Светосавска приредба - СВЕТИ САВА У НАРОДУ

Аутор: Невенка Пјевач

СВЕТИ САВА У НАРОДУ

 

У старо време, кад су кроз народ свеци ишли, удружи се наш отац Свети Сава са једним Светитељем. Они су обилазили села и градове. Ходао је Свети Сава по земљи српској. Ходао и учио свој народ. Како да себе сачува и очува. Како да себе не заборави на ветрометини којом пролазе многи народи.

 

- Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика. Памти своје обичаје а не стране! Певајте ваше песме! Причајте ваше приче, а не туђе! Тако ћете сачувати своју веру и свој језик. 

ПРИЧА 1.

- Оче ево једне куће богате. Чуо сам да је ова девојка добра. Сваком готова добро да учини. Можда ће нас примити на конак?

- Помаже Бог путници намерници. Уђите! Добро ми дошли! Хајде да се мало заложите вечером. Ево најбоље што сам у кући нашла. А после вечере, ноге ћу вам опрати, такав је ред. Душеке сам већ прострла. А кад зора сване, спремићу вам прекусак, забркати кафу и спремити воду да се лепо умијете.

- Вредне ли девојке. Благо мајци која је има. Е, девојко, Бог ти црну срећу дао. Хајдемо брате до другог домаћина. ... Помага Бог домаћине. Има ли кога у кући? .... Домаћине .... Никог нема брате. Хајдемо.

- Ево, ево. Полако. Куд сте навалили?

- А где ти је мајка девојко? – упита је Свети Сава.

- Отишла је у чаршију да купи луча. Шта ви хоће моја мајка? – набусито говораше девојка.

- Хајдемо, брате. Немамо шта овде чекати. – На вратима се Свети Сава окрете девојци и рече:

- Е, девојко, Бог ти дао белу срећу.

И одоше.

- Реци ти мени Свети оче шта ово би? Богами ми није право шта си урадио. Ово ли ти је правда што је народу делиш? Оваквих праведника до сада ко памти? Шта би требало да оној првој вредној и доброј кажеш: Бог ти дао белу срећу, а ти црну. А овој лењој црну, а ти рече белу.

- Чекај још мало да изађемо изван села па ћу ти казати зашто....

СЕДНУ

- Ево овако: Да сам казао оној доброј: Бог ти дао белу срећу, а она онако добра и љубазна, они би се двоје осилили, па не би на небо ни на Бога погледали. Кандило у њиховој кући не би се никада упалило, а сиротиња никада не би се до врата смела приближити. А овако: она добра, а он зао, па зло и добро сносиће се. А оној другој да јој се зли друг даде, а она онако црна и јадна, онда би било црно без белога. Овако ће зло и добро да се подносе. Тако треба. Нигде два добра, нигде два зла ...

О ево и наше браће чобана! Хајте браћо да се поред ватре огрејете.

- Помага Бог Свети оче! Благослови нас грешне!

- Бог вам вазда помагао браћо чобани!

- А највише ти оче Саво. Увек нас браниш од свакога зла. Знаш ли брате, како нам је отац јагањце од Турака спасао. Де, реци Радивоје.

СВЕТИ САВА СПАСАВА ЈАЊЦЕ ОД ТУРАКА

Сиђе паша у село малено

И доведе силовиту војску.

Наручује хиљаду јањаца,

Да се пеку за вечеру војсци.

Стоји писка многијех чобана,

Од жалости своја лица грде.

Ал ето ти стара чобанина,

У руци му сребрна свирала,

Па чобане многе разговара:

«Не плачите не грдите лице,

Молте Бога и Светога Саву,

Сви ће вама останути јањци.»

У ријечи коју говорише

У планине ударила војска,

Па хватају бијеле јагањце.

Претвори се градачко камење.

Би рекао бијели јагањци.

Сваки аскер узе по једнога,

А кад су их тамо динијели,

Камен био ко што је и био,

Бацише их на гомиле Турци.

То не био стари чобанине,

Већ то био Светитељу Сава.

 

ПРИЧА 2.

 

- А сећаш ли се брате Милораде оног циганина што је угостио Светог оца? Причај како је то било.

- Једном Свети Сава замркне на путу, далеко од манастира, села и вароши, па мораде да потражи конак код једног Циганина. Лупи шаком у његова врата. Она се одмах отворише. Кад је Циганин видео Светога Саву, помисли да је Бог, па се почне изговарати:

- Могу да те примим на конак. Али немам шта да ти дам за вечеру. Хлеба немам ништа у кућу.

- Зар баш ништа данас ниси испросио? – упита га Свети Сава.

- Ништа, ама баш ништа, господине. Много су гадни ови наши људи. Не даду ни Богу тамјана. Моја Милева Циганка ишла по селу цео дан и просила. А вечерас донела празну торбу. Хоће Циганчићи да ми помру од глади.

- Да Бог да како ми право казао, онако ти Бог дао, и тако довека има – рече Свети Сава па се диже и оде даље. Од тога дана Цигани увек траже а никад немају. И увек су гладни.

 

ПРИЧА 3.

После је Свети Сава отишао једном чобанину, коме је била колиба у близини, да код њега преспава. Чобанин га лепо дочека.

- Ево Свети оче за вечеру камјака и сира, слатко и кисело млеко. Меда и хлеба. Једи оче. Гладан си и уморан од пута. Простро сам ти сено у једном ћошку колибе. На њега сам ставио кабаницу и јастук. Уморан си. Одмори се у нашем сиромашном дому.

- Е, добри човече. Да Бог да навек био здрав и весео. Овце ти се хиљадиле. Дебели хлад о густог дрвета ти био покривач, а мека зелена трава простирач. Са таквим животом био потпуно задовољан и за бољим не пожелео. Ето, брате, зашто су чобани увек задовољни својим животом.

 

ПРИЧА 4.

- Причај брате како је Свети отац хтео да вука злотвора промени.

- Клао вук нама чобанима овце и чинио нам велику штету. Ми га ухватисмо у замку. Везали смо га. А онда одвели до Светога Саве да га он крсти не би ли се опаметио. Да нам више штету не чини. Видео Свети Сава да смо ми прост народ и шта ће. Нареди једном калуђеру из пратње да нам учини по вољи. Калуђер прво очита вуку молитву од горопадила. Онда поче да га крсти. Кад га је крстио заповеди му да каже: ОТРЕКОК СИ. А вук нато: ОВЦЕ КОЉ СИ. Калуђер повиси глас и нареди опет вуку: ОТРИЦАЈИ СИ. А ВУК ЋЕ ОПЕТ: ОВЦЕ КЉАЈ СИ. Не помаже Свети оче ни молитва, рече калуђер Светом Сави. - Он све једно исто понавља. Тада Свети Сава рече чобанима да вука умлате. И тако нас отац спасе беде.

 

ПРИЧА 5.

- Много нас је отац лепо учио. Сећаш ли се брате Живојине како нам је онај чобанин са југа причао како им је отац Сава помогао око ораха. Ајде понови.

- Причо је брат овако: Имали су сељаци много ораси. Па кад су га обрали они су га качили сас виле на таван. Такој су се мучили дуго време да нису могли ни један да укачив. Свети Сава је туј прошија и видеја куде ги качив сас виле на таван. Они су га питали: Па како ћемо другачије да ги качимо? Он ги је казаја да узнев вреће па да ги напунив сас ораси и да ги качив на таван. Сељаци су такој направили. Опет је прошија Свети Сава и питаја: Кој ве је такој научија да радите? Они су казали да је прошија неки божји човек и казаја ги да такој радив. Он ги је благословија и отишија.

 

ПРИЧА 6.

- Е, браћо да и ја додам неку. Свети Сава био је и учитељ. Чули смо и ми чобани да је једном његовом ђаку, једанпут нестало заструг меда. Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу. Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо био мед само је пазио да му пчела не падне на капу. И тако је у крађи био ухваћен.

 

ПРИЧА 7.

- Знаш ли брате да и Свети Сава има штап чобански као и ми.

- Ма није брате то чобански штап. То је његов духовнички. Добио је кад је у светој земљи био. Чуо сам причу о томе. Чудо једно. Замисли, кад је Свети Сава ступио у јерусалимску цркву на врата, срела га је шљака сама. Нико је није носио ни држао. Срела га и стала пред њега.

- Немој брате да причаш!!! Ма да ли је то могуће. Сама га шљака срела?

- Јесте, тако је било. И сам се Свети Сава зачудио и питао свештенике шта значи ово. Они му одговоре. Пре неколико времена живио је овде један владика коме је било име Сава. Када је био при последњем часу свога живота, казао је: Ову шљаку оставите у цркву. Из далеких земаља доћи ће свештеник истога чина, ког сам и ја. Име ће му бити Саво. Кад он ступи у ову цркву сама ће ова шљака њему поћи. Ето, тако је Свети Сава узео шљаку и донео је са собом из Јерусалима у Србију.

 

ПРИЧА 8.

- А јел се сећате како смо ономадне испали глупи?

- Како се не би сетили. Замолише нас да једнога дана помогнемо у винограду. Кад смо дошли у виноград, рече старешина: Е добри људи, јесмо ли сви на окупу? Онда поче да броји једног по једног. А себе не уброји. И други опет су бројали исто тако. И себе нису бројали. Увек девет па девет. Онда пођемо путем да тражимо друга. На срећу наиђе Свети Сава:

- За бога свештениче, нема нам једнога друга. Пошло нас је десет, а сад нас има само девет.

- Ма браћо има вас десет.

- Нема оче. Много смо пута бројали.

- Скините капе и пребројте их.

- Један, два ... десет. Е хвала оче Свети. Нађосмо нашег друга.

- Да сте благословени и ви и ваш рад. Од лозова рода сребро се претворило. Винска се чаша крстом поносила. Ђе се вино пило Крст се не заборавио!

 

Слово о Светоме Сави
Сунце пио Србију опио
опио је надом и лепотом
прах од цвета био пред голготом.

Молитва му била сапутница
Србија му распевана тица
чува гусле да не буду неме
да им песма никад не занеме.

Срцем хтео снове да распева
душом хтео птице да натпева
на ломачи остао је јачи.

На лицу му видим Студеницу
јаву плео и снове исплео
Свети Сава претке васкрсава.

 

- Види ти Радојице ал се распевао. Свака част!

ПРИЧА 9.

- Ево мале Јелисавете. Српкињице селе, Српкињице млада,

Где си до сад била? Куда мислиш сада?

 

- У игри, у пољу, провела сам лето,

Па весело сада у школу ме ето.

Ах, како је лепо, кад би мого знати,

Равним пољем ићи, шарено цвеће брати!

Мој најлепши венац, што сам пољем брала,

Учитељу своме баш јутрос сам дала.

Тим најлепшим цвећем, као даром Славе,

Да икону кити Светитеља Саве.

 

ЕПИЛОГ

- Е, браћо моја доста је приче било. Хвала Богу овде још одзвања наша реч. Још се глагоља по српски. И док се буде чула наша реч, знамо да је ово наша земља без обзира ко у њој влада. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају. Јер, народ је, чеда моја, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увек иста с обе стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.

- Добро си нас оче научио. А да и ја додам. Све што се обичном речју и причом не може рећи, стаје у песму и свирку. Песма лети високо над земљом и лебди над водама. Она је крилати дух и душа човекова и народна. Србија је тамо докле год допире наша песма и свирка. Запевајмо зато браћо нашем Светом оцу Сави. Ускликнимо с љубављу.

КРАЈ И БОГУ И СВЕТОМ ОЦУ НАШЕМ САВИ СЛАВА!

ДОДАТАК  

Свети Сава и ђаво.

Пошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: "Помози Бог!" а овај одговори: "Није ти за тим стало." "Како си?" рече свети Сава, а ђаво му одговори: "Шта је теби брига како сам?" "Куда хоћеш?" упита га свети Сава, а овај одговори: "Ни за тим ти није стало." "Шта би радио?" рече свети Сава; а овај му одговори: "Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака." Онда света Сава каже ђаволу: "Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш баштованлук, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најприје радити и сијати и ко ће сјеме набављати." А ђаво му одговори: "Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити." Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. Е рече сад свети Сава ђаволу: "Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш." Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га. Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече: "Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи" и тако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет а за овијем бобе. Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап. Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу. Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: "Из малог зрна нарасте оволика стабљика." Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу стрн. Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: "Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа. И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли. Сад свети Сава упита ђавола: "Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?" а ђаво одговори: "Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба." Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, – па му рече: "Шта је то, ортаче?" а овај му одговори: "Печем ракију, побратиме!" Онда свети Сава рекне: "Дајде, ортаче, да видим, ваља ли." А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече: "Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!" па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.