Теологија православне уметности (конкретни примери у сликарству, музици);(обнављање)

Богородица 18+

Радионица 5: ''Богородичне иконе''

Преглед:

Богородица: Самилост/Саосећање и заштита

Крајњи циљеви:

До краја лекције, ученици би требали да:

-упореде различите иконографске представе Богородице

-упореде библијска излагања са химнама о Богородици

Материјали:

примерци Библије

копије икона Богородичиних празника који су обрађивани на претходним часовима ---копије тропара празника

копије следећих икона и тропара

- икона Богородице Тројеручице,

- икона Одигитрије

- икона Богородице Чајничке

- Богородица Филермоса

-Тикхвинска икона

- Књига икона

Извори:

Акатист икони Богородице Тројеручице

Предвиђени:

икона Богородице

икона Благовести

икона рођења Богородице

икона Богородице Филермосе

икона Богородице – опис

иконе: белешке за наставнике

Прича о икони Тројеручици

Богородица у Писму и химнографији

Тропари Богородичиних икона

Изборни:

икона Ваведења

икона Успења

икона Богородице Заштитнице

Владимирска икона Мајке Божије

иконе као учитељице

Књига икона (слике)

Значење икона

ТОК НАСТАВЕ

1. Уводна молитва

Химна Богородици: Достојно је уистину, да блаженом зовемо Тебе,

Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер

Бога нашега, Часнију од Херувима и неупоредиво

Славнију од Серафима; Тебе што Бога Реч непорочно

Роди, уистину Богородицу, величамо.

Проверите да ли ученици занају да су Херувими и Серафими анђеоски чинови.

2. Химнографија

Када слушамо химне о Богородици? (На свакој служби Цркве и у личним молитвама.) Има много позивања на Стари завет. У прошлој лекцији смо говорили о читањима (деловима) из Старог завета и како је Богородица Јаковљева лествица, Затворена капија Храма и Мудрост.

Одштампајте ''активност'' : Богородица у Писму и химнографији која се налази у изворима.

3. Иконе Богородице/Богородичине иконе

У протеклим лекцијама обрадили смо четири Богородичина празника, мада ми прослављамо Богородицу много чешће него само на ове празнике. Ми можемо свакодневно да тражимо од Богородице да се моли за нас и да нас помене Господу.

Иконе су важан део богослужења Православне Цркве. Било је када су људи погрешно разумели употребу икона а има их и данас који не разумеју. Православна Црква учи да се ми не молимо икони, у ствари молимо се преко/кроз њих и то нам помаже да схватимо да су Христос и светитељи са нама/присутни увек. Оне нам такође помажу да разумемо важне догађаје у животу Христа, Богородице и светитеља. Због тога ми изучавамо иконе Богородичиних празника. Али постоје многе друге Богородичине иконе.

Многи људи имају један број икона у кући, обично на посебном месту, где се обично моле. Постоји низ стилова и врста Богородичиних икона. Многе цркве и појединци имају различите иконе Богородице.

Прочитајте одговарајућу страну (стр. 2) из Књиге о икони.

Реците: Ово су неки нови/додатни модели/врсте Богородичиних икона. Које разлике примећујете на различитим иконама? Нека ученици проведу неко време посматрајући иконе дискутујући о изразима лица и положају/месту Христа и Богородице. Прочитајте Богородичине иконе – опис из извора.

4. Икона Богородице Тројеручице

– прича

Чува се у манастиру Хиландару

Дискутујте о значају/вредности коју ова икона има за православне Србе.

5. Молитва за крај

Химна Богородици: Достојно је уистину, да блаженом зовемо Тебе,

Богородицу, увек блажену и свебеспрекорну, и Матер

Бога нашега, Часнију од Херувима и неупоредиво

Славнију од Серафима; Тебе што Бога Реч непорочно

Роди, уистину Богородицу, величамо.

ПРЕПОРУЧЕНИ ТЕКСТОВИ И МОЛИТВЕ (литургијски текстови)

БОГОРОДИЧИНЕ ИКОНЕ – ОПИС:

 Одигитрија: Овај тип/врста иконе назива се Одигитрија или Путеводитељица. На њој Богородица држи Христа усправно. Она својом руком показује ''присутног'' Христа, као да нам је говорила оно што и слугама на свадби у Кани Галилејској ''што год вам рече учините''. (Јован 2,5) Преко неких икона је стављена риза, декоративни/

украсни покривач, да их сачува. Људи су временом на неке додавали/придодавали драгоцености. На овој икони можете видети да Христос благосиља десном руком и да левом држи одмотани свитак.

Владимирска икона

Овај тип икона назива се Милостива. Може се видети како Христос и Богородица блискије обухватају/грле (?) једно друго. То нас подсећа на њихову љубав једно према другом и на њихову љубав према нама. Има много чудотворних икона овог типа и људи имају копије овог типа икона у својим домовима.

Богородица Молитељка (Шира од небеса)

На овом типу иконе Богородица подиже руке у молитви. То се назила ''оранс'' (молитствујући) положај. Некад ову икону можемо видети у куполи Правослване цркве или иза Часне трпезе. Христос је представљен унутар Богородице (као у утроби), као што је био пре рођења. То нас подсећа на речи пророка Исаије:''Зато ће вам Господ дати знак; ето дјевојка ће затруднети и родиће сина и надјенуће му име Емануило.'' (Иса7,14)

Икона Заштитница

Ова врста икона оживљава догађај, као празничне иконе које смо посматрали током других лекција. Ово је икона Заштитница. На икони је Богородица у молитвеном (оранс) положају, само се изнед ње могу видети анђели који држе њену одежду. Ова икона прославља успомену на Богородичину заштиту града Цариграда.

 

ИКОНЕ: белешке/примедбе за наставнике

Трећи васељенски сабор у Ефесу (431.) установио је израз Богородица као ''давалац живота/рођења Богу''. Слика Дјеве Марије, стоји као слика бесконачне/бескрајне понизности и чистоте, а ипак испуњена лепотом и снагом; слика љубави и победе љубави. ''Дјева Марија, Пречиста Мајка не захтева ништа а добија све. Не стреми/тежи ничему, поседује све. На сликама Богородице налазимо: саосећање, благост, срдачност, бригу, поверење, понизност. Називамо је Царицом неба и земље, мада она себе зове ''слушкињом Господњом''. ''... Христос каже ''Не брините се...иштите најпре Царство Небеско'' (Мат. 6,33). Посматрајући ову жену, Дјеву Марију, Посредника /оног који се заузима – почињемо да схватамо, да познајемо не својим умом већ својим срцем, што значи да тражимо Царство, да га нађемо и да живимо њиме. (Дјева Марија: Прослављање вере, Александар Шмеман, стр. 21-21)

ПРИЧА О ТИКХВИНСКОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖИЈЕ

По предању, чудотворна Тикхвинска икона је једна од неколико које је на насликао св. Лука, јеванђелиста. У 5. веку је пренешена из Јерусалима у Цариград где је чувана у цркви Влахерни, која је управо због тога подигнута.

Седамдесет година пре пада Цариграда у руке Турака, рибар на језеру Ладога у кнежевини/округу Новгород је1383. сведочио/потврдио/видео/био сведок да је икона чудесно лебдела над језером у сред блиставе светлости. По руском рукопису из раног 16.века,''Извештај о чудима Тикхвинске иконе Мајке Божије'', сама Богородица је одлучила да њена икона напусти Цариград. Можда у очекивању предстојећег пада Византијског царства.

Убрзо након њеног чудноватог појављивања , икона је откривена/пронађена у неколико оближњих градова укључујући село Мотченици на обали реке Тикхвинке, пре него што се на крају појавила близу града Тикхвин. Дрвена црква која је посвећена Успењу Богородице је подигнута на месту одморишта/

почивалишта иконе. Чудом је икона преживела неколико пожара.

Преданошћу великог кнеза Василија Ивановича је почетком 16.века подигнута камена црква на место старе дрвене конструкције. По налогу цара Ивана Грозног основан је мушки манастир поред цркве опасан каменим зидом.

Докопавши се Новгорода 1613.-1614. шведска војска је неколико пута покушавала да уништи манастир. Небројене молитве су упућене Богородици и манастир сачуван. Једном приликом када су монаси упозорени да шведска војска долази, одлучили су да побегну и понесу икону са собом. Убрзо су открили да не могу да помере икону из њене кивота. Схвативши то као знак Богородичине заштите, монаси су одлучили да не напуштају манастир, молећи Богородицу да их сачува и њихов вољени дом (манастир). На њихово чуђење појавила се војска да заштити манастир.

Кад су се Швеђани сусрели са војском одмах су се повукли. Прича о овом чуду се проширила и царски изасланици су убрзо посетили манастир. Заједно са копијом чудотворне иконе отпутовали су у село Столбово, 33 миља од Тикхвина, где је закључен мировни споразум са Швеђанима 10.фебруара 1617. касније је копија иконе донета у Москву где је чувана у Успенској цркви у Кремљу. Премештена је у цркву Свете Мудрости у Новгороду на захтев верних који су се нашли на удару Швеђана. Јеш једном је посредовањем Богородице град сачуван.

Вековима се слава иконе ширила. Копије чудотворне иконе су красиле цркве широм земље. Неке од копија су се показале као чудотворне. Није неуобичајено видети верног пред иконом који тражи излечење свог детета које је болесно.

Не мање од 24 литија годишње је прослављано са иконом у Тикхвинском манастиру где је икона чувана. Украсни покривач ''риза'' красио је икону, откривајући само Богородичино и Христово лице и руке. Силно драго камење покривало је ризу. Многи верни, желећи да изразе захвалност на Богородичиним посредовањем услишене молитве додавали су вредан накит на ризу.

Најчудније је да је икона сачувана од уништења и продаје након Револуције, која је била увод у ворогодишње прогањање Цркве које је трајало седамдесет четири године. Током двадесетих година 20.века комунистичка влада је захтевала да Руска православна црква преда небројене иконе и вредне сасуде, који су национализацијом приватне имовине сматрани имовином ''народа''. Многе ове светиње су продате да би се наводно сакупио новац да се нахрани народ Русије и Украјине којег је савладала глад.

Током Другог светског рата немачка окупација, нацисти су однели икону из Тикхвинског манастира у Псков а затим одатле у Ригу, Летонија.

Када је град евакуисан, епископ Риге Јован (Гараклавс) под чијом бригом је била икона, однео је у Баварску где је била поштована од стране православних који су се склонили од рата. Иако су совјетски агенти ишарали икону, епископу Јовану је дозвољено да је пренесе у Америку 1949. под изговором да је икона која је под његовом бригом репродукција, рад простог монаха, и од мале историјске и новчане вредности. Убрзо након доласка у Америку, епископ Јован који је касније добио чин архиепископа, изабран је да управља диецезом Чикага. Икона је званично изложена и поштована у цркви Свете Тројице у Чикагу.

Епископ Јован је често носио икону на ходочашће по Америци и Канади. Након његовог пензионисања касних седамдесетих и смрти на Цвети 1982., свештеник Сергеј Гарклавс, епископов усвојени син, постао је чувар иконе. 2003. више од деценије од пада комунизма и васкрсења Руске православне цркве, донета је одлука да се драгоцена икона врати својој кући.

Икона је започела своје једногодишње путовање 23.-26. маја 2003. на 99-ту годишњицу ходочашћа у манастир светог Тихона, Јужни Канан, Пенсилванија. Његово преосвештенство митрополит Херман, архиепископ Православне Цркве у Америци, са члановима Светог синода и гостима јерарсима, дочекао је икону која је била доступна вернима да јој се поклоне.

Икона следи модел ''Одигитрије'' и слична је стилу старе Иверонске Богородице. Разлика је што су Христостове дечје ножице прекрштене док је доња страна стопала окренута посматрачу. Неколико извора бележи да су различите иконе Одигитрије донете у Русију у време владавине светог кнеза Деметрија Донског.

Прославља се 26. јуна.

БОГОРОДИЦА У ПИСМУ И ХИМНОГРАФИЈИ

Материјали:

- листа делова из Писма (за ученике без текста у загради )

1.Мој. 2 (Ева)

1. Мој. 28,10-17 (лествица и рај/кућа Божија)

2. Мој. 3:1-6 (купина која гори)

2. Мој. 13:21-22 (облак, огњени стуб)

2. Мој. 24,12 (плоче од камена)

2. Мој. 25, 10-22 (ковчег)

2. Мој. 25,31-40 (свећњак)

5. Мој. 9,9-11 (камене плоче)

Иса. 11,1 (стабло Јесејево)

Суд. 6,36-40 (руно)

Дан. 2,34;45 (гора)

Језек. 43,27-44,4 (храм)

1. Сам. 2,1-10 (Анина песма)

Прич. 9,1-11 (кућа)

Лука 1,46-55 (величање)

Јевр. 9,1-7 (Светиња над Светињама)

- Библија,

- речник

- делови/одломци химни

Ток и начин обраде теме

Реците ученицима: током прошлих пар лекција дискутовали смо о главним Богородичиним празницима. Богородица је веома важна православним хришћанима. Често је се сетимо у својим личним молитвама и у службама Цркве. Често чујемо да се спомиње на начин који нам се у први мах чини необичним.

Лествице, Капија раја, Гора, само су неке од назнака за Богородицу. Ове слике потичу из Старог завеета. Стари завет садржи многа пророштва о Христу и Богородици. Моги су упознати са пророштвом о Марији као Дјеви и Христовом рођењу у Витлајему. Иса. 7,14 и Мих. 5,2. Иако ово могу бити најпознатији, нису једини који показују и ''предочавају'' Марију и Христа.

Реците ученицима: Данас ћемо погледати стихове неких од служби који описују Богородицу користећи неке од назнака из Старог завета. Онда ћемо покушати и открити одакле потичу. Такође ћемо погледати и неке друге Богородичине иконе. Поделите ученике у групе по троје у зависности од њиховог броја. Дајте им листу са назнакама из Писма, Библију, речник и неколико одломака химни. Погледајте референце док их не нађу у химнама и онда копирајте из Писма. Кад заврше окрените и читајте химне и цитате из Писма.

Химна Богородици (Благовести)

Канон Благовести

Величање са јутрења

ИКОНА КАО УЧИТЕЉИЦА

Постоји одређена потреба од стране многих да компликују и/или потпуно погрешно разумеју православну литургију. Неки неправославни је одбацују као нешто старо, архаично, мистично, мистериозно, екзотично,еклектично/ неоригинално, национално, езотеричко. Други је цене јер их враћа у време ''пре него је 2. Ватикански концил све променио''. Православни хришћани виде литургију као нешто што је било ''завештано'' као део нашег ''културног наслеђа'' да буде ''сачувано'' и ''цењено'' од стране ''наших људи''. Медији вероватно не би могли да пусте да прође без махнитих критика које бележе како је ''живописно'' и ''симболично''. (Не баш) довољно чудно, ништа од горе наведеног има ишта са литургијом. Напротив. Православна литургија је сасвим једноставна. Она обухвата заједничко окупљање народа Божијег, који ''остављајући по страни све земаљске бриге'' заокупљен је молитвом док учи ново о Њему и Његовом Царству. Богослужење и образовање. Тешко да је екзотично!

ЛИТУРГИЈСКА УМЕТНОСТ

У многим приликама, такозвано ''дотеривање'' православног богослужења се подједнако погрешно тумачи. То је посебно случај за иконографију. Иконе се најчешће сматрају '' декоративном алтернативом'' модерној уметности, лошој религиозној уметности или никаквој религиозној уметности. Кроз историју су их, иконоборци одбацивали, уљуднијим учинили/хуманизовали руски цареви, рестаурисали атеисти, ценили колекционари и излагали у Блумингену и Најман-Маркусу (робна кућа као робна кућа ''Београд''). Иконе би могле бити поштоване због своје ''рустичности'', ''наиве'' или ''других световних'' карактеристика, али у раду/обрађивању/процесу њихова права/истинска намена и значење су у најбољем случају поједностављени.

Иконе не могу бити дефинисане као ''религиозна уметност''. Нити могу бити назване ''декоративним''. Оне су као прво и најважније функционалне. По својој суштини иконе су неодвојиве од молитве и богослужења. Према томе, иконе могу бити најбоље објашњене као ''литургијска уметност''. Православно учење иде чак дотле да ван литургије икона нема никакву функцију/улогу/значај. У овом смислу, оне су ''прозори Божијег Царства''.

ТЕОЛОГИЈА У БОЈИ

Иконе су такође и ''табла Царства Божијег''. Поред њихове употребе у богослужењу, оне служе и образовању. Као и литургија, подучавају нас о Богу, Богородици, светитељима и нама самима. Оне превазилазе и чине бољим/лакшим ''све земаљске бриге'' тако да ми можемо да добијемо одсјај Божијег присуства док себе посматрамо (?). Иконе се често тумаче као ''теологија у боји''. Оне представљају црквено учење у линији, форми, интензитету боја и нијанси више него речи. То је било нарочито важно у периоду ране Цркве када су књиге и широка писменост били ретки. Зидови цркава су постали књиге без речи са уводом од фресака, које служе да преобрате црквену унутрашњост у ''свети'' простор док визуелно приказује хришћанску поруку.

Традиционални распоред фресака, ако је верно задржан, окружује верног централном тајне спасења, не само помагајући у литургијској прослави тих тајни већ и у умном поимању. Схематски распоред захтева сцене и личности из Старог завета од стварања преко пророка, на нартексу. Брод је украшен сценама Новог завета од Благовести и Христовог рођења до Његовог распећа, смрти и полагања у гроб. Унутар олтара налази се победнички васкрсли Христос, док је на олтарској таваници Богородица, као сам врх, буквално уједињујући небо и земљу. Централна купола представља неограничено небо, где је икона Христа ''Пандократора'' или Сведржитеља. И стубови у средини су генерално украшени мученицима или другим светитељима који буквално ''приступају'' пред трон Божији. (Црква у кливленду, Охајо; Трентону, Њу Џрси; Сиракузи, Њу Јорк, Ансонии, Конектикат су само неке од неколицине цркви у Америци који следе овај или сличан распоред.)

Далеко од тога да је декоративна, иконографија надмашује простор у коме је. Пре него што ''садржи'' простор, фреске га елиминишу. Без обзира на тренутак/моменат верујући није толико окружен ''догађајима'', него је више у центру тих догађаја као учесник у Христовом ванвременском и ванпросторном спасењу.

Подучавајте речима, пишите знацима/словима све сходно Предању. Сликање је стварно колико и садржај књиге; то је чин божанске милости, зато што оно што предтавља/оно што је представљено је свето.

Симеон Солунски

Од тренутка када се божанско сјединило са нашом природом, наша природа је била прослављена давањем живота и благотворном/спасоносном медицином и примила је неисквареност; због тога се прославља смрт светитеља, храмови се подижу њима у част, и сликају се и поштују иконе.

Свети Јован Дамаскин

ЧАСОВИ У СЛИКАМА

Појединачне иконе, било да су фреске или на дрвеној подлози, не само да подучавају кроз место где се налазе и употребу, њихов садржај такође служи да осветли веру.

Када се мисли на ''Последњу вечеру'' углавном прво падне на памет ремек-дело Леонарда да Винчија. Може се наћи свуда: у радњама са религиозном тематиком, таписеријама, теткиној трпезарији. Њен назив тачно осликава њен садржај: Христос и апостоли окупљени (необично, сви седе за истом страном стола) на њиховом заједничком вечери.

Са иконографске тачке гледишта, Леонардов рад упркос уметнички изванредном делу и емотивној снази, напушта суштину. Главна црта овог догађаја је начело Евхаристије, не прилика да се окупе на последњој вечери. Ако ништа друго, то је била ''Прва вечера'', не последња, јер се разликовала од било које пре.

Цртеж1. Ова икона описује исти догађај на потпуно другачији начин. Христос је насликан у центру, раздељујући Тело Своје шесторици апостола пуних поштовања са десне стране, док Крв Своју дели шесторици са леве стране. Икона наглашава суштински ''догађај над догађајима''. Одговарајуће се Православље односи према овоме као ''Тајној вечери'' или ''Начелу Евхаристије''.

Христово рођење наводи на безбројне честитке са ''сценама јасли''. Цртеж 2. насликано је традиционална икона Рођења. Док прецизно оживљава кључне елементе који окружују Христово рођење: Дјева, дете, животиње, пастири, Три мудраца, анђели – то је потпуно другачије од свега што је продуцирано/снимано на Холмарку (тв станица).

Можда најприметнија реазлика је Маријин и Јосифов положај. Радије него да клече поред Христа, Марија се одмара док Јосиф промишља да ли или не да ''одбаци'' своју веридбу. Изнад, анђели лебде. Са посматрачеве десне стране, они јављају уплашеним пастирима Спаситељево рођење док са леве упозоравају Мудраце. На дну десног угла две жене купају бебу Христа.

Цртеж 1. и 2. ''Евхаристија'' Слике:СВС Прес

Цртеж 2. Рођење.

По чему је икона Рођења толико другачија од уобичајених сцена у јаслама? Поново, она служи да пробуди интерес код верника на Ко се родио а не како се Он родио. Поредећи икону са казивањима Јеванђеља, открива се да икона верно у детаљ преноси објашњења из Писма. Икона иде још даље визуелно учећи да новорођено дете је такође пре-вечни Бог. Ово испуњава свако дело/композиција.

Христос је насликан у средини иконе. Творац свега је окружен својом творевином: анђелима, људима, земљом, небом, светлошћу, тамом, животињама, биљкама. Горња половина иконе учи да је дете заиста Бог. Анђели Га објављују, као и звезда која погађа/пробада земљу самим Небом/Рајем. А ипак доњи део иконе учи да је Христос и човек. Купан је као свако друго новорођенче, Марија се одмара, као што мора свака (нова/млада) мајка, Јосиф, не разумевајући потпуно догађај, суочен је са људском одлуком.

Ниједан аспект Спаситељевог рођења или учења Цркве не недостаје на овој икони.

Икона показана на Цртежу 3. је опште позната као ''Богородица Молитељка''. За разлику од чувених ренесансних мадона које осликавају нешто више од материнског осећања, ова икона упућује посматрача на бројне друге нивое.

Као прво, Богородица не држи Христа, већ се чини да лебди испред ње у кругу. Дат је однос мајке и детета, али то није најважније што нам икона говори.

Христос не лебди испред Богородице. Насликан је у њој и излази из ње окружен истом оном нествореном светлошћу која Га окружује на икони Преображења. Црква објављује Марију као Богородицу, ону која је буквално родила Бога у својој утроби. Ова важна теолошка црта је прецизно изражена на овој икони.

Цртеж 3. – Богородица Молитељка СВС Прес

Учење кроз рад

Иконе, као и литургија постоје због молитве/богослужења и образовања. То што оне саопштавају, просто не задовољава ум. Иконе, као што смо видели, служе такође да образују искуством. Док повезују догађаје и људе који су укључени, такође позивају верне да ''оставе по страни све земаљске бриге'' и постану учесници.