СВЕТОСАВСКИ ЧАС ВЕРОНАУКЕ НА ТЕМУ: КО ЈЕ СВЕТИ САВА?

Невенка Пјевач

СВЕТОСАВСКИ ЧАС ВЕРОНАУКЕ НА ТЕМУ: КО ЈЕ СВЕТИ САВА?

Лица: Учитељица (Бојана Михајловић)

Ученици Мале школе веронауке

ДАМЈАН

Месеца (јануара) 14. спомен међу светима оца нашег преподобног, првог архиепископа Саве Српског.

Данас пред Престолом Свевишњега, где све Небеске силе, Арханђели, Анђели и сви свети у слави стоје, Свети Сава, у сузама, скрушено, смерно с вапајем моли Господа за Србе своје. Данас песма победна, васкрсна, небеским пространством ори се, данас хор спасених и вечних молитвено за Србе бори се. Принесимо и ми грешни, с војском овом небеском молитве и подвиге Богу у славу, и споменимо срцем радосним вечнога Оца нашега Светога Саву.

СВЕТИ САВА - ШКОЛСКА СЛАВА

Освануло светло јутро

Да најави празник свима.

Звоне звона у свим нашим

Градовима и селима.

У школе су ђаци дошли

У свечаним оделима,

Сви су срећни и весели,

Радост им је на лицима.

Приредбу су припремили

Да прославе школску славу,

првог Архиепископа

Светитеља српског Саву.

 

(ДЕЦА СЕДАЈУ У КЛУПЕ, ИСПОД ГЛАСА ПРИЧАЈУ МЕ\УСОБНО. УЛАЗИ УЧИТЕЉИЦА. СВА ДЕЦА УСТАЈУ И ЗАЋУТЕ):

УЧИТЕЉИЦА:

Помаже Бог, дечице мила

СВИ:

БОГ ПОМОГАО.

УЧИТЕЉИЦА:

Ево је Божја срећа окупила све нас

На овај Богу угодни час

Да се Богу усрдно помолимо

И о највећем нашем Светом прозборимо.

 

Дед да видим како сте сте потрудили

И о светом Сави шта сте научили?

Ко је свети Сава био

И чиме је заслужио

Да га деца тако воле

И да му се увек моле?

 

1. УЧЕНИК:

Он је био миротворац,

Српске цркве први творац,

Служио је верно Богу

И ширио свуда слогу.

 

УЧИТЕЉИЦА:

Зна ли неко рећи мени

две-три речи о успомени

Де да видим дал зна когод

о детињству овог Светог?

 

*2. УЧЕНИК:

Овога блаженог и преподобног оца нашег Саве житије овако беше:

На сјајноме двору Немања Стефана

напоредо расла три јуначка птића,

три премила сина Великог жупана

три изданка моћне лозе Немањића.

 

Убојно оружје и хатови гојни

и безброј забава из витешких дана

беху пратиоци вазда нераздвојни

два старија сина Великог жупана.

 

А најмлађи Растко, божанствено дете,

младу душу своју нечим бољим снажи:

књиге и молитве, богомоље свете

и друштво побожних калуђера тражи.

 

У његовом срцу пуном светог жара,

једна сјајна мисо родила се била:

да вером у Бога која чуда ствара

најпре се подиже отаxбина мила.

 

И та га је мисо ко звезда водиља,

одвела са двора где сан поста јава,

и једнога дана довела до циља:

да од Растка буде славни свети Сава.

 

3. УЧЕНИК

Јеванђелски глас чу где каже: “Ко остави оца или матер и све красоте света овога, сто пута ће толико примити и живота вечни наследиће онога”. Оставивши дакле, матер и оца својега и све красоте света овога, и узевши крст и благи јарам Господов побеже и допаде Гори нашој Светој и врту рајском на земљи и нашој Пресветој.

 

4. УЧЕНИК

Увек се питам да л мишљаше о дому своме родитељском Свети Отац наш?

5. УЧЕНИК

САВИН МОНОЛОГ

Наравно да мишљаше. И песма о том је остала:

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих слутња тешка

замахати црним огромним крилима,

и браће моје кроз срца витешка

страх ће минути.

А ја ћу већ бити далеко од родних села,

на домаку светогорских тихих манастира,

клечаћу већ крај манастирског прага бела

пун молитве и мира.

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи

до властеле наше и кнежева,

резаће већ свети оци моје власи;

и душа под небом јутарњим као шева

биће високо.

А кад мати моја пружи убогом комад круха

и помене у молитви име изгубљеног чеда,

срце ће куцати моје испод свештеничког руха

и спазићу где ме Христос право у очи гледа.

Куцнуо је час светог завета.

Никад више видети нећу мили очински кров,

ни слушати благог мајчиног савета,

ни с браћом младом кренути у лов.

Никад више са ових кнежевских трпеза

нећу чути звек купа и кондира,

и одоре своје царске од златног веза

заувек скинућу.

И кад манастирске прекорачим праге мирне,

у осамљеничка кад ступим дворишта

и удахнем мирис мртви свете смирне,

душа моја од живота више ништа

неће тражити.

Молићу се тада за спас српског рода,

за родитеља својих благ и побожан крај,

и да браћа моја кроз живот иду светла хода

као анђели кроз рај.

 

6. УЧЕНИК

СВЕТИ САВА

Ех какав је Свети Сава био:

 

Престо га је чеко - он га није хтео.

Он је нешто више духом заволео,

Одазво се даљном лелеку и вриску,

Па је загрлио будућност србинску.

Он скромно сиђе с краљевских висина,

Цвет жртвова плоду;

Он неће да влада, он хоће да служи,

Богу и свом роду.

 

7. УЧЕНИК

Оставио бабов замак

И варљиве дворске сјаје,

Отишао с духовници

У незнане туђе краје.

 

8. УЧЕНИК (Тамара Благојев)

И ушав у манастир руски, у обитељ светога и преславног мученика Христова Пантелејмона, прими свети монашки лик.

УЧИТЕЉИЦА:

Трудољубиво житије његово у манастиру ко ће да исприча?

9. УЧЕНИК:

ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ

Гладан и жедан светости

Напустио је земљу

И своје и себе

Ступио је у службу

Крилате господе

Чувао им златоруне облаке

И тимарио громове и муње

Сапете у књижуринама

Потрошио је све своје године

зарадио змијоглави штап

Узјахао је штап

Вратио се на земљу

И ту нашао и своје и себе.

 

10. УЧЕНИК:

Потрудив се добро пошћењем и бдењем и молитвама, превазиђе живљењем анђелским све монахе

који су се налазили у месту том.

Веру ћу да крепим, православље ширим

Кроз ту маглу сиву;

Темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам,

Али цркву живу.

И та нам је вера спасавала оце

Од многе пропасти;

Та ће иста вера

И унуке спасти.

 

11. УЧЕНИК

На атонској испосници,

У иночкој црној ризи

Проводио дане дуге

У молитви и подвизи.

 

12. УЧЕНИК

И виде га Бог који све види унапред и зна, хотећи да се сви спасу и у познање истине дођу. Божанственим надахнућем и благодаћу Светога Духа запаљен, он не беше задовољан тиме да само себе на висину уздигне, него хтеде да своме роду свој показавши пут и њега приведе, к добродетељи анђелског и небеског живљења.

УЧИТЕЉИЦА:

Да л остаде заувек

на Гори Светој ова млада глава?

13. УЧЕНИК

После неког времена, Он хтеде да посети и види отачаство своје, јер је слушао да су као овце које немају пастира. Уз помоћ Господа Бога, по труду његовом премногом, светитељско и краљевско освећење земља отачаства његова удостоји се да добије.

 

14. УЧЕНИК

Срце ти је за род било,

Чистоћом си вере сјао,

Милом роду и Господу

На службу си себе дао,

Међу браћом утулио

Жесток пламен борбе личне,

Поставио главе цркви

И темеље непомичне.

Отрок, себар и властелин

Пред тобом су били равни,

Сви чланови једног тела

Неразумни, пуноправни.

 

15. УЧЕНИК

И чу за њега васељенски патријарх Мануил, јер сијаше у свету као сунце; и због добродетељи његових постави га за архиепископа све српске земље и предаде му стадо да га напаса добро. Епископе постави и сав свештени и монашки чин умноживши, архиепископију сазида и украси сваким лепотама.

 

16. УЧЕНИК

То је Сава знао и пример нам дао,

Срећу нам је хтео, њојзи нас повео,

Одазво се даљном лелеку и вриску,

Па је загрлио будућност србинску.

Круну није хтео, није хтео славу,

Али круна сама дође му на главу.

Он се хтео сићи свом народу ближе,

Он се хтео спустит, - а тиме се диже,

Дух нас његов купи сред Божијег храма,

Дух је његов звезда над нашим школама.

 

17. УЧЕНИК

СВЕТОМЕ САВИ

Беседама твојим, оче,

Трептала је света Жича,

Ах, што стара, хладна, не зна

Да их твојој деци прича.

Око себе скупљао си

Децу малу, српску наду,

Учио их речи Божјој,

Ситној књизи, светом раду;

Сејао си те њивице

Једрим зрном Божјих слова,

А жетву си ишчекиво

Од Божјега благослова.

О, научи и нас слабе

Узор Србе, свече врли!

Васпитати и учити,

Вршит посо неумрли;

Одрицат се таштих части,

Крст терета сносит вољно,

А у грудма вазда носит,

Срце чисто, задовољно ...

 

18. УЧЕНИК

И опет оставивши све, и своје отачаство отпутова у Јерусалим да се поклони гробу Господњем и свима светим местима. И на месту најсветијем за све људе, на гробу Господњем мољаше се дуго и ревносно Свети за своју земљу и за свој род.

19. УЧЕНИК

СВЕТИ САВА НА ГОЛГОТИ

Са овога мјеста, ђе грешни људи

Распеше тебе, о Христе наш!

Молим се теби из чистих груди

Да моме роду покоја даш!

Жаром прегнућа, вјере и нада

Штити га, крепи; на сваком дјелу

Милости твоје даруј му моћ!

Води га миру и среће врелу

Разгони таму и мрклу ноћ

Жаром прегнућа, вјере и нада

Његовог духа рашири лет!

Не дај му клонут у сили јада

За славу нек је слободан мрет!

Љубављу, слогом, напој га, крепи,

И благослови сав народ мој!

А дивљи душман нек муком стрепи

Кад Српство стане у један строј!

 

20. УЧЕНИК

Сви иноци велике лавре преподобнога Саве Освећенога са радошћу Ти изиђоше у сусрет, богомудри Саво, када си дошао к њима на поклоњење и када упознаше у Теби дивнога дошљака обећанога им од старина. Зато Ти, као достојноме, дароваше на благослов жезао преподобнога Саве Освећенога и две чудотворне иконе Богородичине, назване: Тројеручица и Млекопитатељница, појући светим гласима Створитељу свега Богу: Алилуја.

21. УЧЕНИК

ТРОЈЕРУЧИЦИ

Једино овде, Царице Небеса,

на мом језику се моли без застанка,

па сиђох до свог најдоњег камена

да себе тражим, Мајко са три длана.

 

Мајко Слова и Спаса, Тројечице,

нека наше чамце у благе луке

из густих олуја пучине доведу

птице, излетеле из Твоје треће руке!

 

У овом свету несланих мора и јела,

док нам се броје последњи тренуци,

нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице,

со суза, скупљена у Твојој трећој руци!

 

Двема рукама сахрањене, Тројеручице,

у ову земљу, испуњену муком,

нек нас из ове црне земље у облак

понесе храст, засађен трећом руком!

 

22. УЧЕНИК

И добивши оно што је желео - јер Бог слугама својим испуњује све што затраже па тако и овоме светом - жељаше опет и мољаше се да у туђој земљи прими крај живота овог, као што се и догоди. Дошавши до Трнова града, у царским палатама предаде дух свој Господу, којега љубљаше. А часно тело његово положено би у гроб  у цркви светих 40 мученика.

 

23. УЧЕНИК - ПЕВА СЕ

У ТРНОВУ ГРАДУ

У Трнову граду, усред зимске циче

службу служи Светац из ибарске Жиче.

Огрнуо златну одежду на плећа

на глави му митра трепери ко свећа.

Во Јордање поје, а вода се леди

бугарски патријарх поред њега седи.

Светитељу коса, на рамени блиста

окићена ињем, као бисер чиста.

Старачке му усне од хладноће модре

а низ пламен свеће ове речи бодре.

Почујте ме браћо последњи И први

по језику, вери, ми смо једне крви.

Ми смо браћа, знајте, сестра нам је слога

јер смо деца Христа једног истог Бога.

Реч братство је лако свакоме изрећи

ал кад се изгуби тешко га је стећи.

Чувајте га као наша ока оба

то вам је аманет са Христовог гроба.

 

24. УЧЕНИК

Пошто је много времена прошло, богољубива његова чеда земље отачаства његовог са свим усрђем дошавши, нађоше га цело и сасвим нетакнуто. С љубављу га подигоше из земљиних недара, и донесоше га са свом почашћу у земљу отачаства својега, где и до сада лежи. Његовим молитвама, Боже помилуј нас као човекољубац!

 

25. УЧЕНИК

Имајући несумњиву наду на спасење, Светитељу угодниче Божји, дошао си у град Трново и овде завршио земаљско странствовање, починувши у Господу праведном и светом смрћу, којом си многи плач земљи српској проузроковао. Али ми верујемо, оче и Архијереју наш, да - ако си, по провиђењу Господњем, и починуо изван отаxбине - да духом својим остајеш с њом и да се увек молиш Богу за оне, који Му припевају песму: Алилуја.

 

26. УЧЕНИК

Уз плач и ридање много пренете беху ове свете мошти у красни и знаменити манастир Милешеву.

На Савином гробу у Милешеви вековима се скупљао народ, доносио болеснике, тражећи светитељеву помоћ.

СВИ ПЕВАЈУ МИЛЕШЕВКУ

27. УЧЕНИК

На гробу Светога Саве окупљали су се не само православци, већ и Турци. Причало се да Турци верују Светом Сави и узимају знак крста и покрштавају се. Стога је наређено да се тело Светитељево спали.

... И тако крену тужна поворка. Уз плач и ридање, монаси беху мучени и тучени, а сваки Србин или Српкиња које су успут Турци срели били су убијани или насилно одведени. И поред свега овога, поворка је расла и силно нарасла, док је стигла до Београда ...

28. УЧЕНИК

Савино су тело Турци сагорели

И његов су пепо на ветар изнели, -

Надвио се облак густи

Васељену да опусти,

Да покаје грехе старе,

Што ју хоће да сатаре:

И небо се само љути

А Србија - стрепи, ћути:

На Врачару ватра гори,

Ватра гори, бес се ори,

А Србин се с душом бори.

Ко ће сили одолети,

Ко ће бола преболети!

Светиња се српска ништи

У Србина срце пишти:

Авај, срце Обилића!

Авај, снаго Краљевића!

Где си, пуста, да у маху

Крај учиниш овом страху?

Вишња сило! Твоја правда

Стешњеним је крепка нада:

Пусти грома ватренога

Смлави створа пакленога

Да пред лицем Створитеља

Не сажиже Светитеља.

 

29. УЧЕНИК

И у Србији настаде плач, јаук, мрак, тама...

Тама многовековног ропства...

Ал, где год је трунка пепела му пала,

Ту је нова љубав к роду засијала.

И ветар дуну и диже твој пепо

и разнесе светом, на четири стране,

и свуд, где год паде трунка твога праха,

онамо се диже - ко за чудо право -

или српска школа, или црква света,

избраниче Божји, Светитељу Саво!

 

30. УЧЕНИК

НА ВРАЧАРУ

Не бојте се, децо мила,

Што вас кињи врашка сила!

Мртвом телу ко се свети,

Том и празна сенка прети;

Ништавне су људске страсти

Код Божије вечне власти,

Ја остајем у свом роду,

Док војује за слободу,

Док му црква срце блажи,

Док му душу школа снажи,

Настављајте моја дела,

То је слава неувела,

То ће престо повратити,

Моје тело осветити!

 

31. УЧЕНИК (Тереза Богуновић)

Ал та вера не сме да буде без вида,

Зато Свети Сава још и школе зида.

Има л ока слепа, школа га отвара!

Шаљте децу нека од њих људе ствара!

Оно што нас јача на путу поштења,

Оно што нас води ка брегу спасења,

Оно што нам муку ублажава љуту,

Што нам не да клизнут на стрмену путу.

Оног светлог духа светле благовести,

Што нас држе крепко на висини свести;

Оно што нас учи да трпет умемо,

Оно што нас диже да напредујемо,

Што нам даје души, уму, срцу здравље:

То је српска школа, то је православље!

 

УЧИТЕЉИЦА:

Све вас гледам децо мила

Па ми се мисо једна свила

Светог Саву што волите

И с њиме се у школи Богу молите.

Јер у школи нашој милој

Што он руком својом створи

Ви стичете право имање

О нашем оцу и о Богу

незалазно вечно знање

Па се сетих песме дивне

што ко дете ја научих.

 

НА СВЕТОГА САВУ

Кад сте јуче, мила децо,

Сви радосни били,

 

32. УЧЕНИК

Знамо, знамо учитељице:

Кад сте јуче, мила децо,

Сви радосни били,

Чистом душом свете песме

Угоднику вили,

Песме вили на његову

И на своју дику,

Светом Сави, српског рода

Прво просветнику.

На ме паде, не знам зашто,

Нека брига љута,

Уздано сам тога дана

Неколико пута.

Сећо сам се црна мрака

И борбе крваве,

па сам гледо у икону

Светитеља Саве.

Одвеле ме брижне мисли

До оних крајева

Где још ни сад српској деци

Српске школе нема.


Како је то њима тешко

Лутати по тами, -

У туђини, у несвојти

Видети се сами.

Благо вама, мила децо,

Којима се даје

Да у својој драгој школи

Прибирате знање!

Где с језиком миле мајке

Свака врлост буди,

Где с учите да будете

И Срби и људи.

Штујте школе као темељ

Будућности праве,

Српску школу ко аманет

Светитеља Саве.

Благо вама идућ к знању

По српскоме путу,

Ал ја плачем кад год видим

Грану отргнуту.

 

УЧИТЕЉИЦА:

Сетисте ме децо драга

на детињство дивно моје

у коме је Богу хвала

слава Светог Саве сјала.

 

33. УЧЕНИК

Учитељице, на сва ова силна дела

да додамо спомен један

кога само Срби знају

то је наша Крсна слава

 

34. КРСНО ИМЕ

УЧИТЕЉИЦА:

Да, ја мислим ... Срби славе

Свуда име светог Саве.

 

35. УЧЕНИК

Да л су Срби, православци,

Још и данас светосавци?

 

36. УЧЕНИК

Кад год Срби забораве

Дух љубави светог Саве,

Кад његово само име

Узму да се ките њиме,

Никад добро није било,

Увек им се то светило.

 

37. УЧЕНИК

Зашто Срби, светосавци,

Хришћани и православци,

Сви потомци светог Саве

Једни друге мржњом даве?

 

38. УЧЕНИК

Немирно је срце моје иако сам јоште млада,

не разуме душа моја што неправда светом влада.

Често питам саму себе шта људима сметњу прави

да сви живе задовољно, у дружењу и љубави.

 

Узалуд ми поглед лута да угледа срећна лица,

многе људе притисла је туга, стрепња, оскудица.

Ударио брат на брата, с комшијом се сусед свађа,

код другова доскорашњих безумна се мржња рађа.

 

Па ми речи саме крену на молитву светитељу:

Свети Саво Ти помози да живимо ми у слози!

Још Те молим Свети Саво, покажи нам пут спасења,

да срећнији дођу дани за будућа поколења.

 

Ко да чујем Светог Саву како збори са висина

И благошћу својом учи православног сваког сина:

“Света Црква нек вам буде прибежиште у невољи.

Ако вам је туђин добар, ви будите спрам њег бољи!

 

Без љубави Бога нема, нит љубави без Господа!

Да то буде закон свети за све ближње мога рода.

Прослављајте вазда Бога и речима и делима,

само тако сунце среће засијаће вама свима!”

 

Светог Саве дух бесмртни ка Христу је пут што води

И избавља од невоља у свакаквој непогоди.

За сва блага неизмерна што нам наша вера дала,

у Свети Саво од свег срца Теби хвала!

 

УЧИТЕЉИЦА:

Ти, нажалост, имаш право..

Баш зато нам свети Саво

И благослов Бога с неба

Више него икад треба.

 

39. УЧЕНИК

Да, ал мржња ипак влада,

Због неслоге народ страда,

Па и црква наша света

Неслогом је разапета!

 

УЧИТЕЉИЦА:

Нек вас, децо, то не чуди:

По плоду се дрво суди ...

Речи увек мало значе,

Само дела духом зраче.

 

40. УЧЕНИК

Не разумем ... Поновите.

Шта сте рекли? Објасните.

УЧИТЕЉИЦА:

Ко год каже “Волим Бога”

А не воли брата свога,

Тај истину не говори,

Грех велики тиме твори.

 

41. УЧЕНИК

Ал у песми једној нашој

има неко ко нас воли:

 

УЧИТЕЉИЦА:

Де да чујем зна ли неко

ко се за род наш Богу моли?

 

42. УЧЕНИК

 

МОЛИТВА СВЕТИТЕЉА САВЕ

Пред престолом Свевишњега

Свети Сава Бога моли,

Бога моли, сузе рони

И овако он говори:

 

“Род је српски драги Боже,

У последње ове дане

Тешко Теби сагрешио,

Од Тебе се отпадио.

 

Али имај јоште срца

Која Ти се, Боже моле:

То су деца, деца српска,

Она Тебе, Боже воле.

 

Старији су занемогли,

Срцем својим отежали,

А деца су химне Теби

Понајлепше испојали.

 

И за њих се, Боже, молим:

- Дај им, Боже, снаге нове

Да обнове цркву српску,

Твоју славу на векове.

УЧИТЕЉИЦА:

Зато сваки Србин прави

Који светог Саву слави

Не речима, него делом,

Свуд по свету нашем целом

Где год крене слогу шири,

Завађену браћу мири,

Иде путем светог Саве,

Вечним путем српске славе.

 

43. УЧЕНИК 

СРПСКА СЛАВА

Данас широм белог света,

свугде где се српски збори,

“Ускликнимо Светом Сави”

побожна се песма ори.

 

Данас свака српска кућа,

уз молитве Богу свете,

Светом Сави свећу пали

и зелене венце плете.

 

Данас Срби, сви и свуда,

славе једну исту славу:

прослављају светитеља

свога српског - Светог Саву.

 

44. УЧЕНИК

НА СВЕТОГ САВУ

Где год има српско дете

Венац славе данас плете,

Где се српски пише, збори,

Тамо свећа данас гори.

 

Где су српске цркве, школе,

Данас српчад Бога моле

Да им пружи руку свету

Да достигну жељну мету.

 

Славе деца своју славу

Царског сина - Светог Саву.

Лица су им пуна миља,

Јер их Светац благосиља.

 

45. УЧЕНИК

СВЕТИ САВА

Српкињица једна мала

Волела је много знати:

Шта год види она пита

Шта је ово мила мати?

 

Преврћући књигу неку

Спазила је слику малу

И на слици децу многу

Међу њима Светог Саву.

 

Је ли мати, ко је ово

Са дечицом што се бави,

Што му рука десна лебди,

На дечијој малој глави?

 

Реци мајко, ко је, реци,

Ја ту слику много волим,

Не знам зашто, ал бих чисто

Да се пред њом Богу молим.

 

И моли се ћерко мила

Та је слика света глава

Тај што децу благосиља,

То је, ћери, Свети Сава.

 

Краљевић је српски био,

Ал му круна не би мила

У животу монашкоме

Душа му се посветила.

 

Одреко се света, блага

Сиромахе дух му тражи,

Пролазио свуда он је,

Да их теши, да их блажи.

 

Волео је Српство своје

Па му школе многе дао

Да га спасе од незнања

Просветом га опасао.

 

46. УЧЕНИК

СВЕТИ САВА

Јутрос ме је пробудила,

велећ моја мајка драга:

“Устај кћери моја, освиће нам

српског рода Свети Сава!”

Устала сам, обукла се,

пошла радо, ево, амо

да заједно мили гости,

Светог Саву прославимо.

Сваки Србин данас пева:

“Ускликнимо с љубављу”

а његова песма лети,

у небеса Светом Сави.

 

УЧИТЕЉИЦА:

Нека би нам Бог помого

Да се нађе међу вама

Ко би крено по стопама

Светитеља миротворца,

Смерног слуге свога Творца.

Само тај пут води Богу!

 

*47. УЧЕНИК (Павле Јеремић)

Ја ћу увек, где год могу,

Помагати мир и слогу

И служићу тиме Богу.

 

48. УЧЕНИК

И ја исто! Свети Сава

Нека мој пут обасјава!

УЧИТЕЉИЦА:

Зна ли неко мени рећи

шта би Свети Сава данас

свима нама мого рећи:

 

49. УЧЕНИК

ЖЕЉА СВЕТОГ САВЕ

Двадесетог овог века

Свети Сава на нас чека.

Са висине он нас гледа

Где брат брату мира не да.

 

Па се моли Вишњем Богу

Да нам даде љубав, слогу.

Он позива браћу милу

Да чувају српско славље

И да држе православље.

 

Да се српски језик шири,

Да се брат са братом мири,

Да се слави српска слава

То нам жели Свети Сава.

 

50. УЧЕНИК

Из светога сад олтара

Свети Сава проговара:

 

“Поздрављам те, мој милосни роде,

И шаљем ти свете благослове:

Бог ти дао здравље и весеље

Мира, слоге и братске љубави,

Јер од тога ништа љепше није,

Ни часније нити корисније.

Тијем људство тече спасеније

Код милосног Бога истинитога

А на земљи вјекови кољено

Докле тече сунца и мјесеца;

УЧИТЕЉИЦА:

Тако, децо, тако, мили!

Видим да сте научили

Шта је значај светог Саве

И зашто га деца славе.

 

51. УЧЕНИК

Није нама било тешко

да додамо и ми нешто

вечној српској нашој слави

нашем оцу Светом Сави.

 

52. УЧЕНИК

Данас је Србину дан најсвечанији, данас је Србину дан славе и весеља, дан Светог Саве! Данас ће се Србин пред светим ликом свога светитеља, Светог Саве Немањића, смерно и побожно поклонити до црне земљице и помолити му се - а све за срећу свога васколиког рода! Данас се на све стране, где год Србин живи, у славу и част Светог Саве Немањића оре слатке песме из чистих Србинових груди... оре се песме које ће се винути пред пресвети престо вечног Бога, Бога правде и истине, и који ће - својом великом милости - саслушати праведне молбе и жеље Србинове, те и Србину дати оно, за чим давно жуди.

УЧИТЕЉИЦА:

Сад, кад једно сви мислимо,

Да се Богу помолимо,

Да одамо Њему славу,

Да молимо светог Саву:

 

53. УЧЕНИК

СВЕТИ САВА

Ступио сам смерно пред лик Светог Саве

Српске цркве светитеља, Српске главе

Гледао сам како Српчад Благосиља,

који стоје с побожношћу, пуни миља.

И слушају Светог Саве наук свети

који води срећи, слави, правој мети.

Молите се Богу Вишњем сваког часа

Бог је добар, Он ће дати среће, спаса.

Даће сваког изобиља, многа блага,

молите се Богу Вишњем, децо драга.

Молите се без престанка, сваког часа,

ал не с плачем, но с радошћу, слатка гласа.

Па и када тамна нојца крила свије

црну земљу густим мраком обавије

И тада се молте Богу срца чиста

ко што је она света роса што се блиста..

Захвалите Творцу вишњем на дарима,

Бог ће опет дара дати вама свима.

Сваку молбу Творац прима - и вашу ће,

иза ноћи видећете и свануће.

Па док сијне мила зора, дивна, чиста,

И сунашце с неба плава кад заблиста.

На кољена доли земљи, хвалте Бога

величајте и узносте дела многа.

Непрестано хвалте Бога,  дела света,

И молте се - у молитви срећа цвета.

С њом долази свако добро, срећа, нада

ко се моли вишњем Богу тај не страда.

И за Српство без престанка молите се

ваша молба на небеси примиће се.

Бог ће дати стару срећу, славу нову

само сложно све за срећу Србинову.

Анђели су сплели венац венац прави,

Немањићу Светом Сави, српској слави.

Зато широм цела Српства ори се слава,

прославља се и велича Свети Сава.

Док је Српства славиће се Свети Сава,

милостивог Творца Бога слуга права.

 

54. УЧЕНИК

Свети Саво, учитељу,

И Божији светитељу,

Ти измоли своме роду

Слогу, љубав и слободу.

Бог ће тебе услишити

Па ће браћу измирити,

Да у миру увек славе

Светли празник светог Саве.

 

СВИ ЗАЈЕДНО УСТАЈУ И ГОВОРЕ:

И сад твоја химна победнички звони

пуна крепке вере, полета и маха:

то је љубав твоја, разнета по свету

кроз честице твога мученичког праха,

и та жива песма, што кипи ко река

дижући се к теби, чак у небо плаво,

славиће те громко од века до века,

вечна наша славо, Светитељу Саво!

Данас цело Српство његов спомен слави:

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

 

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави

Српске цркве и школе -

Светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава,

Где наш српски пастир Сава.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

Благодарна Србијо,

Пуна си љубави

Према своме пастиру

Светитељу Сави.

Цело српство слави славу

Свога оца Светог Саву

Појте му Срби,

Песму и утројте!

С неба шаље благослов

Свети отац Сава.

Са свих страна сви Срби

С мора и Дунава,

К небу главе подигните

Саву тамо угледајте:

Саву српску славу,

Пред престолом

Творца!

Да се српска сва срца

С тобом уједине,

Сунце мира, љубави

Да нам свима сине;

Да живимо сви  слози,

Свети Саво ти помози,

Почуј глас свог рода

Српскога народа!

Пет векова Србин је

у ропству чамио,

Светитеља Саве

Име је славио.

Свети Сава Србе воли

И за њих се Богу моли.

Појте му Срби,

Песму и утројте!

 

КРАЈ И БОГУ СЛАВА!