ПУТОВАЊЕ СВЕТОГ САВЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ

Невенка Пјевач

 

ПУТОВАЊЕ СВЕТОГ САВЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ

ХОР: ГОСПОД БЛАГИ ЗБОРИ

ПРИПОВЕДАЧ:

Многи су чули за путовање светога у Јерусалим, и знајући да носи са собом много богатство, крвници звани гусари, укрцавши се у брзе галије и у морским заливима у заседи чекајући, вребаху на њега, тражећи да га опљачкају. Али Бог који је велики у милости и неизменљив у доброти, који познаје и чува оне који га увек љубе, и као што својим ученицима повика “ЈА САМ СА ВАМА И НИКО ПРОТИВ ВАС! – био је и овоме помоћник на спасење и покровитељ од оних убица. Јер густом маглом зави морске заливе, у којима беху у заседи против Светога, и учини га невидљивим, и неповређена проведе га. Али, једнога дана, ипак ....

На броду, за време другог путовања Светог Саве за Свету земљу:

Монах: Оче, већ данима путујемо, а земљу не видимо.

Св. Сава: Не брини, чедо. Бог и Свети Никола ће се постарати.

Морнар (вичући): Једра на видику!

Капетан: Чија ли је то лађа?

Морнар: Не видим добро заставу... Видим мртвачку главу. Гусари!!!

Капетан: Нека нам Бог помогне.

Вођа гусара: Предајте се! Нико да се није макао. Вежите их!

Гусар: Ево неких црноризаца.

Вођа гусара (обраћајући се Светом Сави): Ко си ти попе?

Св.Сава: Нисам ја, добри човече, поп, већ грешни монах Сава.

Вођа гусара: Добри човече?! Није него! Ја гусар, а он мени - добри човече. А одакле си?

Св.Сава: Из земље Рашке.

Вођа гусара: Где ти је па то? А где си пошао?

Св.Сава: У Свету земљу, добри човече.

Вођа гусара: А, тамо... Па сигурно си понео и поклоне. (Пазите, сад ће сигурно почети да се извлачи: Те, нисам, те – ми смо сиромашни)

Св.Сава: Јесам, добри човече.

Вођа гусара (изненађен искреношћу Светог Саве): Јеси! А мора да су скромни и сиромашни?!

Св.Сава: Не, добри човече. Богати! Злато и драго камење.

Вођа гусара: Ма, дал је могуће? Тако кажеш? Ти мора да си неки богаташ? (гледајући подсмешљиво скромну одећу Светог Саве)

Св.Сава: Ја нисам. Али добри мој отац био је жупан, а мој брат Стефан - краљ. А и синовац ме је богато опремио за пут.

Вођа гусара: Тако кажеш?! Богата родбина? А и ти мора да си неки важан човек?

Монах: Свети је архиепископ Српске цркве. Сигурно си чуо за њега?!

Вођа гусара: Ти да ћутиш, ништа те нисам питао! (Окреће се према Светом) Архиепископ! Тако дакле! (Не верујући и даље) И кажеш злато и драго камење!

Св.Сава: Тако је, добри човече.

Вођа гусара (нервозно): Ма рекох ли ти да престанеш! Откуд то добри човече?

Св.Сава: Види се то! Доброта се човекова на лицу одмах препозна!

Вођа гусара: А по чему? (нешто смиреније)

Св.Сава: По очима. Оне су огледало душе.

Вођа гусара: А шта ти видиш старче у мојим очима?

Св.Сава: Видим, добри човече, бол, патњу и муку. Видим човека жељног љубави. Мора да си неког драгог изгубио.

Вођа гусара: Како си знао, оче? (Прошапута гусар измењена лица)

Св.Сава: Господ ми је отворио очи да видим твоју душу добри човече.

Вођа гусара: Изгубио сам жену и ћерку. Убијени су. Од тада их стално освећујем. Крадем, убијам. Платиће други за њихову невину проливену крв!

Св.Сава: Мржњом их нећеш вратити. Само љубављу. Ја целога живота љубављу и трпљењем лечим мој народ, мирим завађену браћу, молим да опросте једни другима. Да се врате на прави пут да би им и Бог опростио.

Вођа гусара: Мени Бог сигурно неће никад опростити.

Св.Сава: Нема греха неопростивог, осим греха непокајаног.

Вођа гусара: Да ли је то истина оче?

Св.Сава: Веруј, јесте.

Вођа гусара: И ти кажеш, Бог ће и мени опростити, што сам убијао, пљачкао, палио, крао?

Св.Сава: Ако се искрено покајеш хоће добри човече.

Вођа гусара: О добри старче. Велика је твоја љубав. Моли се за мене грешног. (Окрећући се другом гусару) Прелазите сви на наш брод!

Гусари: Шта је вођо? А пљачка?

Вођа гусара: Прелази! Не питај ништа! Све остављај! (Говори Светом Сави) Пратићемо твој брод оче. Да сигурно стигнеш у своју луку.

Св.Сава: Хвала, добри човече. Бог нека те благослови.

Гусари (по повратку на брод): Шта то би вођо? Остасмо празних руку?!

Вођа гусара: Ћутите! Није тако. Остасмо празних руку, али нам старац отвори очи да видимо какви смо. Хвала му на томе.

На броду.

Монах: Опет нас оче ти избави из невоље.

Св.Сава: Не ја, но Господ милостиви, који нигде и никада не оставља децу Своју. Ходи, чедо, да Богу заблагодаримо за ничим заслужене дарове:

Монах: Царе векова Који држиш у Десници Својој све путеве живота човековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти певамо: Слава Ти, Боже, у векове!

Св.Сава: Као слабо и беспомоћно дете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја светла крила, заклањао је моју колевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у светлост вечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:

Слава Теби Који си нас позвао у живот,

Слава Теби Који нам откриваш лепоту васељене,

Слава Теби Који отвараш пред нама небо и земљу као вечну књигу мудрости,

Слава Твојој вечности у овом пролазном свету,

Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје,

Слава Ти за сваки уздах мога срца,

Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости,

Слава Ти, Боже, у векове!

+++

ПРИПОВЕДАЧ:

И тако, дакле, испричасмо ово о путовању светога.

И жеља његова у Богу испуни се, и нада његова није била празна. Јер дошавши до светих и до светих места, поклони се, и виде строге и изванредне монахе у телу као анђеле, и њиховим светим речима наслади се, благословом и молитвама њиховим веома се окористи. Обогати се много свима добрим души корисним стварима и моштима светих, и часним сасудима, и црквеним потребама, хотећи све ово донети у своје отачаство.” Али Господ са њим устроји други план и одведе га у град Трново.

 

ХОР: У ТРНОВУ ГРАДУ

АМАНЕТ СВЕТОГ САВЕ

Архипастир добри, у заносу своме

други пут кад крену гробу Христовоме,

пред сјајном је Жичом у небеса гледо

и овако роду своме проповедо:

“Чеда моја мила, добро моје стадо,

почувајте оно што вам некад дадо.

Српску Цркву свету, тај дар драгоцени,

што је саздах чврсто на небојши стени,

учиних је моћном, слободном и славном,

ко најмлађу Цркву свим сестрама равном.

Нека српске земље будан чувар буде,

уточиште Српства и одбрана груде.

Пред олтаром њеним вечни плам нек згара,

нек од деце моје праве Србе ствара!

Нек им чува име, језик, обичаје,

и свесно их носи кроз све нараштаје.

Нек срећнијој Србе будућности води,

нека служи Богу, роду и слободи.

Нека у сва срца расну моћ улева,

нек бурама свима моћно одолева”...

То је Сава реко, као да је знао,

да се задњи пут с родом опраштао.

Народ му је српски вазда веран био,

аманет је његов срцем прихватио.

 

УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ

Широм целе српске земље

одјекује песма слави:

Ускликнимо с љубављу

светитељу Сави!

 

Свети Саво, српска славо,

венца српског урес цвеће,

твоја деца, твоја Српчад,

заборавит тебе неће.

 

Твој ће спомен цело Српство

док га траје прослављати,

а ти ћеш му са неба увек

благослова свога дати.

 

Ти ћеш молит вишњег Бога

да му Господ храброст даде

да се и у тешке дане

сачувати увек знаде.

 

Да одржи своју веру,

веру чисту, веру давну,

веру својих праотаца -

веру свету православну.

 

Само вером у Господа

Србин се је одржао.

Вера га је сачувала,

јер је чврсто веровао.

 

Вера га је окрепила,

вера га је ојачала,

вера га је оснажила

вера му је снаге дала.

 

Зато нека свако са поносом

увек каже: “Србин ја сам,

а српско је име свето,

па и зато поносан сам!”

 

Светосавска српска децо,

ви сте српско десно крило,

уздижите Православље,

као што је досад било.

 

Долазите храму светом -

ту се крепи, ту се снажи,

ту нам цвета Православље,

ту утехе Српство тражи.

 

Ту се учи молит Богу,

слушат савет родитеља,

ту се слави српско име

с именима светитеља.

 

И данас ће са звоника

нашег храма одјекнути

песма слави:

“Ускликнимо сви с љубављу

- светитељу српском Сави!”

КРАЈ И БОГУ СЛАВА!