрив положи (Праведни Јосиф скиде с крста Твоје пречисто тело, обвивши га чистим платном и мирисима и положи у нови гроб).

Мироносицам женам при гробје представ ангел вопијаше: мира мертвим сут прилична, Христос же истљенија јависја чужд (Анђео говораше женама мироносицама које су стајале пред гробом: миро је за мртве, а Христос се јави као непознат трулежи).

Тридневна Пасха

То је период од Христове смрти и боравка у Аду (паклу) до Његовог васкрсења из мртвих. То је веома сажето изнето у Првој песми Пасхалног канона:

Воскресенија ден просвјетимсја људије, Пасха Господња, Пасха, от смерти бо к жизни и от земљи к небеси, Христос Бог нас преведе, побједнују пјесан појушчија: Христос воскресе из мертвих! (Дан васкрсења просветли људе, Пасха Господња, Пасха, од смрти к животу и од земље к небу преведе нас Христос Бог певајући победну песму: Христос васкрсе из мртвих!)

Три дана-Велики Петак, Субота и Недеља-дан васкрсења, су дани кад се ово путовање или пролазак "од смрти ка животу и од земље к небу" открива кроз Христову смрт, силазак у Ад и васкрсење из мртвих. Али такође предсказује наше васкрсење из мртвих и наше вазнесење на небо да будемо заувек са Христом.

Велика и Света субота-јутрење

Христово васкрсење и давање новог живота онима у Аду почиње средином дана између смрти Господње и објаве Његовог васкрсења у празном гробу. Васкрсење мртвих почиње у дубинама ада, где Христос иде да победи моћ смрти. На служби Суботњег јутрења (служи се у петак увече) чујемо ове речи у дугим низовима стихова, између стихова 118.псалма. Они нам дају слику Христа Који долази на земљу да пронађе свог пријатеља Адама. Али Адам и његови потомци су умрли; после њиховог изгона из раја, нису више могли заувек живети са Богом. Зато Христос долази да нас спасе умирући за нас. Он силази у само место смрти да нађе Адама и подигне мртве, уништењем мођи смрти. То је оно што чујемо у Петак вече:

Желећи да спасеш Адама, сишао си на земљу. Не нашавши га на земљи, о Господару, сишао си у Ад тражећи га (I.25)

Адам је био страшно уплашен када је Бог шетао рајем. Сада са радошћу гледа Бога како хода адским дубинама. Тамо је пао, али овде устаје.(II.17)

Велика и Света Субота-вечерње и Литургија

Дуго вечерње-литургија св.Василија Великог, која се служи на Велику Суботу има неколико важних делова:

1. Господи возвах стихови који се певају на вечерњем објављују битку у Аду између Христа и силе смрти у Аду, и Христову победу над смрћу. (погледајте икону Васкрсења-са христом који избавља Адама и Еви из Ада).

2. После `Свјете тихиј` има 15 читања из Старог Завета. Она говоре о Божијем стварању живота "у почетку". Садрже приче о води, светлости, и пророштвима која откривају Божију моћ и Његову жељу да спасе људе и поведе их ка светлости. Садржи прелазак Црвеног мора, Јону и Ниневљане, Елију и Елишу од којих је сваки вратио делака у живот, Бог штеди Аврамовог сина, Јеремијино пророштво о Новом завету који Бог прави са својим људима, и три младића у пећи.

3. Песма крштења каже: "Који се у Христа крстисте у Христа се обукосте. Алилуја!" праћена Апостолом о крштењу који каже: "Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстисмо? Тако се с Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу."

4. Врхунац Велике Суботе долази кад Прокимен објављује: "Устани Боже, суди земљи, јер Теби припадају сви народи."(Воскресни Боже, суди земљи, јако Ти насљедиши во всјех јазицјех) На овом месту, све одежде свештеника и служитеља, и у олтару и аналој се мењају из црног у бело, јер је у Аду већ почело васкрсење и ускоро ће бити објављено и нама.

5. Већ смо ушли у славље Божанске Литургије и чујемо Јеванђеље по Матеју 28, 1-20, кад су мироносице на гробу чуле вест о васкрсењу.

У наставку Литургије, подсећамо се да је гроб још увек присутан у средини цркве. Почео је Христов рад у Аду, али још морамо чекати да чујемо радосне вести. Уместо херувимске песме певају се ове речи, и Велики Вход се обавља у тишини.

Сад иде: Да молчит Велике Суботе-Нека утихне свако људско тело, стојећи у страху и трепету, не помишљајући ништа земаљско,јер Цар над Царевима и Господар над господарима прилази на заклање, дајући себе као храну вернима (Да молчит всјакаја плот человјеча, и да стојит со страхом и трепетом, и ничтоже земноје в себје да помишљајет: цар бо царствујушчих, и Господ господствујушчих, приходит заклатисја, и датисја в сњед вјерним)


(после тихог Входа)

Пред Њим иду анђелски чинови са началима и властима, многоочити херувими и шестокрилати серафими, покривајући лица и кличући песму: Алилуја, алилуја, алилуја. (Предходјат же сему лици ангелсти со всјаким началом и властију, многоочити херувими, и шестокрилати серафими, лица закривајушче, и вопијушче пјесан: Алилуја, алилуја, алилуја)

Освећују се Свети Дарови, онда песма Мајци Божијој(ирмос Велике Суботе): Не жали за мном мајко, гледајући ме у гробу,Сина кога си бесемено зачела, јер ћу устати и прославићу се и вазнећу се у слави вечној као Бог, узвеличаћу оне који вером и љубављу величају Тебе (Не ридај мене мати зрјашчи во гробје, јегоже во чревје без сјемена зачала јеси Сина: востану бо и прослављусја, и вознесу со славоју непрестано јако Бог, вјероју и љубовију тја величајушчија).

Имамо неколико сати да чекамо на радосне вести до касне вечери. У међувремену, црква ће бити мрачна. У поноћ, светлост свећа почиње да обасјава цркву. Напољу у поворци, светлост наших свећа такође осветљава мрак, као што чујемо:

Твоје васкрсење Христе Спасе, анђели певају на небесима, и нас на земљи удостој да Те чистим срцем славимо.

Онда, након обиласка цркве, чујемо ове радосне речи: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима у гробовима дарова живот!

И Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

 

Радосне химне пасхалног канона се чују опет и опет док свештеник кади. Коначно кад се јутарња служба заврши, и пре него што почне Божанствена Литургија, пасхални стихови кажу:

Ово је дан васкрсења и прославимо торжествено, загрлимо један другог, рецимо браћо и онима који нас мрзе, простимо свима васкрсењем, и тако ускликнимо:Христос васкрсе из мртвих смрћу смрт уништи и онима у гробовима дарова живот!

Чита се посланица св.Јована Златоустог, која се завршава речима: О смрти, где ти је жалац? О пакле, где ти је победа? Христос васкрсе и твоја власт је срушена. Христос васкрсе, и анђели се радују. Христос васкрсе и живот влада! Христос васкрсе и мртви усташе из гроба. Христос васкрснувши из мртвих постаде првенац из мртвих. Њему слава и моћ у векове векова. Амин.
 

-Цвети: субота-недеља

Наш прилог

Литургија Цркве је више од размишљања или молитве која се бави прошлим догађајима. Она нам приказује вечно присуство и силу догађаја који се славе и чини нас њиховим учесницима.

Према томе службе Лазареве суботе и Цвети нас воде нашем животу и смрти и уласку у Царство Божије: Царство не од овог света, Царство доступно у Цркви кроз покајање и крштење. Лазарева субота је јединствен дан: славе се суботње јутрење и Литургија носећи основне знаке празничних, васкршњих служби, које уобичајено одговарају недељи. Чак се уместо Свјати Боже пева песма са крштења: "Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте."

На Цвети палмине и врбине гранчице се благосиљају у Цркви. Узимамо их да бисмо их подигли и поздравили Цара и Владара нашег живота: Исуса Христа. Носимо их да би потврдили своје крштењске завете. Пошто је ту Онај који је подигао Лазара и ушао у Јерусалим на добровољно страдање, суочени смо са истим питањем које нам се поставља на крштењу: "Верујеш ли у Христа?"

Одговарамо тако што се усуђујемо да узмемо грану и подигнемо је: "Верујем у Њега као Цара и Бога!" Тако, у ноћи Христовог страдања, у прослави радосног круга тријумфалних дана лазареве суботе и Цвети, сједињујемо се са Христом, потврђујемо Његову власт над нашим целокупним животом и изаражавамо спремност да Га следимо у Његово Царство:...да познам Њега и силу васкрсења његова и удео у његовим страдањима, саображавајући се смрти његовој, да бих како достигао у васкрсење мртвих (Фил.3,10-11)

Потенцијални извори

Икона Васкрсења Лазаревог

Ток

1. Уводна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Тропар (1.глас)

Обшчеје воскресеније прежде Твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигл јеси Лазарја Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, Тебје побједитељу смерти вопијем, осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

2. Писање: ставови

Поделите разред на 3 или 4 групе и замолите да прочитају изворни текст о васкрсењу Лазаревом. Замолите групе да продискутују које, ако уопште, разлике виде у ставовима сестара Марте и Марије након смрти њиховог брата и Христовог доласка. Нека поделе своје закључке. (Могуће идеје: У првим стиховима Марта има потребу да ради, док је Марија мирна и контемплативна. Марта се многим речима обраћа Исусу, док Марија чека да је Он позове, и онда каже тек неколико речи. Марта такође делује пуна прекора; Марија делује мирније, чак веома тужно.)

3 Дневник

-Кажите Ђацима да размотре ову реченицу из вечерњег Лазареве суботе:

Завршили смо 40 дана који су користили нашим душама.

-Замолите ђаке да се припреме за дискусију како је 40 дана "користило нашим душама" и зашто, гледајући на пут ка Пасхи који почиње Лазаревом суботом, треба да припремимо своје душе.

-Замолите ђаке да запишу размишљања у свој лични дневник да би га користили у дискусији која следи. Могу забележити како гледају на Велики Пост и шта су научили о својој вези са Христом, као и да поделе своје разумевање о користима, борбама и разлозима поста.

4 Почетак дискусије

Замолите ђаке да поделе идеје које су записали у свом личном дневнику. Замолите ђаке да продискутују шта су научили разматрајући пост и како су их ови часови научили о њиховој вези са Христом.

5 Питања за дискусију

Замолите ђаке да продискутују о различитим начинима људског реаговања на догађаје као што су болест, изненадна тегоба, губитак члана породице или пријатеља. Ђаци могу укључити и то што су научили о реакцијама Марте и Марије на смрт њиховог брата и Исусову посету. Замолите их такође да размотре чему је Исус покушавао да научи људе кроз своја дела када је Лазар умро. (Нека сами дају своје одговоре. Једна важна ствар је та да Исус каже да Он показује славу Очеву васкрсавањем Лазара. Људи не треба да очајавају у смрти, чак иако је то реалност, зато што то није коначан крај.)

6 Наш прилог

Прочитајте горе наведени извор `Наш прилог` Замолите ђаке да посебну пажњу обрате на прве и последње параграфе.

Преглед питања

-Како нас учешће у догађајима Лазареве суботе упућује на наш сопствени живот и смрт и улазак у Царство Божије?

-Која су 3 закључка која смо донели о ноћи Христовог страдања?

-Како нас цитат из Фил.3,10-11 учи о томе какав треба да буде наш однос са Христом?

8 Резиме

Замолите ђаке да напишу 3 размишљања о данашњој лекцији која желе да сачувају са собом током Велике недеље.

9 Завршна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Тропар Лазареве суботе (као и на почетку)

Лекција 2

Цвети (18+)

Преглед

На Цвети настављамо да учествујемо у "радосном кругу тријумфалних дана Лазареве суботе и Цвети" и речима и делима. Усуђујемо се "да узмемо гранчицу, подигнемо је и одговоримо на исто питање које нам је постављено на крштењу, "Верујеш ли у Христа?""Верујем у њега као Цара и Бога!" Белешка: навод из извора празник Цвети

Циљеви

До краја ове лекције, ученици треба да:

-се подсете Христовог уласка у Јерусалим

-опишу интеракцију Исуса, Лазара и народа кад је Исус улазио у Јерусалим

-разумеју основне разлоге или мотивацију поступака људи приликом Његовог уласка и себе поставе као учеснике

-Прикажу у главним цртама одломке из Јеванђеља о тријумфалном уласку Христовом у Јерусалим до ноћи Његовог страдања

Материјали

-Свето Писмо

-Икона Христовог уласка у јерусалим (ако је могуће више од 1 иконе)

-Лични дневник (да се користи у свим сесијама)

-2 сунђерасте(?) табле најмање 4.48х6.72цм

Извори

Захтевани извори:

-Водич за Велику недељу и Цвети

-Цвети: субота-недеља

-Улазак у Јерусалим (слика)

 

Потенцијални извори:

-икона Уласка у Јерусалим

-коментар: Улазак у Јерусалим

 

Иконе Уласка Господа у јерусалим се обично одликују тријумфалношћу и празничном атмосфером, задржавајући карактер самог празника, који се пробија кроз озбиљан и уздржан тон Великог Поста и предукус је васкршње радости. Весели приказ Јерусалима, најчешће црвен или бео, јасне боје огртача простртих по путу дају икони празнични тон.

Група апостола и гомиле која дочекује, сви као једна колективна фигура, са величанственим Спаситељем између, даје композицији строгу равнотежу. Статични карактер масе народа, наглашен окомитим зидинама града, грациозне линије планина и дрвећа које изгледају као да понављају покрет Господа и апостола и стапају се са њима, веома оживљавају целу композицију. Непосредни разлог јавне прославе Господњег уласка у Јерусалим је, према Јовановом јеванђељу, васкрсење лазарево, када "многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, узеше гране од палми и изиђоше му у сретање" (Јн.12,12-13)

Палмина гранчица је симбол радости и празновања. Јевреји су их користили да поздраве људе високог ранга; као символ вредности давана је као награда победницима. Тако да се маса народа окупила на капијама града са палминим гранчицама у рукама да поздрави Господа који је јахао на магарету као Победника смрти.Спаситељ је јахао са стране, главом незнатно окренутом ка апостолима који су ишли иза њега, или према Јерусалиму, док десном руком благосиља или указује на народ и град. Као правило, деца ћине велики део иконе Уласка у Јерусалим. Обично, секу гранчице седећи на дрвету, простиру хаљине по путу којим иде Спаситељ и, заједно са одраслима, поздрављају Га са палминим гранама у рукама. Иако је тешко замислити гомилу народа без деце, посебно на дан празника, јеванђелисти не помињу њихово присуство. Описујући улазак у Јерусалим они кажу да "народ веома многи простираше хаљине своје по путу."(Мт.21,8), али не кажу да су била деца. Ипак на иконама видимо да само деца, а не одрасли простиру хаљине.

Јеванђелиста Матеј, помињући децу која су поздраљала Господа након Његовог уласка у Јерусалим, кад је истерао трговце из храма и исцелио болесне, објашњава њихову улогу речима самог Спаситеља "Из уста мале деце и оне која сисају начинио си хвалу" (Псалам 8,3). На основу традиције Црква им приписује исту улогу приликом самог уласка. Ова улога је наглашена и иконама и божанском службом дана који даје најдубље значење и вредност. Свечани улазак у Јерусалим је испуњење пророштва које говори о Христу као долазећем Цару. "Радуј се кћери Сионска; ускликни кћери Јерусалимска; гле, Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, сину магаричину" (Зах.9,9).За Јевреје је нешто тешко да разумеју: дочекујући моћног победника смрти, "Исуса пророка", они очекују да испуни пророштво о успостављању Царства Израиљевог на земљи, што је победа њихових непријатеља њиховим физичким уништењем. У ствари, било је обрнуто: победа израиљских непријатеља је била припремљена њиховим духовним спасењем. Читања на дан празника из Старог и Новог Завета исправљају овај неспоразум: чине и више-упозоравају на то. Према томе, након читања пророштава о Христу као долазећем Цару, на вечерњем, на јутрењу се чита Јеванђеље по матеју где је право значење пророштва откривено речима самог Спаситеља, "Све је мени предао Отац мој..", што је, апсолутна моћ. Затим следи објашњење значења ове моћи (откривење Оца) и Његова права природа: "Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим" (Мт.11,27-30). На Литургији се чита Јованово Јеванђеље-символична припрема Спаситеља за сахрану (Марија помазује Његове ноге мирисом) и опис Његовог уласка у Јерусалим (Јн.12,1-18).

На овај начин постепено се открива значење догађаја. Јевреји који су сусрели Спаситеља са палминим гранчицама у рукама нису добили оно што су очекивали и одбили су понуђено, и неколико дана касније викали су Пилату "Распни га!" Дакле, радост деце која дочекују Спаситеља без задњих намера, без мисли о добијању земаљске моћи, је у служби дана, супротстављена радости "Јеврејске гомиле" која је очекивала земаљску моћ. ("....А деца ти се моле, док Те Јевреји безаконо грде..."---"О зла и прељубна гомило која не сачува верност мужу, зашто не сачува савез који си наследила;... Срами се од деце која певају, "Осана Сину Давидову, благословен Који долази у име Господње.") На иконама је ова идеја пренета не само поздрављањем деце са палминим гранама у рукама, него посебно и простирањем одеће.

Простирање одеће, према Библији (4 Царева 9,13) припада помазаном цару. И пошто је Спаситељ помазан, чије Царство није од овога света (Јн.18,36) одећу простиру деца уместо одраслих који Га поздрављају као Помазаног земаљског царства. Тако да је свечани улазак у Јерусалим, који је истовремено и пут Спаситеља према добровољним страдањима и смрти, слика постављања Цара славе у Његовом Царству. Сам Јерусалим је слика благословеног Божијег Царства, небеског Јерусалима. Зато се на иконама представља тако празнично и раскошно.

-Значење икона

(слика)

Ток:

1 Уводна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Тропар Васкрсења Лазаревог

2 Преглед

Кажите Ђацима да се подсете приче о Васкрсењу Лазаревом и Исусовом уласку у Јерусалим и да у свом личном дневнику наведу конверзацију или догађај из приче који ће их подстаћи да размисле о нечему, или им нешто открити.

3 Улазак у Јерусалим

Прочитајте од Успенског/Лоског: Улазак у Јерусалим

Ђаци треба да виде најмање једну икону кад заврше читање, да би видели о чему су читали. (Можете наћи 2 различите у Изворима, или искористити једну или више сопствених.) кажите Ђацима да истакну различите групе људи на икони и било какву информацију о томе шта и зашто раде.

Почетак дискусије

На табли направите 2 колоне: прва излаже особу или групу особа нађених на икони; друга описује шта раде. Ово, икона и цитати из личних ђакских дневника ће помоћи у дискусији која следи.

Питања за дискусију

-опишите интеракцију Исуса и гомиле кад је ушао у Јерусалим.

-шта мислите да је наглашени мотив дела сваке личности или групе особа на икони?

-како бисте ви реаговали на овај неуобичајени улазак? Зашто?

-Мислите ли да је већина људи из гомиле разумела зашто је Исус дошао у свет? Да ли су њихова очекивања у складу са Његовим речима којима их припрема за своју скору издају и смрт?

Белешка: Нека Ђаци сами дају одговоре на ова питања. Нема стварно тачних или погрешних одговора.

6 Активност

На постеру, користећи једну особу у разреду као пратиоца, користите наводе из Матеја (21-26:5) и Луке (19:28-22:2) да нагласите догађаје из Јеванђеља од Исусовог тријумфалног уласка у град Јерусалим до ноћи страдања, и назначите догађаје (или посебне одељке) који указују на Његово хапшење и суђење.

7 Резиме

Замолите ђаке да унесу кратку молитву коју су били покренути да запишу као резултат ове лекције. Могу ставити неку која им указује на правац изучавања Велике недеље, подсетник значаја прославе Лазареве суботе/Цвети.

8 Завршна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Тропар Васкрсења Лазаревог

Лекција 3

Преглед:

Током прва 3 дана Велике недеље, Христос завршава своје говоре у Јерусалиму. Он отворено говори о себи и свом другом доласку. Кроз Његова дела и речи учимо шта се очекује од оних који желе да уђу у Царство.

Циљеви:

До краја ове лекције, ученици треба да:

-испитају и одреде теме лекција које је Исус дао својим делима и речима током прва 3 дана Велике недеље: Чишћење храма, Парабола о смоквином дрвету које није имало плод, Парабола о 10 девојака и Прабола о талантима

-Упореде и супротставе каква очекивања је имао Исус у вези даљег живота Његових следбеника а како они стварно живе

-Објасне како поуке које је давао између свог уласка у Јерусалим и издаје јасно дефинишу како хришћани морају живети у стању приправности

материјали:

-табла 4.48х6.72цм

-лични дневник (да се користи у свим сесијама)

-Света Писма

Извори:

-Водич ка Великој недељи и Цвети

-службе женику Велике недеље (Јутрења Великог и Светог Понедељка, Уторка и Среде, са 1.часом, јутрењем, вечерњем и Литургијом Великог Четвртка, од В.Рев.Пола Лазора и Пола Гарета

Док стојимо у цркви на Цвети увече, потопљени смо у мрак. Ово је крај. Видели смо светло: Христос је победио мрак смрти васкрснувши свог пријатеља Лазара. Он је тражио-и примио-узвике о свом Царству од свог израелског народа: "Осана во вишњих. Благословен Који долази у име Господње". Високо смо држали подигнуте гранчице и прихватили смо Његово Царство. Али сада, гранчице леже кући, а ми стојимо у мраку. Крај је дошао.

Прва 3 дана Велике недеље

Прва 3 дана Велике недеље се у Цркви представљају као "Крај". Исус је ушетао усред оних који хоће да му узму живот.Искусио је дубоки бол (Јн.12,27). Упркос тријумфу за викенд Цвети, који је потврдио резултат Његовог страдања чак и пре него што се десило, Господ је већ о томе рекао својим ученицима: ...да њему ваља ићи у Јерусалим и много пострадати од старешина и првосвештеника и књижевника, и убијен бити, и трећи дан да ће устати.(Мт.16,21)

Дошао је тренутак истине. Исус више није говорио народу из чамаца или у селу. Отворено је говорио у самом Јерусалиму. Супротставио се својим непријатељима и јавно их изобличио.

Обраћајући се верским вођама и проучаваоцима Божијег Закона, фарисејима, књижевницима и старешинама, Исус их је назвао лицемерима, слепцима, убицама и лажовима.

Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу оне који би хтели. (Мт.23,13)

Ушао је право у храм и очистио га од непоштених мењача. Оштро им се обратио: "Написано је, Дом мој-дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку (Мт.21,13). одговорио је на сва питања која су му вође давале да би "га ухватили у речи (Мт.22,15). Осудио је смокву која није дала плод. Говорио је и чинио са велико хитношћу:

Сада је суд овом свету, сад ће кнез овог света бити избачен напоље. (Јн.12,31)

Моменат истине је открио да је чак и тамо где се очекује највећа вера и исправност, свет био под влашћу зла. Месија је дошао да инаугурише Ново доба.

Службе женику

На Цвети увече почињу службе Велике Недеље. Дуга читања из Јеванђеља током ова 3 дана откривају цео садржај последњих Христових говора. У њима је далеко од "слатког Исуса" како се популарно излаже. Говори са јасноћом о крају овог века.

А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, до Отац мој сам...Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. (Мт.24:36, 42)

Суд и крај

Видимо грех и мрак који тријумфују у овом свету пре нас док пратимо Христа који се ближи крсту. Прва три дана ове недеље, прочитаним Јеванђељем на Литургији Пређеосвећених дарова, "крају" сваког литургијског дана-када "светлост Христова просвећује све"-открива се тема читавог дана.

У Понедељак тема је једноставно Крај: "Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи" (Мт.24,3-35)

У Уторак се подсећамо на будност и бригу која се захтева од свих хришћана кад чујемо Христове параболе о 10 девојака и талантима, и испуњавамо се "светим страхом" док слушамо Његово пророштво о Последњем Суду (Мт.24:36-26:2).

У Среду слушамо о блудници која је помазала Христове ноге да би Га припремила за сахрану и о Јуди који осуђује немилосрдно њено дело милосрђа (Мт.26,6-16). Заиста, "Светлост је дошла на свет, а људи више заволеше таму него светлост, јер њихова дела бијаху зла" (Јн.3,19). И тама доноси суд.

Суд је тема делова из Јеванђеља која се читају у тами сваке вечери на јутрењу.

у Понедељак слушамо о неплодној смокви коју Христос проклиње и чини да се осуши (Мт.21,18-43); у Уторак, о слепом и лицемерним фарисејима (Мт.22,15-23,39); и у Среду, о коначном одбацивању Христа: "сад је суд овом свету" (Јн.12,17-50).

Две теме о мраку и суду се комбинују са тропаром који се пева у Понедељак, Уторак и Среду на јутрењу:

Стражите! Женик долази у поноћ, и благо оном слузи кога затекне будног; и тешко оном кога нађе немарног.

Стражи дакле, душо моја, немој да те савлада сан, да не би била предана смрти и избачена из Царства.

Но пробуди се кличући:

"Свет, свет, свет си Боже наш, Богородицом помилуј нас!"

Поноћ је за нас време да будемо будни, да пазимо и да се молимо. Ноћно време "овог света" је кад тражимо долазак Царства Божијег. Парабола о мудрим и лудим девојкама које су изашле у сусрет женику чини основу овог посебног тропара на почетку јутрења сваког дана. Десет девојака излази у сусрет женику. Нису сигурне када ће доћи. Пет је узело довољно уља за своје лампе, пет не. Пет које су дошле неприпремљене су морале да се врате да купе још уља. У поноћ, док су оне отишле, женик је дошао и девојке које су биле спремне ушле су у брачне одаје са њим где почиње весеље. Брачна одаја је Царство небеско. Женик је Христос. Он долази у час кад се најмање очекује. Морамо "дакле, пазити, јер не знамо дана ни часа" (Мт.25,13)

Обзиром на овај посебни тропар, јутрења прва 3 дана Велике недеље се обично зову "Женикова служба". Она се обично служи у очекивању вечери Недеље, Понедељка и Уторка. Кроз службе не можемо заборавити да је Христос Женик који долази Бог, Бог који је створио човека у почетку и који сада долази да учини све за његово спасење у својој љубави према људском роду. Он стално захтева да му узвратимо љубав, и да према другима покажемо исту милост коју Он показује према нама. На Велики и Свети Четвртак слави се последња од Женикових служби, и ту видимо витални хришћански захтев за љубављу да се ставља на коначни тест. Последњи пут певамо егзапостилар који прави једину везу са свим службама прва 4 дана Велике Недеље.

Видим украшену Твоју брачну одају, Спаситељу, али немам свадбено рухо са којим бих ушао. Даваоче светлости, просветли рухо моје душе и спаси ме.

Посебна песма, која се пева близу краја службе, говори нам у ствари, да у нашој садашњој држави нисмо спремни да сусретнемо Господа. Нема одаје за понос, неосетљивост, или пребројавање наших добрих дела. Морамо се покајати, нпр. имати унутрашњу промену мисли и срца раније да би могли ући у Царство.

Вечера и издаја

Прва 3 дана Велике недеље се завршавају тајном издајом Христа од стране једног од Његових ученика-Јуде. Чак и после Његовог тријумфалног уласка У Јерусалим, Христос наставља да се ноћу повлачи из града. Због страха од народа, старешине не смеју да Га ухапсе и он је преко дана у граду. Било је неопходно да га изда један од Његових пријатеља да би старешинама открио локацију где ноћу пребива као и Његов идентитет у групи. Јуда је испунио ову потребу.

Овог дана, почетак Великог и Светог Четвртка, док са Христом заједно улазимо у одају са славним апостолима да учествујемо за Његовим столом, видимо безбожног издајника Јуду који седи за столом без свадбеног руха. Тропар овог дана каже:

Јегда славни ученици на умовени вечери просвјешчахусја, тогда Јуда злочестивиј среброљубијем недуговав омрачашесја, и безаконим судијам Тебе праведнаго судију предајет, вижд имјени рачитељу сих ради удављеније употребивша: бјежи неситија души, учитељу таковаја дерзнувшија, иже о всјех благи Господи, слава Тебје! (Кад се славни ученици за време Вечере умивањем просвећиваху, тада се безбожни Јуда, болујући од среброљубља, помрачиваше и Тебе, праведнога Судију предаје неправедним судијама. Љубитељу новца, погледај онога који се због тога обесио; бежи од ненасите душе која се дрзнула да тако поступи са Учитељем. према свима добри, Господе, слава Ти!)

Схватамо да све ствари о којима смо чули и искусили ове недеље, све ствари које смо позвани да урадимо и да узмемо достојног учешћа за столом Господара, нису могуће без Христове милости и помоћи. И сад стојимо у продуженој сенци Распећа. Јуда је изабрао своје. Обесио се жалећи, а Христос је у рукама безаконих људи.

Шта је нагнало Јуду да учини ово страшно дело? По Цркви, мотив је похлепа за новцем и општа љубав према загушујућим задовољствима овог света. Јуда је имао исту прилику да буде са Исусом и да учи код Његових ногу, али је "одбио да разуме", као што се каже у црквеним песмама. Све ово је дао за 30 сребрника. Питање на које остаје да одговоримо је: Колико је нама Христос важан у животу? Да ли ми користимо одговарајуће предности свих датих нам прилика да живимо у Њему и учимо о Њему у Цркви?

Крај постаје наш крај ако ми, такође, учествујемо у одбијању Светлости и Живота света, или продаји Господара свега да би задовољили своје сопствене, егоцентричне мотиве.

Процедура

1 Уводна молитва

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, Који си свуда и све испуњаваш, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси Благи, душе наше.

2 Параболе

Кажите Ђацима да раде у групама од по 2-3 користећи Извор Мој водич за Велику недељу и Цвети, да би се подсетили парабола о којима је Христос говорио. замолите волонтера да прочита причу о талантима из Библије: Мт.25,14-30.

Почетак дискусије

Замолите ђака да на табли запише листу активности које је разред предложио које се могу практиковати да би их ставили у "стање приправности". Ђаци ту могу ставити и оно што је требало, а нису испунили људи у параболама.

Питања за дискусију

-опишите важност налажења путева за повећање наше наде и спремности.

-Шта нас може удаљити од чињења потребног?

-размислите о нивоу наде и спремности које неко има за венчање или неки други велики догађај у животу. Упоредите то са нивоом за улазак у Царство Божије.

5 Читање

Заједно прочитајте следеће:

Кад год је Исус говорио о крају садашњег века, Последњем Суду, и свом Другом Доласку, говорио је са апсолутном убеђеношћу да ће се ови догађаји десити, и зато је ставио акценат на спремност и пажњу. Реч "пази" у Исусовим речима и параболама се односи на последње дане. "Стражите, дакле, јер не знате када ће доћи господар куће: увече или у поноћи или у пој петлова или ујутру" (Мк.13,35) "Тај дан" ће доћи изненада; дакле "бдите, у свако време" (Лк.21,34) "Јер у који час не мислите доћи ће Син Човечији" (Мт.24,44) Из Христова страдања, Веселин Кесић, СВС, Прес, 2004.

6 Размишљање о прочитаном

Замолите ђаке да размотре и продискутују сопствено разумевање значења речи "стражите" где се појављује у прочитаном одељку. Да ли има физичка, духовна и емотивна значења? Ако да, наведите нека? (Нека сами дају одговоре.)

7 Резиме

Замолите ђаке да напишу 2 конкретна доступна решења за пораст њиховог нивоа спремности.

8 Завршна молитва

Стражи дакле, душо моја, немој да те савлада сан, да не би била предана смрти и избачена из Царства, но пробуди се кличући: Свет, свет, свет си Боже наш, помилуј нас Богородицом!

Песма из служби Женику Велике недеље

Видим украшену Твоју брачну одају Спаситељу, али немам свадбено рухо са којим могу ући. Даваоче светлости, просветли рухо моје душе, и спаси ме.

Белешка:

Пошто "рухо" није уобичајени термин, Ђаци могу бити заинтересовани то да забележе, да се у овој песми рухо односи на нешто што покрива спољашњост, или одећу. Ако време дозволи, замолите ђаке да размотре зашто можемо замолити свог Спаситеља да обасја рухо моје душе

Велики Понедељак, Уторак, Среда

 

Литургија Лазареве суботе

-Васкрсење Лазара Јован 11,1-45

Јеванђеље на јутрењу Цвети

Улазак у Јерусалим Мт.21,1-11, 15-17

Јеванђеље на Литургији Цвети

 

Помазање у Витанији и улазак у Јерусалим Јн.12,1-18