Богородица 18+

Радионице 1, 3 и 5 су дате уз наставне јединице (и то 1 овде у трећем разреду, 3 у првом разреду и 5 у четвртом). Овде се налазе радионице 2 и 4).

2.

 

ЛЕКЦИЈА

УЛАЗАК/УВОЂЕЊЕ БОГОРОДИЦЕ/ВАВЕДЕЊЕ (4. децембар)

Преглед

 

Маријина светост и чистота

 

 

 

Крајњи циљеви:До краја лекције, ученици би требали да:

 

повежу догађај Богородичиног уласка у Храм са 45. Псалмом (стих10-15)

опишу четири жене, светитељке Цркве, чија је служба Богу била изразита и које имају нешто заједничко са Богородицом

упореде иконе посвећење Христово у Храму са оном уласка/увођења Богородице у Храм

 

 

 

 

Материјали:Библија – 45. Псалам

Икона улазка/увођења Богородице у Храм

Икона Христовог посвећења у Храму

Литургијске празничне химне

Књига икона

Папир

Оловка

 

 

 

Извори:

Предвиђени:

Улазак Богородице (скица)

Икона посвећења (Сретења) Господа нешега

Улазак Богородице (прича - 18+)

Улазак Богородице (белешке)

Секундарни/алтернативни:

Улазак Богородице/Ваведење – икона

Улазак Богородице/Ваведење – литургијски текстови

Књига икона (слике)

ТОК НАСТАВЕ

 

1Уводна молитва

Тропар празника глас 4:

 

Данас је преднацрт Божијег благовољења, и

проповед људског спасења; у храм Божји јавно се

Дјева уводи, и Христа свима наговештава. Њој и ми

Из све душе кликнимо: радуј се испуњење Творчева

Домостроја.

 

 

Кондак празника глас 4:

 

 

 

Пречисти храм Спасов, скупоцена одаја и Дјева,

 

свештена ризница славе Божије, данас се уводи у дом

Господњи, и благодат се са њом уводи, која је у духу

 

 

 

2. Празнична прича/Прича о празникуПрочитајте заједно причу (налази се у делу са изворима):

Марија улази у Храм и касније она сама ''постаје'' најчистији храм Спаситеља добровољно пристајући да Га носи у својој утроби. На овај начин она постаје ''испуњење Творчева Домостроја'' – ова последња реч се односи на Његов план за наше спасење.

 

3. Дискусија о Псалму Прочитајте заједно Псал.45,10-15. Дискутујте: Како ове речи предсказују догађај Маријиног уласка у Храм? (Црква схвата да се жена односи на Марију. Она на посебан начин улази у Божију палату. Користећи реч из Тропара, могли би да кажемо да су стихови овог псалма ''увод'' Маријиног улазка у Храм.)

4. Икона празникаПогледајте заједно две иконе: Маријиног улазка у Храм/Ваведења и Христово посвећење Храму. Користите Књигу икона да упредите. Догађај Маријиног улазка у Храм је ''предсказање'' каснијег Христовог посвећења. Тим догађајем се поштује старозаветни закон (сваки син првенац је морао по закону да буде посвећен.) Али то је такође испуњење, као ошто Симеон објављује када поистовећује дете Исуса као Месију кога је он и јеврејски народ очекивао.

5. СветитељкеПоделите учеснике на четири групе. Доделите свакој групи једну од следећих светитељки: Нона/Нина, Параскева (Нова), протомученица Текла и Евпраксија. Детаљи се налазе/су обезбеђени у Белешкама у изворима.

 

Тражите да свака група размотри кратке белешке о Светитељкама. Групе такође могу да примете да прича сваке жене има сличности са Богородичиним животом. (Нека општа места су предложена у Белешкама у делу са изворима, али групе могу да дођу/да се појаве са различитим/неким другим.)

Пошто открију/сазнају о својим светитељкама, окупите их поново као целу групу/разред и дозволите свакој групи да исприча о својој светитељки. Употпуните дискусију подсећањем да су многе жене позване на важну службу Богу и Црква их прославља зато што су успеле у томе.

Иако је улога Богородице у Божијем плану јединствена и непоновљива, сви ми имамо место у том истом плану. Свети, нарочито многе светитељке, истичу се као примери пошто тежимо да испунимо део плана који је Он створио за сваког од нас.

 

6. Завршна молитва
Тропар празника – 4. глас

Кондак празника

 

 

 

ПРЕОПУЧЕНИ ТЕКСТОВИ

Улазак Богородице (прича 18+)

Знамо да су Јоаким и Ана били веома стари када се Марија родила. Били су пресрећни да имају дете, али их је анђео посетио и рекао им да њихово дете има посебну судбину. Не би је имали још дуго уза се.

Мора да је било тешко овим старим људима да се одрекну детета кога су тако дуго чекали. Она не би била ту да их орасположи у њиховим последњим годинама или да разгали њихов дом својом игром и смехом. Али су знали да она треба да се припреми ако жели да буде спремна да учествује у Божијем плану. Обећали су Богу да ће је довести у Храм где би је свети људи учили да се моли и живи по вољи Божијој/живи на начин који је угодан Богу.

Дуго су размишљали о најбољем начину да доведу Марију у Храм. Јоаким је желео да је води кад је имала две године, али је Ана осећала да треба мало да сачекају да јој не би толико недостајали и да би имали времена да буду са њом. Тако да када је Марија напунила три године, њени родитељи су отишли са њом у Храм заједно/у пратњи пријатеља и рођака који су носили свеће и певали да се Марија не уплаши.

Иако је била врло млада, Марија је пошла сама уз степенице. На врху ју је сусрео свештеник Захарије у живопосној одежди. Није била уплашена и није плакала за родитељима да је воде кући.

Нешто неочекивано се десило. Захарије је увео Марију у ''Светињу над Светињама'', делом Храма толико светом да је само свештеник улазио и он само једном годишње. Можемо да замислимо шок/изненађење код људи који су дошли са Маријом гледајући девојчицу како је спроводе/доводе у свето место.

Марија је провела у Храму дванаест година. Свети људи су је учили и припремали да служи Богу. Онда када је ушла у девојаштво, верена је за Јосифа. Касније би се Јосиф бринуо о њој и Сину Божијем, Исусу Христу, кога би она родила.

Улазак Богородице - белешке

Прича о Маријином уласку у Храм као веома мале девојчице подсећа нас да је она била од Бога одабрана за њену посебну улогу/задатак као Богородица или давалац живота. Прича је део Црквеног Предања пре него Новог завета. Али смо ми припремљени за то у пророштвима Старог завета, нарочито у Књизи пророка Исаије и у речима Псал. 45,10-15.

Тропар празника нам говори да се Дјева ''уводи у храм Божији''. Ово наравно је догађај/искуство који она дели са Исусом Христом, чије посвећење у Храму је такође празник Цркве/црквени празник. Марија је једино људско биће/створење које дели ово са нашим Господом. Кондак празника описује саму Марију као ''пречисти храм Спасов ''. Њеним слагањем/прихватањем са планом Божијим, она не само да улази у Храм већ постаје храм, боравиште Бога. Речима Кондака она постаје ''насеље небеско''.

Ми смо позвани да будемо ''пребивалиште'' Духа Светога. То је оно штзо тражимо у једној од најпознатијих молитви Православне Цркве:'' Царе небесни, Утешитељу, Душе истине, Ризницо добара и Даваоче Живота, ДОЂИ И УСЕЛИ СЕ У НАС, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Исто тако смо позвани на службу Богу, као што је и Марија, иако је њена служба била јединствена и никад неће бити поновљена/никад се неће поновити или једнака (са неком другом). Сесија даје учесницима шансу/могућност да науче о четири светитеља који имају нешто заједничко са Маријом. Прва је Нона/Нина, која је била и домаћица и духовни пример свом сину Светом Григорију Богослову. Такође је превела свог мужа паганина у хришћанство. То нас подсећа на слику Богородице на икони Рођење Христово, охрабрујући Јосифа да одврати/одбаци своје сумње и верује у божанско Христово рођење.

Друга светитељка, Параскева(Нова), обратила је пажњу/слушала је речи Господње као и Марија. Као и Марија одрекла се свог начина живота да би се томе посветила.

Протомученица Текла се такође променила слушајући Реч Божију. У њеном случају тајним слушањем/праћењем проповеди апостола Павла.

Евпраксија је била примамљена монаштвом. Њена мајка је морала да је се одрекне/да је напусти/да је жртвује. Она не би дуго била део њене породице. Наравно Марија се одрекла/жртвовала свог Сина и њени родитељи су морали да је се одрекну/ је жртвују кад су је одвели у Храм да се припреми за своју велику судбину Богородице.

4.

 

 

ЛЕКЦИЈА

 

 

 

 

УСПЕЊЕ/УСНУЋЕ БОГОРОДИЦЕ

 

 

 

 

 

Преглед

Наше спасење и Христова савршена љубав

 

 

 

 

 

 

 

Крајњи циљеви: До краја лекције, ученици би требали да:

препричају причу о Успењу Богородице као радостан а не као тужан

догађај

објасне зашто кажемо да је Богородица уснула а не умрла

препознају речи ''успење'' и ''починак/спокој'' као друга слична имена/називе за празник

прегледају текстове Старог завета који се читају на бденију празника и како су повезани са празником

демонстрирају/покажу разумевање иконе празника

 

 

 

Материјали:Одломци из Библије: Постање 28, 10-17; књига пророка Језекиље 43, 27-44,4

Приче Соломонове 9, 1-11

Икона Успења

Прича о Успењу Богородице заснована на традиционалном извору/предању

Књига икона

Литургијски текстови /богослужбени

 

 

 

Извори: П редвиђени:

Успење – литургијски текстови (Тропар глас1., Кондак глас 2.)

Изборни:

Икона Успења

Прича о Успењу Богородице,

Књига икона

 

 

 

ТОК НАСТАВЕ

 

 

Уводна молитва

Тропар Успења глас 1:

 


У рођењу си девство сачувала, у смрти свет ниси

оставила, Богородице. Прешла си у живот, будући

Мати Живота, и молитвама твојим избављаш од

Смрти душе наше.

2. Прича - Уснуће БогородицеПрочитајте причу о Успењу (налази се у изворима):

Након читања погледајте поново Тропар. Укажите одељењу на два чуда везана за Богородицу која се пореде. Као прво, родила је сина иако није било (људског) оца – она је ''сачувала своје девичанство''. Као друго, иако је ''заспала/уснула'' или умрла, она живи у Царству Божојем. Оба нам показују Божију величину/моћ. Питајте ученике ''Шта нам Тропар говори шта Марија сада у Царству ради?'' (Моли се за нас.)

Дискутујте о значајном месту које Марија заузима у животу у традицији Цркве и како њено успење то одражава.

3. Икона Успења
Погледајте икону празника и користећи опис из Књиге икона објасните детаље. Питајте ученике на који начин икона показује да је Маријина смрт посебна. (Како књига указује, Христос је представљен како узима Своју Мајку, чије су душа и тело поново сједињени, радије на Небо него да је остави да лежи у гробу. Ниједно људско биће не дели ову посебну Маријину судбину. Знамо да је и нама обећан вечни живот ако живимо по Божијој вољи као Марија/као што је Марија.

По неким традицијама благосиља се цвеће за празник. Некад се у дане Богородичиних празника украшава цвећем икона Богородице. То нас подсећа на посебно место које Богородица има у нашем животу и да ми славимо ову посебну жену која нам је рекла:''зваће ме блаженом сви нараштаји.'' (Лк.1,48)

4. Изучавање текстова
На празничном бденију одређена су читања из Старог завета. То су: Пост. 28,10-17; Језек.43,27-44,4; Прич. 9,1-11. ови делови су о: Јаковљевој лествици, затвореној капији храма и мудрости. Ово су све предочења Богородице. Прочитајте их заједно. Као такве, друге слике из Старог завета се широко употребљавају у нашој химнографији да опишу Богородицу. Дискутујте како се наше поштовање Богородице изражава у Цркви, посебно што о томе говоримо у овој лекцији.

5. Доживљавајући тугу Успење Богородице је главни празник Цркве. Као такав има пре радостан него тужан значај. Мада када изгубимо вољену особу ми доживљавамо тугу/жалост. Људи имају различита искуства са тугом/болом и као одрасли од нас се понекад очекује да се ''носимо'' са тим. У Цркви смо позвани на тугу наде. То је често тешко стећи/остварити и свет види тугу као стање очајања. Свети Павле нам поручује 1.Сол. 4,13-14.

У овом расположењу и са разумевањем да се у америчкој култури туговање често игнорише или не изражава/не показује започињемо дискусију о жалости. Питања и тврдње која следе су одређени само као почетни импулси за дискусију. Свака гупа може да напише своја искуства, било лична или као заједничка.

Како се Црква носи са смрћу?

Иако је расоложење наших служби за умрле тужно, оне нису без наде. Црква схвата да смо тужни, да драга особа више неће физички бити присутна, али Христос нам нуди наду, наду у вечни живот који неће проћи. Молимо се за умрле јер Бог постоји ван времена и тражимо/молимо да се Бог непрекидно сећа наших драгих. Ми не тешимо себе узалудно на тај начин већ уздижемо наше драге Оцу. Црква служи помене после смрти и годишњице. Ми не заборављамо и молимо се да ни Бог не заборави.

Како се туга показује/изражава?

Људи често испољавају жалост тугом. То може да се манифестује депресијом, немогућношћу да се суочимо са једноставним задатком, отуђењем, преувеличавањем потреба. Могло би бити корисно дискутовати о начинима како да се ''позабавимо'' собом и другима када тугујемо. Људи могу да деле ствари што им помаже или чак ствари које нису биле од помоћи када су туговали. Дар молитве и утехе укључује и физичку и емотивну подршку и огроман је поклон у жалости.

 

 

6. Завршна молитва

Кондак Успења глас 2:

 

 

 

Богородицу која молити се не престаје, и непроменљиву

 

наду у заступањима, гроб и смрт не могаху задржати.

Јер као Матер Живота, ка животу пресели, Онај који се

уселио у утробу увекдевствену.

 


ПРЕПОРУЧЕНИ ТЕКСТОВИ

 

 

 

 

ПРИЧА О УСПЕЊУ БОГОРОДИЦЕ

 

Већ смо чули за многе догађаје из Богородичиног живота. Знамо колико ју је њен син Исус волео. Читамо о упутствима које је он дао Јовану, да брине о Марији као о својој мајци. Након Христове смрти, васкрсења и вазнесења Марија је живела у Јовановој кући близу Јерусалима. Проводила је дане помагајући сиромашним/сиротињи и онима у беди. Такође је охрабривала апостоле у раду који им је Христос оставио. Била је ''мајка'' свима њима. Марија је током дана проводила сате у молитви и богослужењу. Често је сама одлазила да се моли на Маслинску гору као и њен Син. Док се молила сећала се дивних чуда и излечења које је Он чинио пред људима. Осим што се сама молила, Марија се молила заједно са апостолима и са свима онима који су волели Христа. Она је свима била пример. Она показује шта значи волети Бога и следити Његове заповести. И у њој би се могла видети радост која долази бивајући у Његовој близини. Једног дана када се Марија молила на Маслинској гори, анђео јој је рекао да ће убрзо умрети. (Знамо за многе светитеље који су имали велики дар да знају када ће умрети. То им даје време да се припреме за своју смрт, и за сусрет са Богом.) Тако да када је Марија чула речи анђела нија била ни тужна ни уплашена. Хтела је да буде са Богом. Била је спремна да угледа поново лице свог Сина. Отишла је кући код Јована да се припреми за своју сахрану и да се увери да ће бити сахрањена у Гетсиманији/

 

Гетсиманском врту поред Маслинске горе. То је било место где су њени родитељи Јоаким и Ана сахрањени. (Ту је данас предивна црква која је подигнута поред четири гроба.) Док је Марија лежала, полако умирући, апостоли су се окупили око ње. Само Тома који је био далеко није био присутан. Остали су плакали од туге јер више Марија неће бити са њима. А ипак били су срећни и спокојни, јер је она сама била срећна и спокојна. Благословила је сваког од њих и рекла им да наставе свој рад смело и храбро. Кад је умрла, апостоли су чули песму анђела. Видели су блистав зрак који јој је покрио лице и осетили су сладак мирис који се ширио из њеног тела. Апостоли су носили Маријино тело на једној узвишици која се понекад називала одар ка Гетсманијском врту. Како су одлазили, гомила их је пратила и певала док је носила свеће. Марија је сахрањена у гробу у Гетсманији, баш као што је тражила. Рекли смо да апостол Тома није био са апостолима када је Марија умрла. У то време је проповедао Јеванђеље у Индији. Када је чуо да вољена Богородица умире, пожурио је назад да буде са њом и са браћом апостолима. Док се вратио Марија је већ умрла и сахрањена. Тома се ожалостио. Тражио је од других апостола да га пусте да је види и да се поздрави са ''мајком'' коју је веома волео. Апостоли су заједно отворили гроб. Били су изненађени када су открили да Маријино тело није у гробу. Била је само њена одежда у које је била прекривена и осетио се исти онај дивни мирис као кад је умрла. Апостоли су молили Бога да им покаже где је однето Маријино тело. Како су се молили видели су Марију у рају, окружену анђелима. Захвалили су Богу великом радошћу. Сада су знали да је Марија поново са Сином. Чак иако је Марија умрла као свако људско биће, није остала у гробу као свако други. Њен Син ју је узео да дели вечни живот. Зато зовемо њену смрт ''успење'' или ''уснуће'' – зато што то није дуго трајало, као код већине смрти људи. Ми се радујемо Маријиним присуством у Царству са Сином. Она је прва део Његовог обећања да сви Његови драги/љубљени – сви ми – можемо да делимо такође тај живот/суделујемо у том животу.