Свети Николај - Чуда

Невенка Пјевач

Школа. Час веронауке.

Св. Николај: Св. Николај: Ух, ал се овде назидало. Све саме куле. Облаке парају. Свака кула, мало село. Да видим: улица, како ово пише – Ган-ди-је-ва? Откуд такво име у српском граду? Пише нешто ситније испод, блок 62. Шта је то блок? Боже опрости, као неко ограђено место. Види, овде има и неких кућа. Дим се вије из оџака... Хвала Богу, нешто нормално. Улица Војвођанска. Адреса. Храм Светог Великомученика Георгија. Хм, да видимо. Нећу се одмах казати. Баш да видим како се сада живи у земљи Србији... Парохијски дом. Час веронауке. А, ево и вероучитељке.

 

Вероучитељка: Помаже Бог децо!

Деца: Бог вам помогао.

Вероучитељка: Сада ћемо се помолити за почетак часа. Хајдемо: Царе небески. (сви се моле заједно)

Вероучитељка: Седите. Јесу ли сви овде? Јесу. Добро. Данас ћемо учити нешто ново.

Ђорђе: А јел можемо квиз?

Вероучитељка: Може на крају часа ако будете добри.

Деца: Тооооо.

Вероучитељка: Добро. Да кажемо нешто о празницима који су пред нама. Јел зна неко шта славимо у ову прву недељу сада?

Маја: Ја знам. Детинце.

Вероучитељка: Добро. Какав је то празник?

Стефан: Па дечји.

Вероучитељка: Јесте, дечји. Али, шта се ради тога дана?

Стефан: А, знам. Тога дана везују се деца... (А онда, лупивши се по глави) Ух, како сам глуп. Опет сам све паре потрошио. Како ћу се развезати мами и тати?

Димитрије: Па лепо. Кад те буду везали, ти кажи да ти дају кредит.

Стефан: Какав кредит? Шта причаш?

Димитрије: Леп кредит. Недељу дана иза Детинаца су Материце. Кад вежеш маму, она ће ти дати паре. А опет недељу дана иза тога су Оци, онда ће се и тата отворити. Па им ти лепо кажи да ћеш им тада вратити паре и тако се развезати.

Стефан: Добра идеја. Али, нема смисла. Сетићу се већ ја нечега.

Вероучитељка: Видим ја, лепо сте се ви већ досетили. Није ваљда да се овим празницима радујете само због пара.

Немања: Знате како вероучитељка. Јесу то лепи обичаји. И сви смо некако у те дане весели. Али, добра је то прилика да увећамо свој џепарац.

Маја: Е, ја идуће недеље путујем у Црну Гору. А за Материце, кад вежем бабе, стрине, ујне, тетке, комшинице... А за Оце деде, чике, ујаке, теткове... Биће пара ко плеве.

Вероучитељка (смејући се): Е, Мајо, ти си се најбоље досетила... Добро, децо, реците ви мени кога Светитеља сада прослављамо у месецу децембру?

Душан: Ја знам. Светог Николу. То је моја Слава.

Вероучитељка: И моја. Да видим, колико овде има Никољаца? Дигните руку ... Богами доста. Свети Никола и јесте највећа српска слава. Зна ли неко да ми нешто каже о њему.

Душан: Ево, ја ћу. Он је живео одавно, одавно. У граду Патари. Његови родитељи су били богати и све су имали осим деце. Зато су молили Богa да им подари макар једно детенце. И Господ је услишио њихове молитве. Добили су сина. И дали му име Николај, што значи победитељ народа.

Маја: Бака ми је причала да су се над дечаком Николајем од рођења дешавала чуда. Кад су га крстили, каже, три сата је стајао сам на својим ногама.Јел можете то да поверујете. Још није проходао, а сам стоји. Касније, није хтео да сиса док се родитељи не би помолили. А ти Душане и сада једеш а да се не помолиш.

Ђорђе: Опет вас двоје. Што се не угледате на Светог Николаја о коме причате. Он је од малена био добар и необично миран дечак. Када је дат да учи Свету књигу брзо је напредовао. Избегавао је дечје игре и празне разговоре. Често се осамљивао и молио Богу. А није се цинкарио као вас двоје.

Душан: У праву си Ђорђе. Да ја наставим. Године су пролазиле. Николај је веома млад постао свештеник. Бринуо је о пословима Цркве, али и о сваком верном. Када су му се родитељи упокојили, он је разделио све богатство сиромашнима. И кренуо у Свету земљу. Сваку стопу залио је својим молитвама и сузама. А из Свете земље отишао је у свет.

Вероучитељка: Лепо си ти то запамтио. А зна ли неко да ми каже како се још зове Свети Николај?

Ђорђе: Знам ја какво је презиме Светог Николе. Мирликијски. Вероучитељка то је зато што је он живео у граду Мира у Ликији. Зато се тако презива.

Маја: Е лако је теби Ђорђе, ти си у трећем разреду ишао на такмичење из веронауке па сада све знаш.

Ђорђе: Сећате се да смо учили како је он на чудан начин изабран за владику. Jеднога дана дошао је у велики и славан граду Мира у Ликији. И као што је имао обичај, ујутру је отишао у Храм Божји. Ту га је дочекао најстарији епископ са сабора који је имао виђење Божје. Да за новог владику мирликијског изаберу онога који у рано јутро уђе први у Храм. Био је то, наравно, Свети Николај. И на сабору све владике примиле су га с чашћу. И поставиле за новог Архиепископа Мирликијског.

Вероучитељка: Видите децо. Свети Николај је управљао Црквом Божјом тако што није живео за себе, већ само за друге. Свима је био пример. Кротак, смирен и уздржан. Његова одећа била је проста. Храна испосничка. Јео је само једном дневно и то увече, пошто би обавио све послове. Његова врата била су отворена свима.

Маја: Вероучитељка. Сви су ученици Господови скоро страдали мученички. Како и свети Николај није био мученик?

Вероучитељка: Е, Мајо. Ни Свети Николај није могао да избегне муке. Када се подигло велико гоњење на хришћане у време царева Диоклецијана и Максимијана и Свети Николај је био бачен у тамницу. Тамо је он поднео глад, жеђ и многа зла. Али је при свему томе поучавао хришћане. Да све издрже и чекају победу. Тако се и његова глава украсила мученичким венцем. А кад је цар Константин победио силом Часног Крста и Свети Николај изашао је из тамнице. Тако је глава владике Мирликијског украшена и венцем славе.

Ђорђе: Сећам се како је завршио свој живот Свети Николај. Много је година он помагао своме народу. Долазили су му чак и они који нису веровали у Бога. Ко год би га видео одмах би добио утеху: у болести, несрећи или муци. Зато га је народ још док је био жив сматрао Светитељем и Чудотворцем. Сијао је он међу људима као сјајно сунце. А када је зашао у дубоку старост, мало је одболовао телом. И 6. децембра 343. године лако и мирно преселио се у Царство Господа коме је целога живота служио. И тада су се десила многа чуда од моштију које су точиле миомирисно и лековито миро. Тако је Свети Николај и са неба помагао свима онима који су му са вером долазили.

Вероучитељка: А јел знате неко чудо Светог Николаја? 

Маја: Ја знам једну дивну причу о њему. Свети Николај је још док је био млад бринуо о пословима Цркве, али и о сваком верном. Једне ноћи у сиромашној кући града Патаре до касно је горело светло.

- Сећаш ли се мила кћери кад смо осиромашили? – рече отац својој најмлађој ћерки. – У очајању сам хтео да вас наговорим да продајете своје тело. Само да бисмо некако преживели. Тада нам је неко убацио кроз прозор кесу злата. Тако сам удао твоју најстарију сестру. Непознати добротвор помогао је да се тако уда и твоја средња сестра. Још си ми само ти остала. Али, овог ћу пута сазнати ко нам толико добро чини!

Утом кроз отворен прозор опет улете замотуљак. Отац потрча напоље. И иза ћошка оближње куће угледа крајичак мантије. Сустигавши непознатога добротвора он у њему препозна Светог Николаја. И са сузама паде пред њим:

- Спасиоче мој! Од греха си ме спасао. А моје ћерке сачувао!

- Богом те заклињем. Не говори ником о овоме док год сам жив. Не умањуј ми награду од Бога на небу.

- Дајем ти реч. Господ нека ти плати за добро дело које си мени и мојој породици учинио.

Ђорђе: И ја знам једно чудо. Када су се родитељи и стриц Светог Николаја упокојили, он је разделио све богатство сиромашнима. И кренуо у Свету земљу. На путу, лађу у којој је био захватила је велика бура. Тада Николај клече и помоли се Богу. И – одједном море се потпуно умири.

После неког времена један морнар паде са јарбола на палубу и умре. Видећи то Свети Николај поче да се моли. И Господ прими његове молитве. Морнар уздахну, отвори очи и проговори:

- Био сам у паклу кад ме твоја рука, оче, оданде извадила.

Душан: Свети Николај помогао је и нашем краљу Стефану Дечанском. Он је пет година био слеп. И све време се молио Светитељу. И онда му се јавио Свети Николај држећи његове очи на своме длану. - Дошло је време Стефане. Твоје су очи на моме длану биле. Сада ти их враћам.

- Боже, видим светлост! Радосно узвикну Свети Стефан Дечански. - И сунце сјајно! И небо где је Господ мој! Слава и хвала Светом Николају, мојој Крсној Слави!!!

Тако је Свети Николај био милостива и брза утеха свима који су били у невољи и који су му се молитвено обраћали.

Маја: А јел ти знаш Ђорђе да цео свет слави Светог Николу? И сви мисле да је он баш њихов светитељ.

Ђорђе: Чуј, Бога ти. Да није можда Црногорац?

Маја: А што не би био? А јел ти знаш како је он ударио шамар на сабору једном злом човеку?

Стефан: Е, ти га Мајо сада претера. Ја мислим да је то немогуће.

Вероучитељка: Јесте Стефане, истина је. Kада је у Никеји одржан Први васељенски сабор Свети Николај, бранећи истину о Сину Божјем скочио је и усред Сабора ударио шамар злом Арију који је ширио своје смрадно учење о Господу Исусу Христу. На то су остали Свети Оци одмах одузели Николају владичански чин. Исте ноћи неки Оци са Сабора у сну су видели Владику Николаја. Са његове десне стране стајао је Господ, а с леве – Мајка Божја. Они су му враћали одузети чин. Тада су све владике са сузама дошле да га замоле за опроштај.

Маја: Само у души Црногорац може тако нешто да уради. Шта сам ти рекла Ђорђе?

Ђорђе: Е, Мајо, сви присвајају Светог Николаја. Мој друг Елвис пре неки дан овако каже: Јел знаш Ђорђе да је Свети Николај био наш, цигански. Како је то могуће – запрепастим се ја. Лепо – каже ми Елвис. Јел он заштитник путника? Јесте. Па ми Цигани смо највећи путници. Ето видиш да је он наш, цигански.

Стефан: А јел ти Мајо знаш ко је измислио деда Мраза уместо Светог Николе?

Маја: Чујеш, измислио деда Мраза. Шта причаш?

Ђорђе: Јесте. Причао ми је мој стриц. Он је негде прочитао како се деда Мраз појавио међу Србима. Њега су измислили Американци.

Маја: Ма немој! Откуд то теби?

Ђорђе: Ево овако је то било, причао ми је чича: На западу је уочи Божића био обичај да се деци под јелку остављају поклони. Њих, док деца спавају, доноси велики Светац – Николај Чудотворац, представљен у црвеној одећи владике. Пошто је, знаш, Свети Николај био владика. Деца су се ујутру будила и радовала поклонима. Е, онда се једна велика компанија, коју и ти знаш, досетила како да заради много пара. Они су измислили деда Мраза, као копију Светог Николаја. А све зато да би што боље продале своје производе. Е, тако је то лажљиво, измишљено биће у ствари почело да одводи људе од праве вере и Светог оца Николаја. Је ли тако вероучитељка?

Вероучитељка: Види ти Ђорђа ал је лепо научио. Тако је заиста. Измишљена личност деда Мраза нема никакве везе са Црквом Христовом. То није личност која је постојала. Мраз дође па прође, па га тако нема ни смисла славити.

Ђорђе: Мој стриц исто тако каже.

Вероучитељка. Уместо да славимо оне људе који су постојали и које је Бог волео, ми обележавамо неки лик које су измислили Американци ради своје зараде.

Без обзира на то, Свети отац Николај остаје и никада неће изгубити оно место које му припада. Као што неће изгубити ни оно право, истинско место Божић Бата кога ми прослављамо припремајући се за Христово Рождество.

Маја: А, је ли, вероучитељка, кад ћемо ми вас везати?

Вероучитељка: Па жао ми је децо. По распореду немамо часове веронауке недељом. (Смејући се)

Маја: А, нећете се извући. Знам да Ви држите веронауку у Цркви недељом. Долази Вам цело одељење на Материце.

Вероучитељка: Е, да сте ви мени живи и здрави и да се видимо тога дана. Мораћу добро да се припремим. Али, знајте – ја не дајем паре за одвезивање. Хајте сада децо да запевамо песму нашем дивном Светом Оцу Николају. Да се и ви мени развежете за Детинце песмом.

 

Сва деца певају:


Светог оца Николаја

Четир стране света славе

Ко витеза силне вере

Вере Божје, вере праве.

 

РЕФРЕН

Благослови оче Свети,

Благослови људе твоје

Што пред Богом и пред тобом

На молитви смерно стоје.

 

Од колевке Богу предан

Од колевке све до краја,

Па прослави и Бог њега,

Свога верног Николаја.

РЕФРЕН

За живота славан беше

А по смрти још славнији,

Моћан беше и на земљи

А са неба још моћнији.

РЕФРЕН

Светла духа, чиста срца,

Он храм беше живог Бога.

Народи га зато славе

Као Свеца чудеснога.

РЕФРЕН.

Бога славом Николаје

Он свечаре своје воли,

Пред престолом вечног Бога

За њихно се добро моли.

РЕФРЕН.

 

КРАЈ И БОГУ И СВЕТОМ ОЦУ НИКОЛАЈУ СЛАВА!