СВЕТИ НИКОЛАЈ МЕЂУ СРБИМА

Невенка Пјевач

СВЕТИ НИКОЛАЈ МЕЂУ СРБИМА

1. сцена: небо

Св. Николај: Помоз Бог, небески благовесниче Гаврило!

Св.Арх.: Бог ти помогао Николаје! Једино на небу ме тако зову.

Св. Николај: А како би другачије било?

Св. Арх.: Доле на земљи сви ме зову небески поштар.

Св. Николај: Па ти то и јеси. Него, где си сада био?

Св. Арх.: У маленој Србији.

Св. Николај: У Србији кажеш. Па какве су прилике у земљи српској? Има ли шта за мене?

Св. Арх.(некако опрезно и растужено): Свега неколико писама... Не жалости се. Бивало је тако и раније. А онда ... милошћу Божјом и небеска пошта била је колко пута претрпана српским писмима. Опет ће тако бити.

Св. Николај (исто тужно): Верујем ти. Али, ипак је све то некако ...

Св. Арх.: Ево, узми, прегледај: И онда изврши. Али пази, тачно овим редом како сам ти наместио. Никако другачије. Хоћеш ли?

Св. Николај: Послушаћу, не брини. Ајд, уздрављу се видели опет.

Св. Арх.: У здрављу.

1. сцена: Земља Србија

Деда Мраз: Морам да окренем шефа... Има да полуди од лоше вести ... Ал, шта ћу. Чекај, рекао ми је да не зовем на директни број 666. Пробаћу на онај други ... 9 ... 9 .. па онда 666.

Агенција «Ферлуци». Луксузно опремљена. За столом, препуним докумената секретарица, обучена по последњој моди, одговара на непрекидне телефонске позиве.

Секретарица: Агенција «Ферлуци» изволите.

Деда Мраз: Мразић овде.

Секретарица: Хало, хало, слабо вас чујем. Реците.

Деда Мраз (гласније): Мразић овде. Из Србије.

Секретарица: Реците Мразићу.

Деда Мраз: Дај ми шефа.

Секретарица: Јако је заузет. Сачекајте.

(Чује се разговор кроз отворена врата суседне канцеларије):

Ферлуци: (разговарајући држи две слушалице): Is everything all right? ... Yes, yes... Good. Do you need help? More? How many Santa`s? One houndred and ten? Wow!!! Excellent job... Continue ... I will reward you .. By!

Ферлуци: Хало. Москва. Что там делаете? Холодно? Ну, конечно. В России всегда холодно... Ну, как дела? Проблемми? Все будет в порјадке. Красснаја плошчад подготовљена? Елки, лампионни поставлени. Хорошо. Здравствуј.

Ферлуци: Halo, guten Abend! Was machen sie? Ist alles in Ordnung? Sehr gut. Santa Klaus ist gekommen? Gut, gut. Auf wiedersehen.

Ферлуци: Кинески: Nihao! Cheng cha? Aaaaa! Chung na! Nihao. ODGLUMITI

Ферлуци: Ciao Roma. Come staj? Tuto finite? Molto bene! Arivederci!

Секретарица: Шефе, позив.

Ферлуци: Какав позив (љутито). Јел ја радим или шта? Ко ме сад смара?

Секретарица: Мразић. Филијала Србија.

Ферлуци: Мразић? А, он добро ради. Задовољан сам. Пребаци... Хало, Мразићу... Где си брате? Шта има?

Мразић: Све је у реду шефе. Посао цвета.

Ферлуци: Цвета кажеш? Лепо, лепо.

Мразић: Само понегде има ...

Ферлуци: Шта! Шта има? Проблема мислиш? Нећу да чујем. Немој овај пут да забрљаш, иначе ... Горећеш ти мени знаш већ где.

Мразић: Ма све је у реду шефе. Не брини. Цела Србија слави деда Мраза. Приредбе у предузећима, на телевизији нема емисије без мог лика. Луткице, сувенири ... На све стране песме: пршти, пршти бела стаза ... Празници нам стижу, празници нам стижу ... Хо, хо, хо. А најважније – деца су луда за мном.

Ферлуци: Тако и треба Мразићу. Кад сад запамте – будућност нам је осигурана. Ајд здраво, имам хитан позив из Танзаније (почиње да прича на неразумљивом језику).

Мразић: Ух, за сада добро прођох. Нисам имао храбрости да му кажем лошу вест. Свети Никола стиже у Србију.

1. сцена: Земља Србија, село Стублине код Обреновца

У рано јутро на крају села.

Св. Николај: Прва адреса. Да видимо. Гле, ено Радојице. А ко се то шуња њему иза леђа? Види ти старог непријатеља рода људског... Де, да видим шта ће од овога бити?!

Радојица: Стој рогати! Шта се шуњаш по баштама у мраку?

Ђаво (обучен као деда Мраз): Ти си Радојица, уплаши ме!

Радојица: Гле, лукаве змије. И ти неког да се плашиш?

Ђаво: Ма не бојим се ја тебе. Него бежим.

Радојица: А од чега или кога бежиш, гујо љута?

Ђаво: Па не знам како да ти кажем...

Св. Николај: Кажи, кажи. Испричај момку своју бруку.

Ђаво: Добро, добро, што си ме притиснуо тако. Ево, овако је било. Дођем ти ја синоћ до куће старог Милорада. Обучен наравно, све по пропису. А он кад ме виде, удари дреку, па, дохвати неки штап украј зида и удри по мени, удри. Једва побегох од њега.

Радојица: Па што би те тако одмах дохватио старина Милорад. Знам га, знам му кућу и сву чељад у њој. Честити и фини људи. Има ту нешто лукави. Шта си запетљао? Реци де, хајде, па ти ни једну тајну ни овако не знаш да сакријеш!

Ђаво: Па добро кад баш хоћеш. Мало сам се замаскирао.

Радојица: А како? У шта си се то замаскирао?

Ђаво: Па у ... деда Мраза.

Радојица: У деда, Мраза. Е рђо, да ми рђо. Па куд баш у тог шарлатана да се обучеш? Па знаш ли ти да је Милорадова кућа честита и поштена? Да држи све законе? Не интересују њих ове новотарије, деда Мраз, нова година. То је стара српска породица, која зна свој корен и своје порекло. И наравно, ред. Па куд на њих да налетиш?

Ђаво: Е, да знаш, узимам слободан дан. Нећу да се нервирам.

Радојица: Зар ти да имаш слободан дан?

Ђаво: А што? Па и овако ништа не радим. Људи сами за мене раде: краду, лажу, убијају, Богу се не моле, у Цркву не иду. Старо не поштују, ново измишљају. За мене кажу да не постојим. А ја, по цео дан седим, досађујем се и клатим ноге.

Радојица: Видим како се досађујеш. А што одмах побеже?

Ђаво: Ма не бих ја одмах побегао. Него старина зазва своју Крсну Славу, Светог Николу. И чим то рече, знао сам, Николај ће одмах пут под ноге. Нећу да се додатно нервирам. Још га нема. Е, све се то опустило брате.

Радојица: Опустило кажеш?! И Свети Николај?

Ђаво: Ћути, не помињи му име... А, ево га!... Бежим, бежим Николаје... Ајд, Радојица, опет ћемо се ми видети. Журим нешто. Силни ме посао чека сада око ове Нове године.

1. сцена: Сумрак. Циган мала у предграђу Београда.

Циганка: Елвисе, Елвисе. Ава кари. Ајд у кућу.

Елвис: Сад ћу. Само да ови картони извадим. Е, свашта сам данас нашо у ђубру. Ал, је хладно. Бррр ... А и гладан сам бре. Што би воло да имам нешто слатко.

Циганка: Елвисе, Елвисе. Ајде бре мангупе. Што те нема да улазиш? Amaj akaring (Dolazi ovamo)

Елвис: Са` ћу да дођем... Е, де си Аднане?

Аднан: Бијо сам са тату код Панчевачки мост. Тамо имам неки рођаци. Што си бре бос. Јел видиш како је хладно?

Елвис: Шта ћу. Нисам нашо ништа у ђубар.

Циганка: Елвисе, Елвисе. Ћу те пребијем.Gabor droma morate akaravatu? (Koliko puta treba da te zovem?)

Елвис: Ево сад ћу.

Аднан: Шта је бре ово? Нека слика:

Елвис: Каква бре слика? Ал си глуп! То ти је бре Светац.

Аднан: Каки бре светац? Шта ти то значи?

Елвис: Зову га Никола. Чуо сам од једну девојчицу кад сам пролазио поред школе. Није он наш, српски је.

Аднан: Шта ме онда брига, кад није наш цигански.

Елвис: Е бре будало. Знаш шта прича стриц Миралем? Ми и Срби смо бре највећа браћа. Једино ми Цигани њих бранимо.

Аднан: И шта још има са овај Светац?

Елвис: Кажу, он чува сиротињу. И кад му се помолиш, он одмах испуни жељу.

Аднан: Е, каква си ти будала. Баш све верујеш.

Елвис: Са` ћу да се помолим. Ево. Е, Свети Никола guglo (slatki), и ми Цигани имамо душу. Помози, да добијем неке ципеле топле. Смрзли ми се прсти. Кад те лепо молим ...

Св. Николај: Е, одавно ме неко овако лепо није замолио. (Подиже поглед и склопи руке према небу, а онда рече окрећући се према дечаку): Ево ти Елвисе по твојој вери и молитви.

Аднан: Елвисе, Елвисе. Види нека кеса испод ови картони... Шта је бре ово? Неке ципеле унутра.

Елвис (запрепашћен): Јел, видиш Аднане. Ја замолио и Светац ми одма` помого.

Циганка (долазећи): Шта је бре? Јел ја вичем или не вичем? Што не долазиш... Шта ти је то?

Аднан: Елвис замолио Свеца и добио експрес ципеле.

Циганка (удари Елвиса по глави): Будало, бре да ми будало! Што ниси тражијо 100 еври. Незахвално дете, бре! E dilea baja tone ajde dean doћer! (О лудо дете, ајде улази у кућу!

Елвис, кога мајка вукући за руку одводи, окрене се и тихо прошапута: Довиђења. И хвала ти Свети Никола guglo! (Слатки!)

1. сцена: Школа. Час веронауке.

Св. Николај: Још ми је ово писмо остало. Опет ови блокови. Види, овде има и неких кућа. Дим се вије из оџака... Хвала Богу, нешто нормално. Улица Војвођанска. Хм, да видимо шта ће овде бити.

Вероучитељка: Помаже Бог децо!

Деца: Бог вам помогао.

Вероучитељка: Данас имамо госте на часу веронауке. Пристигли су нам Никољци са свих страна, из многих земаља. Ајде да се сви помолимо за почетак часа. Царе небески. (сви се моле заједно)

Вероучитељка: Седите. Јесу ли сви овде? Јесу. Добро. Данас ћемо учити нешто ново.

ЗОРИЦА: А јел можемо квиз?

Вероучитељка: Може на крају часа ако будете добри.

Деца: Тооооо.

Вероучитељка: Добро. Да кажемо нешто о празницима који су пред нама. Јел зна неко шта славимо у ову прву недељу сада?

ЈЕЛИСАВЕТА: Ја знам. Детинце.

Вероучитељка: Добро. Какав је то празник?

ЈЕЛИСАВЕТА: Па дечји.

Вероучитељка: Јесте, дечји. Али, шта се ради тога дана?

ЈЕЛЕНА: А, знам. Тога дана везују се деца... (А онда, лупивши се по глави) Ух, како сам глупа. Опет сам све паре потрошила. Како ћу се развезати мами и тати?

ЈОВАНА: Па лепо. Кад те буду везали, ти кажи да ти дају кредит.

ЈЕЛЕНА: Какав кредит? Шта причаш?

ЈОВАНА: Леп кредит. Недељу дана иза Детинаца су Материце. Кад вежеш маму, она ће ти дати паре. А опет недељу дана иза тога су Оци, онда ће се и тата отворити. Па им ти лепо кажи да ћеш им тада вратити паре и тако се развезати.

ЈЕЛЕНА: Добра идеја. Али, нема смисла. Сетићу се већ ја нечега.

Вероучитељка: Видим, лепо сте се ви већ досетили. Није ваљда да се овим празницима радујете само због пара.

МИЛА: Знате како вероучитељка. Јесу то лепи обичаји. И сви смо некако у те дане весели. Али, добра је то прилика да увећамо свој џепарац.

МИЛИЦА: Е, ја идуће недеље путујем у Црну Гору. А за Материце, кад вежем бабе, стрине, ујне, тетке, комшинице... А за Оце деде, чике, ујаке, теткове... Биће пара ко плеве.

Вероучитељка (смејући се): Е, Саро, ти си се најбоље досетила... Добро, децо, реците ви мени кога Светитеља сада прослављамо у месецу децембру?

ЈАНА: Ја знам. Светог Николу. То је моја Слава.

Вероучитељка: И моја. Свети Никола је највећа српска слава. Зна ли неко да ми нешто каже о њему. Наша пријатељица из Грчке Ирина хоће нешто да каже.

ИРИНА: Ево ја цу да поцне. Прво он се роди далеко, далеко, у Мала Азија. То некад било грцко. И он доби име Николаос. То знаци ... Како се оно казе? Победник .... на народи. А да, знам ... Победник на много народ.

Вероучитељка: Хвала Ирина. Да ли неко може да ми каже какав је дечак био Свети Никола.

БОЈАНА: Та ја ћу вам касти. Здраво млооого добар. Миран, повучен. Све код њега је ишло онако смиииииирено. Полако. Тако и треба. Баш га волем што је такав био. Понекад помислим да се родио баш у Војводини.Ми смо ти такви брате тихи и мирни.

НИКОЛА: Учитељице, мени је чича причао да је он млад отишао у манастир.

УЧИТЕЉИЦА: Тако је НИКОЛА. И убрзо је млади Николај бринуо не само о пословима Цркве, него и о сваком верном.

МИНА: (руски) Мени је мама прићала. Как он спасал ћерке однаво сиромашнава человека. Он по ноћи убацивал кроз прозор, да га нико не види, дењги – да, паре. А трети раз онај човек потрчао и стигао га. Пао он на кољена. Заплакал и захвалил својему добротвору. Но Свјатиј Николај замолил никоме да не прича о овоме. Видите как он бил Божиј человек?

Вероучитељка: Лепо си ти то запамтила. А зна ли неко да ми каже како се још зове Свети Николај?

ЗОРИЦА: Знам ја какво је презиме Светог Николе. Мирликијски. Вероучитељка то је зато што је он живео у граду Мира у Ликији. Зато се тако презива.

Вероучитељка: Може ли неко да ми каже још нешто о животу Светог Николаја? Хоћеш ти ЈЕЛЕНА?

ЈЕЛЕНА: Па, народ је много волео Светог Николаја, јер је он свима помагао: болеснима, сиромашнима, свима који су у невољи.

МИЛА: Ја знам једно чудо. Кад је он путовао у Свету земљу, одједном је дунула вееееелика олуја. Један морнар пао је са јарбола на палубу. И умро. Свети Никола одмах је клекао на колена и почео да се моли. Морнар је уздахну, отворио очи и рекао: Био сам у паклу кад ме твоја руке оче оданде извадила. Од тада је Свети Николај заштитник свих путника.

МИЛИЦА: А јел ти знаш ЗОРИЦЕ да цео свет слави Светог Николу? И сви мисле да је он баш њихов светитељ.

ЗОРИЦА: Чуј, Бога ти. Да није можда Црногорац?

МИЛИЦА: А што јадна не би био? А јел ти знаш како је он ударио шамар једном злом човеку?

МАЈА: Е, ти га Саро баш сад претера. Ја мислим да је то немогуће.

Вероучитељка: Јесте истина је. На Првом васељенском сабору у Никеји он је злом Арију ударио шамар. Јер је погрешно учио о Господу Исусу Христу.

МИЛИЦА: Само у души Црногорац може тако нешто да уради. Шта сам ти рекла?

ЗОРИЦА: Е, Саро, сви присвајају Светог Николаја. Ево и нашег другара Елвиса. Шта ти мислиш Елвисе, чији је Свети Никола?

Елвис (ПЕТАР): Како чији? Па зна се - наш, цигански.

ЗОРИЦА: Ма није могуће?!

Елвис: Јесте. Кажи ти мени јел он чува путнике?

ЗОРИЦА: Јесте.

Елвис: Па ми Цигани смо највећи путници. Ето видиш да је он наш цигански. Свети Никола гугло слатки.

НИКОЛА: А јел ти Саро знаш ко је измислио деда Мраза уместо Светог Николе?

МИЛИЦА: Чујеш, измислио деда Мраза. Шта причаш?

НИКОЛА: Јесте. Причао ми је мој чича. Он је негде прочитао како се деда Мраз појавио међу Србима. Њега су измислили Американци.

МИЛИЦА: Ма немој! Откуд то теби?

СТЕФАН И ТИЈАНА: Ево овако је то било, причао ми је чича: На западу је уочи Божића био обичај да се деци под јелку остављају поклони. Њих, док деца спавају, доноси велики Светац – Николај Чудотворац, представљен у црвеној одећи владике. Деца су се ујутру будила и радовала поклонима. Е, онда се једна велика компанија, коју и ти знаш, досетила како да заради много пара. Они су измислили деда Мраза, као копију Светог Николаја. А све зато да би што боље продале своје производе. Е, тако је то лажљиво, измишљено биће у ствари почело да одводи људе од праве вере и Светог оца Николаја. Је ли тако вероучитељка?

Вероучитељка: Види ти Николе ал је лепо научио. Тако је заиста. Измишљена личност деда Мраза нема никакве везе са Црквом Христовом. То није личност која је постојала. Мраз дође па прође, па га тако нема ни смисла славити.

ТЕШАН: Мој бабо, болан, исто тако каже.

Вероучитељка. Уместо да славимо оне људе који су постојали и које је Бог волео, људи измишљају лажне ликове ради своје зараде.

ТЕШАН: Свети Никола никада неће изгубити место које му припада.

Вероучитељка: Тако је. Као што неће изгубити ни оно право, истинско место Божић Бата кога ми прослављамо припремајући се за Христово Рождество.

МИЛИЦА: А, је ли, вероучитељка, кад ћемо ми вас везати?

Вероучитељка: Па жао ми је децо. Нешто сам спречена идуће недеље. (Смејући се)

МИЛИЦА: А, нећете се извући. Знам да Ви држите веронауку у Цркви недељом. Долази Вам цело одељење на Материце. Је ли тако соколићи?

Вероучитељка: Е, да сте ви мени живи и здрави и да се видимо тога дана. Мораћу добро да се припремим. Али, знајте – ја не дајем паре за одвезивање. Хајте сада децо да запевамо песму нашем дивном Светом Оцу Николају. Да се и ви мени развежете за Детинце песмом.

 

Сва деца певају:


Светог оца Николаја

Четир стране света славе

Ко витеза силне вере

Вере Божје, вере праве.

РЕФРЕН

Благослови оче Свети,

Благослови људе твоје

Што пред Богом и пред тобом

На молитви смерно стоје.


Свети Николај: Радосно посматрајући децу, све време их благосиља: Бог да вас све благослови и сачува рајска децо. На многаја љета.

На сцену улазе сви претходни учесници. И анђели чувари радосно стоје и певају са децом.


Од колевке Богу предан

Од колевке све до краја,

Па прослави и Бог њега,

Свога верног Николаја.

РЕФРЕН

За живота славан беше

А по смрти још славнији,

Моћан беше и на земљи

А са неба још моћнији.

РЕФРЕН

Светла духа, чиста срца,

Он храм беше живог Бога.

Народи га зато славе

Као Свеца чудеснога.

РЕФРЕН.

Бога славом Николаје

Он свечаре своје воли,

Пред престолом вечног Бога

За њихно се добро моли.

РЕФРЕН.

 

КРАЈ И БОГУ И СВЕТОМ ОЦУ НИКОЛАЈУ СЛАВА!