Хришћанско схватање историје

Аутори: Радомир Маринковић, Душко Максимовић

 

Школа / разред

                       IV

Наставник

 

Наставна тема

Хришћанско схватање историје

Наст. јединица и број часа

[2.]Хришћанско схватање историје (старојелинско и савремено)

Тип часа

Обрада новог градива

Облик рада

Фронтални

Наставне методе рада

Метод усменог излагања и дијалошки метод

Образовно-васпитни циљеви часа

Схватити да је историја процес који има свој почетак у акту стварања света, а крај у успостављању Царства Божијег – система у коме је побеђена смрт; усвојити хришћански поглед на историју као на начин Божије бриге о палом људском роду; усвојити схватање да је сваки историјски догађај део тог великог процеса историје или Божије бриге, тј. да не постоји у историји слепа случајност; схватити да Бог у историји делује преко конкретних људи, али само када они то слободно желе, а никако путем присиле; сазнати да је античко, али и савремено схватање историје, као и схватање неких других религија потпуно супротно хришћанском.

 

Подстаћи ученике да активно учествују у дешавањима у свету који их окружује, али увек тако да њихово учешће буде у сагласности са вољом Божијом; помоћи им да развију способност да анализирају појаве у историји и одређују се према њима.

 

Јачати веру да Бог човеку није одредио улогу пасивног посматрача, већ активног ствараоца историје, Божијег сарадника у владању светом; развити осећање да човек није немоћан пред светским догађајима; усадити им веру да судбина у оном смислу како се данас схвата, не постоји; утврђивати осећање радости због краја историје који ће наступити Другим Христовим доласком.

Наставна средства

Табла, креда, икона, текст (Свето Писмо)

Литература

1. Мидић, Игњатије, Православни катихизис за III и IV разред средњих школа, Београд, 2006.

2. Пено, Здравко, Катихизис – Основе православне вере, Никшић, 2002.

3. Мидић, Игњатије, Есхатон као узрок постојању Цркве, Саборност

Ток часа

 

Уводни део (5-10 мин.)

Уписивање Часа.Молитва Господња. (Символ Вере) Упознавање ученика са темом. У разговору са ученицима покушавамо да се присетимо шта Библија каже о постанку света. Да ли је по Библији свет вечан, или има свој почетак? Ко је последњи створен у низу Божије творевине? Да ли је Бог човеку, као круни створеног света, дао неку заповест и коју? Како схватити Божије речи упућене првим људима: „... и напуните земљу и владајте њоме“? Да ли је било ко други добио такву заповест? Ако је Бог човеку наменио улогу помагача у владању светом, да ли човек има апсолутну слободу да утиче на стварање историје, или га Бог некако ограничава?

Централни део (25-35 мин.)

Ученици проналазе у 1. Књизи Мојсијевој тзв. „Протојеванђеље“. Види ли се из тог стиха да Бог не препушта свет самом себи? Цела старозаветна историја ће садржати припремне кораке за остварење овог Божијег обећања. Којих догађаја из старозаветне историје се нарочито сећамо? Катихета подсећа ученике да су прве генерације људи имале још увек јасну представу о Богу, али се временом та представа све више кварила. У време којег старозаветног патријарха се вера толико искварила да је још само он са породицом правилно веровао? О ком народу Бог нарочито брине? Шта значи израз „изабрани народ“? Да ли је Бог бринуо само о том народу, или је бринуо и о другим народима? Да ли у Старом завету има доказа о томе? Прочитати у Књизи пророка Данила (глава 1, 1 - 2; глава 4, 1 – 3; гл. 5, 17 – 31) цитате који говори о Навуходоносору, као и у Посланици Римљанима, (гл. 2, 11 – 16; гл. 3, 28 – 30) цитате који говори о природном моралном закону да би ученици схватили да је Бог кроз историју бринуо о свима, само на различите начине. Катихета потом објашњава да су антички народи историју схватали углавном као редослед догађаја на које људи не могу да утичу, већ само богови. Пошто су углавном веровали да је свет вечан, нису се ни трудили да проналазе дубљи смисао у историјским догађајима. Они су за њих били нужност јер је таква била воља богова. Историја зависи од богова, њихових хирова, међусобних обрачуна итд. Ученици се потичу да илуструју примерима вероучитељово објашњење: Наведите које се приче из грчке или римске митологије сећате, а из које се види да људи не утичу на догађаје, већ само богови? У ком античком књижевном делу се то јасно види? Шта се дешава са људима који су се успротивили вољи богова, попут Ниобе или Прометеја? Ученике навести да закључе да је основна разлика између библијског и старогрчког схватања историје у томе да први види историју као пут за остварење Божијег обећања о Спаситељу, док други не види смисао историје у будућим догађајима.

Потом ученике мотивишемо да размисле како данас људи гледају на смисао историјских догађаја и понуде своје одговоре и аргументе за то. Да ли је модерно схватање ближе старозаветном или античком? Каква је сличност између модерног и 
античког? Навести ученике или им помоћи да примете те сличности. Шта је слично у исламском и старогрчком схватању судбине? Навести ученике да закључе да у оба система човек представља само играчку бога или богова која нимало не утиче на свој живот, као ни на догађаје око себе. С ученицима затим повести разговор о истом проблему у садржајима које су учили у другим предметима и оним које стичу из сопственог искуства: Како је Андрић у роману „На Дрини ћуприја“ објаснио равнодушност муслимана према догађајима који се око њих збивају? Који филозофски системи негирају постојање Бога? Како на смисао историјских догађаја гледају ти системи? Да ли постоје системи који признају постојање Бога, али искључују Његову улогу у историји? Познајемо ли људе који „верују“ у Бога, али мисле да је Он само неми посматрач догађаја на земљи? Како се зове такво схватање Бога? (деизам) Да ли познамо људе који сматрају да се Бог меша у животе обичних људи на исти начин као што су и антички богови? Када се најчешће може приметити да људи тако мисле? Да ли сте имали прилику да чујете од обичних људи да размишљају о томе у којој мери Бог утиче на животе људи? Да ли се том темом бави неко кога познајете? Да ли се о томе говори у неком роману, приповетки или песми коју сте читали? Пише ли нешто о том проблему у било ком вашем уџбенику?
Катихета врши поређење античког и модерног схватања историје у смислу да побројава суштинске сличности: слаба или никаква свест о активној Божијој улози у овосветским догађајима; ако се Бог и меша у животе људи, то чини искључиво када даје и одузима живот; историја се не доживљава као процес који има виши циљ, а о крају историје се говори евентуално у оквиру приче о еколошкој или нуклеарној катастрофи.

 

Завршни део часа (5 мин).

Рекапитулација. Катихета препоручује ученицима да као домаћи задатак размисле о томе како ми хришћани гледамо на историју. Да ли у Символу вере постоје реченице које говоре о будућим догађајима? Да ли се у Молитви Господњој говори о неком будућем догађају? Како се зове новозаветна књига која говори о догађајима који се још нису збили?