СВЕТИ САВА НЕКАД, САД И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА...

Невенка Пјевач

 

СВЕТИ САВА НЕКАД, САД И У ВЕКОВЕ ВЕКОВА…

 

СВЕТИ САВА

Да л икоји народ такво благо знаде?

Да л још који има што Србин имаде?

Ми имамо своју историју стару,

легендарне приче о Душану цару.

 

Многе великане, које прошлост крије,

ал од светог Саве нико већи није.

То је анђо чувар, што нам Небо даде,

његове врлине само Господ знаде.

 

У пустињу оде из царскога двора,

њему се задиви цела Света Гора.

И оца и мајку ризом заодену

и сав српски народ на молитву крену.

 

Он Хиландар зида - спомен своме роду,

старог оца крепи у монашком ходу.

Архијереј поста по Божијем плану,

православном Српству нови дан освану.

 

Он измири браћу коју раздор мучи

и властелу српску страху Божјем учи.

Манастире многе по свој земљи гради,

ко маслине плодне светитеље сади.

 

Он је и сад с нама да помогне свима,

јер он увек приступ пред Господом има.

За светога Саву цела земља знаде,

нико блага нема што Србин имаде.

 

ДА МИ СЕ ОБЕЋА ЦЕЛА ЦАРЕВИНА

Да ми се обећа цела царевина

Ја бих био слуга Божијега Сина

 

Свети Сава Србе воли

И за њих се Богу моли

Српском роду даје крила

Српски народ благосиља.

 

Не бих ни мислио на земаљску славу

Већ бих се угледо на Светога Саву.

Јер земаљску славу непријатељ гази

Сава тражи славу која не пролази.

Јер земаљско царство мења господаре

Сава само диже Божије олтаре.

Подизо је цркве, манастире, школе

И учио људе да се Богу моле.

 

Свети Сава, тежак и ткаља

Читач: Било је то у давна времена, када је Свети Сава ходао по земљи и учио свој неуки српски род како ће живети у слози и љубави, срећно и задовољно, како ће поштено и вредно радити, како ће се ослободити злих навика, како ће се Богу молити, напредовати и децу подизати.

Кад је тако једном ишао наиђе на тежака који није знао како се оре, него је увек пролазио само са једне, исте стране, а онда би кад дође на крај бразде пустио волове, па би се вратио да опет почне са исте стране другу бразду.

Св. Сава: Помоз Бог, тежаче!

Тежак: Бог ти помогао, оче!

Св. Сава: А шта то радиш?

Тежак: Ево, оче, орем ову црну земљу и мучим се да из ње истерам рану да прераним чељад у дому.

Св. Сава: А што тако ореш, јадни брате!

Тежак: А да како ћу, Бог ти дао?

Св. Сава: Начини разор па бразди и озго и оздо! Ево овако!

Читач: Послуша тежак и пође ливадом орати како му духовник показа, а Св. Сава оде даље по народу.

Св. Сава: Помоз Бог, жено!

Жена: Дао ти Бог добро, духовниче!

Св. Сава: Шта то радиш?

Жена: А ето, ткам! Невоља ми је, чељад су ми у кући гола, а не могу им се наткати. Брже цепају, но што ја исткам.

Св. Сава: Па немој, јадна женска главо, тако ткати. Немој само увек с једне стране провлачити нит, па је прекидати. Зар не умеш зев начинити. Ево овако!

Жена: Благословена ти рука, оче, и Бог ти добро дао!

Читач: Продужи Св. Сава по народу ходати и учити га, па после неког времена наиђе опет истим путем прерушен у просјака.

Св. Сава: Помоз Бог, тежаче!

Тежак: Дао ти Бог добро!

Св. Сава: А да лепе радње! Ко те научи да тако ореш?

Тежак: Наиђе овуда један духовник, Бог му дао небеско царство! И научи ме овако орати. Више сада могу узорати за дан, неголи пре за два.

Св. Сава: Хајде тежаче, благословена твоја радња! Мало радио, много ти се видело! Хранио њоме и птице у гори!

Св. Сава: Помоз Бог жено! Лепо ти то ткаш! Ко те научи тако ткати?

Жена: Прођи ме се, старче и залудна разговора! А ко ће ме научити? Сама сам се научила! Мислила сам, па сам сама и смислила!

Св. Сава: Хајде, женска главо, је ли баш тако? Е, онда вазда радила, а никад ти се радња не видела! Што год за годину урадила, све о \урђеву дану под пазухом изнела!

Свети Сава и тица кос

Једног пролетњег дана путовао Свети Сава по народу и тако га пут нанесе кроз једну велику шуму. Ту угледа коса где пева на глогу, па му рекне: " Помоз Бог, кос. Што си покуњио нос?" Нато кос подигне главу и рекне: " Ја нисам кос што сам покуњио нос, но сам кос што дижем нос." На такав одговор наљути се Свети Сава, па заповеди да му одмах падне снег са хладним ветром и јаким мразем. Кад је сутрадан Свети Сава опет прошао кроз ту исту шуму, угледа коса где се шћућурио под једним жбуном, па му рекне: " Помоз Бог, кос, што диже нос!" Кос на то одговори: " Нисам ја кос што диже нос, но сам кос покуњио нос. Јуче ми је цркла женка од велике хладноће, а данас ћу и ја, ако овако дуже потраје." Нато се Свети Сава смилује, па врати лепо време и кос се овесели.

Свети Сава и нерадне жене

Била је једна жена много лења, па је помало радила, а помало спавала. Говорио јој муж: "Море, преди, жено; кошуље ми се поцепаше, чакшире ми се подераше; деца су нам оголела." - " Море, предем ја, човече, како да не предем, али ово проклето расте", одговарала би жена. Тако дође једном Свети Сава у то село, а жена се ова досети па га позове да чита молитву њеном клубету, не би ли постало веће. Чим је ступио у кућу ове нерадне жене, Свети Сава је видео шта је. Зато одмах метне епитрахиљ на врат и стане гласно говорити (као да из књиге чита):

Порани, Јело, и одоцни, Јело,

и порашће ти клубе, Јело.

Порани, Јело, и одоцни, Јело,

и порашће ти клубе, Јело...

Чита тако Свети Сава, а жена сагнула главу па се само крсти. Кад виде да Свети Сава чита само то па то, рекне: " Зар, само то духовниче?"- " Само то, снахо, само то", одговори Свети Сава, - " само ће ти од тога порасти клубе и ни од чега другог." Сети се жена и застиде се, па кад Свети Сава оде, она окупи прести; увече поседи мало више, ујутро устане мало раније, и клубе поче брзо да расте.

Друга нека нерадна жена никако није могла да изатка платно на разбоју; све јој се налазили неки пречи послови, и тако јој пређа стајала неизаткана за пуне три године. Мислила је да су то неке мађије те зато позове Светога Саву, да јој чита молитву разбоју. Дође Свети Сава, па кад је видео шта је и како је, метне епитрахиљ и почне гласно да говори (као да из књиге чита):

Наложи жено ватру, па чук-чук уз разбој;

донеси воду, па чук-чук уз разбој;

помети куцу, па чук-чук уз разбој;

умести хлеба, па чук-чук уз разбој;

опери судове, па чук-чук уз разбој;

окупај дете, па чук-чук уз разбој;

помузи стоку, па чук-чук уз разбој...

" Је л' само то, духовниче?"- упита нерадна жена Светога Саву. " Само то, хришћанице, само то", одговори Свети Сава. И жена послуса светитеља, и уради као што јој је он читао, и пређу на разбоју изатка за кратко време.

Свети Сава учи да се посте среда и петак

Идући Свети Сава дође до једне куће, где се у петак пече јагње. Свети Сава изгрди укућане говорећи: " Зар у петак да мрсите, па опет хоћете Божије помиловање?" Домаћин му одговори: " Па, што да не мрсимо - данас није никакав пост!" Свети Сава одговори: " Треба да постиш сваку среду и петак. Средом у спомен, кад су Исуса издали, а у петак у смомен смрти и распећа Исусова." Од тада се свукуд по правом хришћанлуку пости се среда и петак.

Свети Сава и отац и мати са малим дететом

Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу. " Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. То можете само ви, родитељи његови, ако га зарану научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље." Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан цовек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

СВЕТИ САВА

Прохујало од тад много је столеће,

легало је у гроб ко увело цвеће.

Срушене су многе куле и градови,

сврх зидина пустих вију се орлови.

Царства многа паше и злаћане круне,

многа слава давна сад у гробу труне.

И земне таштине прах посуо бели,

дуги низ столећа од тада нас дели.

Ал Он и сад живи ко див-храст у гори,

где год рече се наша негује и збори.

У времена тешка, кад остасмо сами,

Он је био луча што светли у тами.

И када су ропски свуд звечали ланци,

о слободи с њим се понављали санци.

Ко је тешко клоно, он га подигао,

ко не знаде пута, руку му је дао.

Ком утрну вера, он је разбуктао,

с ломаче је лепши дан нам обећао ...

Вечно живи, вечно род свој просвештава,

светитељу српски, Немањићу Сава.

 

СВЕТОСАВСКО БЛАГО

Од предака својих

кроз Светога Саву,

примили смо веру,

крст Часни и славу.

 

Кроз векове многе

ово дивно благо

Србину је сваком

увек било драго.

 

Ово благо што су

нама преци дали

оставили, дајмо

и ми својој деци.

 

А КАКО ЈЕ ДАНАС У НАШОЈ ЗЕМЉИ СРБИЈИ?

ЛУТАМ ПО СРБИЈИ

Лутам по Србији, као и некада

од села до села, од града до града

По Србији наших подмлађених нада

сумњивих чобана и шарених стада

Лутам и певам, тужан ко никада.

 

Градови прождиру винограде, њиве

воћњаке и шуме - своја жива плућа

По пустим селима још рађају шљиве

и јабуке око глувонемих кућа.

 

Купина, глог и разно растиње без душе

штркља око старих кућа што се руше.

 

Кад год се нека стара кућа сруши

у мртво огњиште, име и презиме

она се сруши и у мојој души

где су све краћа лета, дуже зиме.

 

Седи момци прежају младе удовице

Раскаља се земља од трулих јабука

Празне школе зјапе ко пусте кошнице

Празно небо - звоно без клатна и звука.

 

Самотне старице беру зреле вишње

жуте као јесење дуње крај пушнице

Само гробља живну два-трипут годишње

на летње и на зимске задушнице.

 

Ил кад нека стара, грешна душа прне

из воштаног костура у плаво безмерје

па се цела безуба околина згрне

на гробље и ждере до у предвечерје.

 

Пресушују извори, стублине, бунари

Гавран на јарму а сова на сачу

И кад мраз шкргуће и кад сунце жари

иста је студен у песми и плачу.

 

Нигде да видиш млађег женског створа

од педесет лета, сем гошће понеке

ни да чујеш бистри жубор разговора

Старице належу квочке у колевке.

 

А старци што личе на тужне монахе

беру кукуруз, јабуке и грожђе

и млате и купе презреле орахе

Ни у цркву више нема ко да дође.

 

Лутам по Србији, посребрена чела

од града до града, од села до села.

 

Градови расту, села зарастају

Све ређи су они димњаци што пуше

Стока не риче, ничији пси лају

по воћњацима,а куће се руше.

 

Кад год се нека стара кућа сруши

у гроб домаћина, у оца без сина

она се сруши и у мојој души

која је већ пуна драгих рушевина.

 

Дању жедно сунце, луталица стара

по закоровљеним баштама тумара

а ноћу млад месец са својим кучићима

завија ко мршав пас над кућиштима -

па се над Србијом (на коју из тмине

гракћу црне белосветске птичурине)

и над језером библијске тишине

разлеже васељенски лавеж месечине!

 

СРБИЈА

Збурила се под планинама,

у болу окоштала,

зборана од памћења,

праштањем посвећена,

из ината васпостављена

црвеним уларом сапињана,

са душом у грлу и честим гробљима,

мразна и непроходна као туђа да је,

а питка као вина њених манастира,

сва у клипу кукуруза

и плаветном хују зрелих шљива,

опанком премерена, у небо пропета,

земља у којој се ровови и бразде

не разликују,

у којој два брата три вере имају,

земља на крају и почетку света,

светачки блага

и обдан свилен,

мека као хлебно срце,

распупела и податна,

земља, црква,

земља, сечиво сабље,

угрушак крви и грумен соли,

маљава и масна, опрезна попут звери,

земља, љуска, која ме од свега

осим од њених болова

спасити може.

ПИТА МЕ СТРАНАЦ

Пита ме странац, Србија где је?

Далеко одавде, ал близу до звезда.

Србија је тамо, од Земље до Свода,

у венама нашим и у сузи ока.

 

У души је нашој, музика свих вода,

клас је гора и плодних равница.

На раскршћу Сунца, блаженства поникла,

у молитви срца, наших Прадедова.

 

И у капи крви синова и кћери, што данас

бране, крвава огњишта.

Тамо је странче, Србија моја,

и у моме даху њено срце куца.

 

Утроба је њена и моја колевка

и зеница ока, свакога Србина.

Зато кад упиташ, где је та Србија?

Свако ће ти рећи, у Нашим Срцима.

 

ОВО ЈЕ СРБИЈА

МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ

Молимо се Благочестиви

спаси овај дух и тело

Сачувај ову земљу

 

Просветли Свети

упали поново по Србији

кандила и звезде

осветли наше куће и ковнице

време је да знамо који лажно кују

коме није доста ни сребра ни злата

 

Осветли наше собе и губилишта

све наше туге и свечаности

и небо на заласку птица у ноћ

осветли нашу реч на изласку

из тамних подрума

с вином и укрвцима

 

Излечи нас од замицања

и црних слутњи

међу се се опет завадисмо

 

Измири у овај дан ове громове

ове светлице и стрелице

и овај врх са врховима

сагорећемо опет какви смо

 

Осветли наше учитеље по школама

и наше ђаке

засијај по кућама и манастирима

по горама и водама

да не чинимо више

смртних грехова седам

и осми наш простачки

 

Молимо се Благочестиви

спаси овај дух и тело

сачувај ову земљу.

 

МОЛИТВА СВЕТОМ САВИ

Свети Саво, са висина,

благослови ђачки глас,

чуј молитву из дубина:

Српској деци буди спас!

 

Покажи нам путе среће,

просвети нам душе моћ,

подари нам здравље веће,

скини с ума нашег ноћ!

 

Међу децу љубав шири;

нек за брата гине брат,

и са неба Србе мири,

измеђ браће терај рат!

 

Вредне руке, разум, слогу,

то нам даруј, чуј нам глас:

замоли се за то Богу,

то ће нама бити спас!

 

И У ВЈЕКОВЕ ВЈЕКОВА ...

 

ПЕВАЈ НАРОДЕ МОЈ

Лазар Дашић

Певај Народе Мој

Певај онако

Како си у сва времена певао

Певај о Богу, Вери и слави

Певај о борби, јунаштву, победи

И како посна земља

Победнике храни

 

Певај о дуњи, драгој, о зори

Певај о сетви, киши, о роду

Певај о љубави

Која живот плоди

Певај о свакој Принови

Што се на радост роди

Да нас чује

Ближњи и далеки

Туђи и своји

 

Певај Народе Мој.

 

СРПСКА СЕ ЦРКВА ДАНАС РАДУЈЕ

Српска се Црква данас радује,

Србина сваког да обрадује.

У њој су људи сви добре воље,

то поје Црква, а јечи поље.

 

Славимо Бога и Крсну славу,

хвалимо српског Светога Саву.

Молимо Христа за оце наше,

за браћу нашу и мајке наше.

 

Сетили смо се ктитора, ђака,

и наших дичних српских јунака.

Споменули смо све наше мртве,

од Косова, све наше жртве.

 

Честитога кнеза српског Лазара,

све Југовиће, Богдана стара.

Ивана, Милана, Милоша лава,

Српство им кличе, слава и хвала.

 

За љубав, братство, мир и слогу

помолимо се свевишњем Богу.

Наша се песма у небо вину

Светоме Духу, Оцу и Сину.

 

СВЕТОМ САВИ

Дижем три прста десне руке своје,

да се помолим светитељу Сави;

он нек благослови све другове моје,

и од искушења нека нас избави.

Данас широм лепе отаxбине наше,

свака Црква весело овај данак слави

и заносно кличе светитељу Сави.

Јер он није хтео ни злата ни славе,

у молитви нађе најдражије сласти

и у Храму живом сјај слободе праве.

Он подиже веру и школе за људе,

Да учи, помаже нејаке и мале ...

Он хоће да сваком од помоћи буде,

да диже и снажи безверне и пале ...

И ми данас знамо шта нам је он дао,

и шта за нас сада свети Сава значи;

његов дух је вазда над школама сјао,

и тај сјај ће бити временом све јачи.

Сви се помолимо и овог тренутка

заштитнику нашем светитељу Сави

из срца и душе најдубљега кутка

нек му име сваки клицањем прослави.

Нек је хвала и слава светитељу Сави.

 

УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ

Широм целе српске земље

одјекује песма слави:

Ускликнимо с љубављу

светитељу Сави!

 

Свети Саво, српска славо,

венца српског урес цвеће,

твоја деца, твоја Српчад,

заборавит тебе неће.

 

Твој ће спомен цело Српство

док га траје прослављати,

а ти ћеш му са неба увек

благослова свога дати.

 

Ти ћеш молит вишњег Бога

да му Господ храброст даде

да се и у тешке дане

сачувати увек знаде.

 

Да одржи своју веру,

веру чисту, веру давну,

веру својих праотаца -

веру свету православну.

 

Само вером у Господа

Србин се је одржао.

Вера га је сачувала,

јер је чврсто веровао.

 

Вера га је окрепила,

вера га је ојачала,

вера га је оснажила

вера му је снаге дала.

 

Зато нека свако са поносом

увек каже: “Србин ја сам,

а српско је име свето,

па и зато поносан сам!”

 

Светосавска српска децо,

ви сте српско десно крило,

уздижите Православље,

као што је досад било.

 

Долазите храму светом -

ту се крепи, ту се снажи,

ту нам цвета Православље,

ту утехе Српство тражи.

 

Ту се учи молит Богу,

слушат савет родитеља,

ту се слави српско име

с именима светитеља.

 

И данас ће са звоника

нашег храма одјекнути

песма слави:

“Ускликнимо сви с љубављу

- светитељу српском Сави!”

 

УСКЛИКНИМО С ЉУБАВЉУ