Св. Николај - час веронауке

Аутор: Невенка Пјевач

 

Час веронауке.

 

Вероучитељка: Помаже Бог децо!

Деца: Бог вам помогао.


Вероучитељка: Данас имамо госте на часу веронауке. Пристигли су нам Никољци са свих страна, из многих земаља. Ајде да се сви помолимо за почетак часа. Царе небески. (сви се моле заједно)

Вероучитељка: Седите. Јесу ли сви овде? Јесу. Добро. Данас ћемо учити нешто ново.

ЗОРИЦА: А јел можемо квиз?

Вероучитељка: Може на крају часа ако будете добри.

Деца: Тооооо.

Вероучитељка: Добро. Да кажемо нешто о празницима који су пред нама. Јел зна неко шта славимо у ову прву недељу сада?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја знам. Детинце.

Вероучитељка: Добро. Какав је то празник?

ЈЕЛИСАВЕТА: Па дечји.

Вероучитељка: Јесте, дечји. Али, шта се ради тога дана?

СОФИЈА: А, знам. Тога дана везују се деца... (А онда, лупивши се по глави) Ух, како сам глупа. Опет сам све паре потрошила. Како ћу се развезати мами и тати?

МИЛИЦА: Па лепо. Кад те буду везали, ти кажи да ти дају кредит.

СОФИЈА: Какав кредит? Шта причаш?

МИЛИЦА: Леп кредит. Недељу дана иза Детинаца су Материце. Кад вежеш маму, она ће ти дати паре. А опет недељу дана иза тога су Оци, онда ће се и тата отворити. Па им ти лепо кажи да ћеш им тада вратити паре и тако се развезати.

СОФИЈА: Добра идеја. Али, нема смисла. Сетићу се већ ја нечега.

Вероучитељка: Видим, лепо сте се ви већ досетили. Није ваљда да се овим празницима радујете само због пара.

МИЛИЦА: Знате како вероучитељка. Јесу то лепи обичаји. И сви смо некако у те дане весели. Али, добра је то прилика да увећамо свој џепарац.

ЈЕЛИСАВЕТА: Е, ја идуће недеље путујем у Црну Гору. А за Материце, кад вежем бабе, стрине, ујне, тетке, комшинице... А за Оце деде, чике, ујаке, теткове... Биће пара ко плеве.

Вероучитељка (смејући се): Е, Саро, ти си се најбоље досетила... Добро, децо, реците ви мени кога Светитеља сада прослављамо у месецу децембру?

СОФИЈА: Ја знам. Светог Николу. То је моја Слава.

Вероучитељка: И моја. Свети Никола је највећа српска слава. Зна ли неко да ми нешто каже о њему. Наша пријатељица из Грчке Ирина хоће нешто да каже.

ИРИНА: Ево ја цу да поцне. Прво он се роди далеко, далеко, у Мала Азија. То некад било грцко. И он доби име Николаос. То знаци ... Како се оно казе? Победник .... на народи. А да, знам ... Победник на много народ.

Вероучитељка: Хвала Ирина. Да ли неко може да ми каже какав је дечак био Свети Никола.

ЗОРИЦА: Та ја ћу вам касти. Здраво млооого добар. Миран, повучен. Све код њега је ишло онако смиииииирено. Полако. Тако и треба. Баш га волем што је такав био. Понекад помислим да се родио баш у Војводини.Ми смо ти такви брате тихи и мирни.

НИКОЛА: Учитељице, мени је чича причао да је он млад отишао у манастир.

Вероучитељка: Тако је НИКОЛА. И убрзо је млади Николај бринуо не само о пословима Цркве, него и о сваком верном.

МИНА: (руски) Мени је мама прићала. Как он спасал ћерке однаво сиромашнава человека. Он по ноћи убацивал кроз прозор, да га нико не види, дењги – да, паре. А трети раз онај человек потрчао и стигао га. Пао он на кољена. Заплакал и захвалил својему добротвору. Но Свјатиј Николај замолил никоме да не прича о овоме. Видите как он бил Божиј человек?

Вероучитељка: Лепо си ти то запамтила. А зна ли неко да ми каже како се још зове Свети Николај?

ЗОРИЦА: Знам ја какво је презиме Светог Николе. Мирликијски. Вероучитељка то је зато што је он живео у граду Мира у Ликији. Зато се тако презива.

Вероучитељка: Може ли неко да ми каже још нешто о животу Светог Николаја? Хоћеш ти ЈЕЛИСАВЕТА?

ЈЕЛИСАВЕТА: Па, народ је много волео Светог Николаја, јер је он свима помагао: болеснима, сиромашнима, свима који су у невољи.

ЗОРИЦА: Ја знам једно чудо. Кад је он путовао у Свету земљу, одједном је дунула вееееелика олуја. Један морнар пао је са јарбола на палубу. И умро. Свети Никола одмах је клекао на колена и почео да се моли. Морнар је уздахнуо, отворио очи и рекао: Био сам у паклу кад ме твоја руке оче оданде извадила. Од тада је Свети Николај заштитник свих путника.

МИЛИЦА: А јел ти знаш ЗОРИЦЕ да цео свет слави Светог Николу? И сви мисле да је он баш њихов светитељ.

ЗОРИЦА: Чуј, Бога ти. Да није можда Црногорац?

МИЛИЦА: А што јадна не би био? А јел ти знаш како је он ударио шамар једном злом човеку?

СОФИЈА: Е, ти га Саро баш сад претера. Ја мислим да је то немогуће.

Вероучитељка: Јесте истина је. На Првом васељенском сабору у Никеји он је злом Арију ударио шамар. Јер је погрешно учио о Господу Исусу Христу.

МИЛИЦА: Само у души Црногорац може тако нешто да уради. Шта сам ти рекла?

ЗОРИЦА: Е, Саро, сви присвајају Светог Николаја. А сећап се нашег другара Елвиса кад је дошао на час веронауке. А вероучитељка га пита: Шта ти мислиш Елвисе, чији је Свети Никола? А он каже: Како чији? Па зна се - наш, цигански. Ја му онда кажем: ЗОРИЦА: Ма није могуће?! А он настави: Елвис: Јесте. Кажи ти мени јел он чува путнике? ЗОРИЦА: Јесте. Елвис: Па ми Цигани смо највећи путници. Ето видиш да је он наш цигански. Свети Никола гугло слатки.

НИКОЛА: А јел ти Милице знаш ко је измислио деда Мраза уместо Светог Николе?

МИЛИЦА: Чујеш, измислио деда Мраза. Шта причаш?

НИКОЛА: Јесте. Причао ми је мој чича. Он је негде прочитао како се деда Мраз појавио међу Србима. Њега су измислили Американци.

МИЛИЦА: Ма немој! Откуд то теби?

НИКОЛА: Ево овако је то било, причао ми је чича: На западу је уочи Божића био обичај да се деци под јелку остављају поклони. Њих, док деца спавају, доноси велики Светац – Николај Чудотворац, представљен у црвеној одећи владике. Деца су се ујутру будила и радовала поклонима. Е, онда се једна велика компанија, коју и ти знаш, досетила како да заради много пара. Они су измислили деда Мраза, као копију Светог Николаја. А све зато да би што боље продале своје производе. Е, тако је то лажљиво, измишљено биће у ствари почело да одводи људе од праве вере и Светог оца Николаја. Је ли тако вероучитељка?

Вероучитељка: Види ти Николе ал је лепо научио. Тако је заиста. Измишљена личност деда Мраза нема никакве везе са Црквом Христовом. То није личност која је постојала. Мраз дође па прође, па га тако нема ни смисла славити.

НИКОЛА: Мој бабо, болан, исто тако каже. Уместо да славимо оне људе који су постојали и које је Бог волео, људи измишљају лажне ликове ради своје зараде. Свети Никола никада неће изгубити место које му припада.

Вероучитељка: Тако је. Као што неће изгубити ни оно право, истинско место Божић Бата кога ми прослављамо припремајући се за Христово Рождество.

СОФИЈА: А, је ли, вероучитељка, кад ћемо ми вас везати?

Вероучитељка: Па жао ми је децо. Нешто сам спречена идуће недеље. (Смејући се)

МИЛИЦА: А, нећете се извући. Знам да Ви држите веронауку у Цркви недељом. Долази Вам цело одељење на Материце. Је ли тако соколићи?

Вероучитељка: Е, да сте ви мени живи и здрави и да се видимо тога дана. Мораћу добро да се припремим. Али, знајте – ја не дајем паре за одвезивање. Хајте сада децо да запевамо песму нашем дивном Светом Оцу Николају. Да се и ви мени развежете за Детинце песмом.