Свети Сава као миротворац

Аутор: Душан Кашић

Припремио: Душко Максимовић

 

СВЕТИ САВА КАО МИРОТВОРАЦ

 

ПРВИ ДЕО

(читач 1 и читач 2, Сава, слуга, Стефан Првовенчани и Вукан, рецитатор 1 и 2 и хор)

Сава се моли на сцени

ЧИТАЧ 1: “Вечери једне, док је Свети Сава био на молитви, дође му уморни гласник из Рашке. Знао је да је вест хитна, јер не сачекаше да сконча разговор са Господом. Тек што рече Сава …

САВА:“Опрости нам, Господе, грешнима.” – слуга се појављује на сцени и рече:

СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ: “Господара ми Рашке, књига. Речено ми је да је предам што скорије иноку Сави, тамо где га нађем!”

САВА: “Добро, добро, синко! Зар је хитно да си морао… “

СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ: “Прехитно је, часни оче. Господар Стефан ми је казао… “

САВА:  “Добро, де прочитај!”

СЛУГА ИЗ СРБИЈЕ (чита са свитка): “Кир Стефан, Божјом милошћу велики жупан Рашке, богомудром иноку Сави на Атосу! Оче благослови! Велика невоља у земљи отачаства ти: брат устаде на мене и подели народ. На све стране крв, свађа, глад и помор! Похитај што пре са часним моштима родитеља нашег, док има још кога да мириш! И да нам непријатељи не поробе отачаство!”

САВА се моли наглас: “О Господе, молитвама Пречисте Твоје Матере, која зна невоље нас грешних људи, притекни у помоћ отачаству моме! Уклони погибли, укроти силнике овога света, смири духове гордости и посеј мир Твојом Рашком, на земљи као што је на небу!”

Сава прилази пулту, и пише пером на пергаменту - ово може и да чита са папира: ”Молим се за вас дању и ноћу и ускоро ћу се помолити у задужбини родитеља нашег – у Студеници! Бојте се Бога и клетве родитељске!”

ЧИТАЧ 2: “Одјезди гласник пут Рашке, а инок Сава, молећи се у себи, отпоче да се припрема за повратак у отачаство … “

САВА: ”Услиши Господе, молитву моју! Благослови пут наш далеки! Излиј, Господе, благодат своју на народ Рашке и благослови га на векове векова!”  Сава одлази са сцене, а рецитатор излази на сцену

РЕЦИТАТОР 1  “Чудна поворка крете из Хиландара. Напред икона Пресвете Богородице.

Затим, у позлаћеним одеждама, два чувара освећене водице, којом ће да кропе коначишта уз пут.

Па ђакони са кадионицама тешким.

За њима монаси, витки као прут, врсни певачи погребних стихира.

Између два коња, кивот са моштима светог Симеона!

Ни после смрти старцу нема мира. Као да је чуо света звона са далеке Студенице.

За ковчегом Сава смерни, на лицу му бол неизмерни. А на уснама тиха песма упућена Цару Славе!”

ХОР: “АМИН, АМИН, АМИН, НЕКА ТАКО БУДЕ!”

На сцени Сава, Доротеј, Стефан и Вукан

ЧИТАЧ 1: “Певало се тако до отачке груде, певало, кадило и кропило водом. На граници Рашке поворка застаде.

Певање стихира закратко престаде. Велики жупан Стефан пратњу дочека и многи одличници заједно са њим. Паде ничице благодарни син и целива свете мошти.”

Стефан пада на колена пред моштима

СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ: ”Оче свети, опрости својој деци, што покретосмо земни ти прах! Молитвама својим Пречистој притеци и помоћ измоли и не остави нас никада. Док си ти са нама, биће земљи мира, слоге и напретка! Сећам се тешкоћа и твога почетка да поставиш темеље отачаству своме. Кунем се Богом и моштима твојим и овом грудом на којој сад стојим, да ћемо чувати твој завет! И да ће за нас чути свет.”   Стефан узима мошти!!!

ХОР: “Услиши Господе речи ове, умири горде синове земље Рашке!”

САВА: ”Браћо моја, децо свеколика светог Симеона што пред вама лежи. Где је завет што оцу дадосте? Где је љубав, мир и слога? Зар се не бојите казне живог Бога кад тако ниско падосте? Брат на брата устаде, деца очеве изневерише, поља ваша братском крвљу посејасте! Љубав мржња замени; мир се повуче пред ратом; слога се прогони братом који на брата вади мач! Ево носим оца у његов дом, у Студеницу белу! И молим браћу сву, Рашку целу, велможе велике и мале, молим и заклињем Богом живим и моштима родитеља свог. Оставите неслогу, мржњу, рат и свађу.”

ХОР: “Тако вам помогао Бог!”

РЕЦИТАТОР 2

“Да су ми речи Јована Златоустог, а мудрост библијског Соломона, па да вам испричам дочек светог Симеона у Старом Влаху и Студеници. Белела се Студеница у даљини, сијала се на висини као невеста! А народ притискао по долини да се ни студена вода не види. Певање свето као да нестаде у жагору који се небу диже. Ишло се полако, све ближе и ближе ка белој Студеници!”

ВУКАН: “Браћо моја, тако ми неба, поздрав такав уши не чуше: Свети Симеоне, ти си нас бранио, Оче свети ти си нас хранио од свих зала овога света! Чувај децу своју и за њих се Богу моли!”

ЧИТАЧ 2: “Храму Студеничком стигоше у време заласка сунца. Торжество беше дошло до врхунца кад кир Стефану приђе Вукан да очево свето тело прихвати. Свети Сава одједном схвати да је дошао тренутак да браћу измири над моштима светим!”

САВА: ”Синовима Божијим назваће се они који мир граде! И ви, браћо моја, миротворци будите; Над очевим телом светим, Богом живим заклињем вас; Пакленом вам казном претим и подсећам гордост вашу: …”

ХОР: “У СЛОЗИ ЈЕ САМО СПАС!”

Стефан и Вукан се мире и грле.

САВА: “Људије моји и братије, запевајмо. И тиме Богу хвалу дајмо. Боже мој, молитвама светог Симеона Рашку чувај и сохрани! Од свакога зла одбрани!”

ХОР: “У слози и миру нама лежи спас!”

Овде иде хор са песмом или солиста са песмом!

Крај првог дела

ДРУГИ ДЕО

(читач 1 и читач 2, старац Доротеј, Сава, војник, Добромир Стрез, рецитатор и хор)

 

Ако имамо ученика који свира неки инструмент било би лепо да на сцени свира док читач на сцени изговара - Сава и народ и деца са женама  на сцени, а  читач је на сцени испред Саве и деце са женама

ЧИТАЧ 1: “Смирила се деца њена и Рашка поче да напредује. Зеленела су се поља и долине, таласала се злаћана раж на ветру, руменели се богати плодови на воћњацима. Зарђаше мачеви у корицама и панцири по шаторима, а ковачи предахнуше. Богати трговци крстарили су путевима Рашке слободно и нудили свилу и украсе.”

ЧИТАЧ 2: ”И процвета Рашка вером, љубављу, надом и сваким добром под небом! Али непријатељи Рашке нису мировали. Богатство и мир покренуше завист, а она се изроди у жељу да се све то омете. Међу првима се јави одметник Стрез на Истоку и угрози мир народни…”

Са сцене се повлаче деца и народ, а Сава остаје а читач излази на сцену

овде се Сави на сцени придружује старац Доротеј

ЧИТАЧ 1: “ Сава се спрема на пут.

Сава и Доротеј крећу ка излазу са сцене али не излазе са сцене, а пре тога, узима Сава са клавира крст и јеванђеље

Узео је са собом старца Доротеја и оружје задену уз скут: крст и јеванђеље. На пут кретоше једне недеље после свете Литургије. Гредили су знаним стазама и уз пут свраћали  и људе помагали. Али свој главни циљ нису одлагали и ускоро, у смирај дана, испречи се испред њих пољана војске пуна! (окренути ка споредном излазу) Свети мало застаде да се одмори и да мисли прибере.”

На сцени се појављује војник

СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Идем ја, оче, да извидим чија је војска и да видим хоће ли нас примити?”

САВА: “Не оче часни! Ови часи касни нису за самце. Поћи ћемо заједно, а овај лепи до примиће и нас!” ВОЈНИК: “Залутали сте свети људи, оним путем крените. А ако икада крст мачем замените ја ћу вас пропустити!”

САВА: “Нама ћеш ипак допустити да посетимо господара твог. Упознао сам га оног дана када је долазио у Рас. Носим му поздраве брата мог кир Стефана рашког жупана.”

ЧИТАЧ 2: “Док су тако говорили већ се пронесе глас до главног шатора. Доглавници похиташе скоро да и не питаше, већ их одмах допратише Добромиру Стрезу. А он их дочека на улазу и, пошто целива крст, уведе их у свој шатор.”

ХОР: ГОСПОДЕ ПОМИЛУЈ 3 пута а онда хор пева неку песму, а на сцени се сви опустише, поседаше и почеше са хором да се радују,  

на сцени су Сава, Добромир, Доротеј и два војника, Сава искористи прилику па рече

САВА: “Децо Божија и моја браћо, кад год сам могао ја сам навраћао у логор љутих ратника. И увек сам те грубе људе, свикнуте на муку, лако одводио у Божанску луку и откривао у њима боголику душу и чисто срце! Ево и сада и да вас и не питам, свакоме од вас у очима читам братску љубав и Христову веру! Зашто да се крвимо? Зашто да се убијамо? Зашто мајке наше у црно да завијамо? Зар да нам деца у срцу носе мржњу?”

СТРЕЗ: “Доста је било! Вратите се у земљу Рашку, док још можете.”

(узима мач, потеже ка Сави, а Сава се крстом заклања)

САВА: “У име Бога, нудим ти оно што немаш, стекао си богатство и сам знаш. Мачем си изборио храброст и славу; песма ти помиње име. На твоју реч војници даће и главу! Шта ћеш више од тога? А ако послушаш Бога и место рата мир прихватиш одмах ћеш да схватиш да мир у срцу, на земљи мир доноси, а преко мира Царство Небеско се ствара.”

ХОР: “Подај Господе”

СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Господе, децу твоју спаси свих зала света овога. Научи их да поштују Тебе, јединога Бога, и мир твој да светом проносе. Учини, Господе, да се поносе што су људи!”

ЧИТАЧ 1: “И Сава крете према излазу. А када беше крај Стреза близу осени га крстом врх чела. И оде својим путем! До рата, ипак, не дође. Тек што неколико дана прође, далеко се глас пронесе – одметник Стрез је мртав! Обрадова се народ сав и опет оружје одложи.“

ХОР: “Слава Теби, Боже наш, слава Теби!” (тихо и свечано, док рецитатор изговара) 

РЕЦИТАТОР 1: “А Свети Сава се опет заложи, те у народу темеље положи за духовно просвећење, при манастирима школе отвори и децу окупи у њима. Тако показа свима путеве духа и душе. А деца наук његов чуше и ставише га у срце своје. Та блага душе и данас стоје у књигама староставним, у манастирима нашим славним; одсликана су на фрескама, уписана су на иконама. Записани су у старим свескама Божијег закона. Одјекују у звуку звона, уписана су у срцима милиона свих који у Бога верују.” овај део за рецитатора може се избацити

Овде иде хор са песмом или солиста са песмом!

 

Крај другог дела

 

ТРЕЋИ ДЕО

(читач 1 и читач 2, Сава, слуга, старац Доротеј, краљ угарски, војници – 2)

СЛУГА: “Знам да ћу опечалити душу ти и срце, али отачаство блаженог нам родитеља Симеона и наше, у опасности је. Непријатељи са севера устају на нас и хоће да нас поробе. Ускори молитве и ум свој и заштити све нас од погибли.”

САВА: “Опет напуштам мир свој! Зови оца Доротеја да се отиснемо у немир света овога, ако уз Божију помоћ успемо да га смиримо.” Слуга одлази, а на сцени су два војника, Сава и старац  Доротеј – војници нападају Саву и старца ружним речима:

ВОЈНИК 1: (подругљиво) “Види, види, ко нам долази, црнорисци!”

ВОЈНИК 2: ”Којим поводом у наше крајеве, где вам место није?”

САВА: “Часни војници, драга браћо наша, чему такви разговори и ми смо војници Христа Спаситеља, оклоп је наш наша вера тврда, а крст је снага што помера брда, и укроти љута лава ...”  На сцени се појављује краљ угарски, око врата има златан крст

КРАЉ УГАРСКИ: “Ви сте уходе рашког жупана, вешто се скривате под монашком ризом?”

САВА: “Уходе јесмо од млађаних дана, Христа Спаситеља, небеског цара!”

КРАЉ УГАРСКИ: “И ми смо Христови … (маши се руком за крст на грудима) Зашто не идете неверним људима да и они чују за распетог Христа?”

САВА: “И ви сте Христови? … Сме ли, онда, брат на брата да завојшти?”

КРАЉ УГАРСКИ: “Врати се, назад и жупану јави да смо пријатељи суседних Рашана. А то што смо баш ових дана покренули војску до граница ваши' не треба никако Рашане да плаши! То је само вежба витезова!”

САВА: “А уходе ваше што их жупан нађе под оружјем у Рашкој држави … ?”

КРАЉ УГАРСКИ: “И ви сте уходе, не рекох ли прво …”

САВА: ”Ако је оружје ово часно дрво онда смо уходе! Ово је поздрав брата ми Стефана, великог жупана земље Рашке. Све је написао и ништа не крије, само жели мир .. “

КРАЉ УГАРСКИ: “ Ваљда моли?”

САВА: “Зар пријатеље треба молити? Зар се хришћанина треба бојати? Зар се не можемо договорити? Није ли нам Спаситељ показао како треба друге служити и људе волети?”  Плану краљ и све растера покретима руку

СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Господе неба и земље, ти који знаш помисли наше; и читаш срца људи! Милостив буди и учини чудо! Смири силнике ове, да не гину лудо! Мир твој даруј твојој деци…” ЧИТАЧ: “И чудо се деси! Отворише се небеса и паде страшан лед. (овде би било добро да се пусти звук грмљавине и кише, ..) И докле је допирао људски глед белела се широка поља! Од војске ни трага. Врати се у земљу своју!” САВА: “Господе, нека и даље, буде воља твоја, на векове векова!” ХВАЛА БОГУ – ЗА МИЛОСТ – ШТО ДАДЕ! 

ХОР Крај трећег дела

ЧЕТВРТИ ДЕО

(читач 1 и читач 2, Сава, старац Доротеј, сеоски свештеник, дете, младић и мештани, рецитарор 1 и рецитатор 2 и хор)

 

На сцени су Сава и Доротеј, Сава се моли и не примећује Доротеја, а чим га примети обрати му се

САВА: “Знам свој завет, кренућу у Свету земљу чим се мало одморим и припремим за пут.”

Оче, за који дан кренућу у Свету земљу да се поклоним светињама где је Господ мој својим божанским ногама ходао. Оставићу тебе за пастира ове задужбине, блажене памети родитеља ми светог Симеона, који ће те крепити и водити док се ја не вратим.”

СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: “Учитељу, нисам хтео да те узнемиравам на молитви, и не предадох ти књигу протојереја Јакова. Рече да је хитно!”

Свети Сава отвори свитак, обухвати га погледом и рече:

САВА: “Прочитај шта пише!“

СТАРАЦ ДОРОТЕЈ: (баци поглед на свитак па рече) “О, Боже мој, опет мораш да одложиш пут! Раниловићи из Радочела, опет не мирују. Како се не боје Бога? Зар су пречули речи и твоје и речи свога свештеника. Грехота је допустити да се распадне једна од најјачих задруга, а на страну то да може преко свађе да дође и веће зло!”

ЧИТАЧ 1:  “Истог тренутка кренуо је Сава на пут, али не у Свету земљу, већ пут Радочела, у Раниловиће, да још једном покуша да их измири.”

РЕЦИТАТОР 1: “Ходи Свети уском стазом прешао је плитким газом Студеницу! Брише руком знојно чело, избегава стење врело, а све једно ишкекује, ослушкује. Нема песме жетелачке! Нема смеха девојачког! Нема уре младалачке! А како је некад било у задрузи Раниловића?

РЕЦИТАТОР 2: “Пуна кућа младих тића: људи, жена, девојака. А још више мира, слоге и љубави међу њима. Па кад крене сложна младост, кад их сколи радна радост, пуца коса у рукама, пршти ужад у мукама; мотика им по рамену цвили, а секира режи у планини; блеје стада по цвећу ливада, риче бујна јунад млада, па одлеже по целој долини, а надасве песма жетелачка, смех и шала младалачка …

ХОР: (да се хор насмеје и да се соло отпева народна песма – Јечам жела ….)

САВА: “Само да ми дух не плане! Молим ти се Боже мој! Лепом речи све се лечи: гордост, завист, злоћа свака, свађа љута, мржња свакојака.”

СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Помаже Бог, оче!”

САВА: “Бог ти помогао!”

СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Добро нам дошао, оче, у ово неваљало време! Окрепи се водом хладном са извора.”

САВА: “Нећу ништа окусити, нека добро знаду, док не видим оно што ми срце жуди: мир, слога и љубав, то је моја храна, то је храна нама Богом дана! Ко ту храну згази, трпеће довека, таквоме бићу нигде нема лека под небеским сводом …”

СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Браћо моја, не часите часом, похитајте док је Свети овде, да вас мири, да вас благослови; похитајте да како не оде, да са вама свађа не остане. Да вас клетва тиме не достигне!”

(овде прилазе мештани Раниловића – женско дете, 2 жене и младић)

САВА: “Децо моја, Бог вас благословио и нека вас спасе свакојаких зала што их  живот носи.”

Дете му прилази, помилује га по глави и рече:

СЕОСКИ СВЕШТЕНИК: “Све нас Господ створи да будемо људи и његова деца; да се волимо, да се помажемо, да никад ружну реч не кажемо; да један другога слушамо, а сви млађи старије. И да никад  и не покушамо да слажемо! Децо моја, све што кажемо као да смо рекли пред Богом. Зато вас овде сад заклињем слогом, од првог до последњег, све вас: запамтите и чувајте ко зеницу ока речи ове:

ХОР: “У СЛОЗИ ЈЕ СПАС!”

САВА: “Можеш ли да сломиш овај прутић, дете?”

ДЕТЕ: “Могу, оче!”

сломи дете прутић, обрете се Сава и лево и десно и сакупи му још седам прутића, направи сноп и рече САВА:”Покушај сада да и ово сломиш!”

трудило се дете и покушавало али није успело па рече:

САВА:”Можда је детиња снага још малена?

Дођи де, синко, и окушај срећу; можда ћеш ти моћи, имаш снагу већу?”

Сави прилази младић  потруди се и он, али без успеха

САВА: “Бог нас, децо, мудрим створи, и разумом све обдари. Видели сте где је снага, и схватите, децо, драга, не смете се гложити, морате се сложити, као и ових седам прутова! Тад вас нико неће моћи сломити! Тад вас нико неће моћи преварити! Загрлите један другог; брат нек љуби брата свог. Само тада чуваће вас, штитиће вас, драги Бог.”

Људи се изгрлише и помирише, а ХОР: СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ!

 

КОСТИМИ: Стефан и краљ угарски – исти костим; Вукан и Добромир Стрез – исти костим; 2 војника; слуга; 3 мештанина; женско дете и младић – из КУД-а – 6 костима); Сава, старац Доротеј и сеоски свештеник – 3 мантије;

 

УЛОГЕ: читач 1, читач 2, рецитатор 1, рецитатор 2, Сава, старац Доротеј, слуга и сеоски свештеник – једна улога; Стефан и краљ угарски – једна улога; Вукан и Добромир – једна улога; 2 војника – један је младић у четвртом делу, а други је мештанин у четвртом делу, женско дете, 2 жене – мештанке и 2 шаптача - УКУПНО 16 ђака.

 

РЕКВИЗИТИ: пергамент - свитак, кутија за накит – да изгледа старо и да је велика – за кивот; мач, дрвени крст и јеванђеље, велики метални крст око врата, 8 прутића.